BiH nije ispunila trećinu uslova EU za bezvizni režim

22.02.2009. / 9:06

SARAJEVO, Od 120 uslova iz “mape puta” koje treba ispuniti da bi njeni građani bez viza mogli putovati u zemlje EU Bosni i Hercegovini je ostalo još da uradi 48 “zadataka”.  Iznoseći ovaj podatak Samir Rizvo, šef pregovaračkog tima BiH za liberalizaciju viznog režima, napominje da konačnu ocjenu ipak daje Evropska komisija, čiji će eksperti idućeg mjeseca doći u BiH.
“Sišli smo na 48 uslova, mada nije ni to kraj priče. Evropska komisija je ta koja postavlja standarde koji treba da budu dostignuti i koja ih tumači. Moguće da se u međuvremenu pojave i novi uslovi koje treba ispuniti. Od preostalih stvari koje treba da uradimo većina može da bude riješena na vrlo brz i jeftin način. Postoji nekoliko pitanja političke prirode i treba da budu riješena u Vijeću ministara i parlamentu BiH”, kaže Rizvo.
Napominje da domaće firme neće štampati biometrijske pasoše, koji su jedan od uslova EK za liberalizaciju viznog režima. Podsjetivši da testno izdavanje ovih pasoša počinje 1. jula tekuće godine, Rizvo ističe da njihova cijena još nije poznata, ali da ne bi trebalo da budu mnogo skuplji od sadašnjih.
Priznaje i da se još ne zna kakve će tačno olakšice bh. građanima donijeti biometrijski pasoš.
     Kada će naši građani moći u zemlje EU ići samo sa pasošem, bez problema, maltretiranja, odnosno kada će biti ukinute vize?
RIZVO: Nemoguće je prognozirati. Više će se znati u martu kada dolaze eksperti Evropske komisije koji će ocijeniti dosadašnji rad. Moram kazati da do sada, iz svih dokumenata Evropske komisije, u nekim zahtjevima nismo bili sigurni šta se od nas traži. Postoje neki koji su jasni, ali neki su dosta široko postavljeni i mogu biti tumačeni na razne načine.
     Predstavnici Evropske unije uvijek kažu da svojim građanima vize može ukinuti samo BiH i da je cijene prema onome koliko poštuje svoje građane i ispunjava zadate uslove u približavanju EU. Možete li prokomentarisati?
RIZVO: Da, to je tačno. Evropska unija je već davno zauzela politički stav i donijela odluku da se ukinu vize za sve građane zemalja zapadnog Balkana. Ali da bi se to desilo postavljeni su uslovi koje treba ispuniti iz “mape puta”. Stav Evropske unije je da svaka zemlja za sebe radi i svaka će biti pojedinačno ocijenjena. E sad, ta “mapa puta” je prošlog ljeta donesena i uručena ovdje u Sarajevu vlastima Bosne i Hercegovine. Nakon toga, Vijeće ministara BiH je formiralo ovu radnu grupu na čijem sam čelu.
     Zašto posao štampanja biometrijskih pasoša neće biti povjeren domaćim štamparijama?
RIZVO: Nijedna se nije ni prijavila na tender, vjerovatno zato što nemaju takve kapacitete, znanje, mogućnosti.

 
     Gdje će se štampati novi pasoši?
RIZVO: Procedura za nove pasoše je još u toku i ja ne znam koja je kompanija dobila taj posao.
     Možete li nam objasniti šta tačno podrazumijeva testno izdavanje biometrijskih pasoša?
RIZVO: Koliko sam ja uključen u tu oblast, kompletan sistem, i informacioni i dio koji se tiče biometrijskih knjižica, biće spreman 1. jula 2009. godine. Kao i svakom novom kompleksnom sistemu koji se uvodi u funkcionisanje, potreban mu je jedan period u kojem će se sve istestirati. Da li funkcioniše, da li se ti biometrijski podaci koji se uzimaju od građana na ispravan način pohranjuju u baze podataka, da li se prenose u čipove… To je dosta kompleksan posao.
     Da li će vlasnik biometrijskog pasoša imati neke povlastice u odnosu na stari pasoš. Tačnije, koliko se isplati vaditi biometrijski i prije isteka roka važenja starog pasoša?
RIZVO: O tom pitanju smo baš raspravljali na posljednjem sastanku u Briselu koji smo imali sa Evropskom komisijom. Evropska komisija još nema definisan stav da li će se vizne olakšice odnositi samo na biometrijski ili i na stari pasoš. To je još otvoreno pitanje. Čekamo odluku Evropske komisije.
     Da li biometrijski pasoš znači lakše dobijanje viza, više dostojanstva za bh. građane, drugačije gledanje na granicama?
RIZVO: Pa da. Biometrijski pasoš je dosta sigurniji u odnosu na obične, mada su i naši trenutni pasoši dosta kvalitetno riješeni i sigurni. Ali sa biometrijskim je mnogo drugačije. No, još ni u samoj Evropskoj uniji na svim graničnim prelazima nema mogućnosti da se adekvatno biometrijski pasoši čitaju, pregledaju.
     Da li je počela elektronizacija matičnih ureda kao uslov za testno izdavanje biometrijskih pasoša?
RIZVO: U toku je uvezivanje većine matičnih ureda kroz projekat koji radimo zajedno sa Evropskom komisijom i koji dobrim dijelom ona finansira. Nastojaće se da se što više matičnih ureda uveže u elektronski sistem. Postoji već veliki broj opština u kojima se tako radi.
     U kojoj će se mjeri na taj način smanjiti zloupotrebe?
RIZVO: To će u velikoj mjeri poboljšati sigurnost izdavanja dokumenata. Pojašnjenja radi, za svako izdavanje biometrijskog pasoša vršiće se elektronska provjera i u matičnim uredima.
     Bilo je zamjerki Evropske komisije da prijavljivanje izgubljenih i ukradenih bh. pasoša u Interpolovu bazu podataka nije bilo efektivno, niti redovno. Da li je nešto učinjeno da se to promijeni?
RIZVO: Tačno je da do sada to nije funkcionisalo na odgovarajući način. Ali sada, kroz izmjene i dopune Zakona o putnim ispravama napravljen je i pravni osnov da se to automatski uveže. To je jedno tehničko pitanje koje je vrlo lako rješivo i biće riješeno.
     Je li počeo program edukacije službenika koji će izdavati nove putne isprave?
RIZVO: Nije još. Ali znam da je Ministarstvo civilnih poslova BiH zajedno sa svim MUP-ovima i drugima koji učestvuju u tom lancu imalo prije dvije sedmice jedan ozbiljan sastanak na kojem su dogovorene sve te mjere.
Biometrijski pasoši će biti izdavani u MUP-u, tako da neće biti dodatnog hodanja za građane.
     Da li se konačno zna koliko će koštati biometrijski pasoš?
RIZVO: Cijena još nije utvrđena. Ne znam koliko će koštati, ali znam da, i ako bude više koštao od sadašnjeg, neće biti mnogo skuplji.
     Iako bi trebalo da imaju manje problema, građani koji su od 1. januara prošle godine obuhvaćeni viznim olakšicama, i dalje ih imaju. Najviše problema kod dobijanja viza imaju autoprevoznici. Postoji i rok u kojem građani treba da dobiju vizu, a ako je ne dobiju treba da dobiju iz konzulata obrazloženje, što se ne događa. Šta ste učinili na rješavanju tih problema?
RIZVO: Stvar oko viznih olakšica, implementacije, je u različitoj primjeni konzulata, mada bi Sporazum o viznim olakšicama trebalo da se primjenjuje na jedinstven način, po principu da svi konzulati imaju isti način rada.To još nije slučaj. Ministarstvo sigurnosti BiH je nedavno otvorilo e-mail adresu na kojoj želi da primi pritužbe od svih građana koji su imali problema. Sve je to potrebno da bi se na sastancima Zajedničkog komiteta za provedbu tog sporazuma o viznim olakšicama imalo argumenata staviti primjedbe evropskoj strani i tražiti da se one isprave. Naša strana je na dva sastanka iznosila primjedbe i tražila da se sporazum primjenjuje kako je i bio cilj.
     Koliko smo efikasni u borbi protiv kriminala i korupcije, što je jedan od uslova iz “mape puta” za liberalizaciju viznog režima?
RIZVO: Problem kriminala i korupcije nije samo u Bosni i Hercegovini. To je problem u svakoj državi. Vrlo je teško izvagati ko je malo bolji ili lošiji u svemu tome. Što se tiče “mape puta”, ona je podijeljena u četiri bloka. Prvi je sigurnost dokumenata i biometrijski pasoši. Traži se da se izgradi sistem koji će garantovati, ali nema sistema koji će sto posto garantovati sigurnost dokumenata. Drugi blok uslova tiče se upravljanja granicom, migracijama i azilom.
     Šta je u toj oblasti urađeno?
RIZVO: Tu je situacija dosta dobra. I u prvoj ocjeni koju je Evropska komisija dala konstatovano je da je BiH napravila veliki napredak u toj oblasti. Preostaje još nekoliko stvari da bude uređeno, a koje su u toku. Treći blok je najzahtjevniji, a to je javni red i sigurnost, u što spada i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, droge, trgovine ljudima, pranja novca, finansiranje terorizma. Četvrti blok su vanjski odnosi i osnovna ljudska prava. I tu je situacija dosta dobra i ostalo je malo nekih stvari da se urede.
     Da se vratimo na “blok tri”. Kako ispunjavamo ovu zadaću?
RIZVO: On je po samoj svojoj prirodi najzahtjevniji. Kada se kaže da je potrebno poboljšati borbu protiv organizovanog kriminala, tu nemate jasne parametre koje treba ispuniti. Nema jednostavnih i razumljivih mehanizama na koje ćete to izmjeriti, tako da će to uvijek ostati otvoreno pitanje u okviru kojeg se mogu davati razni komentari i opcije. Nezavisne N.