Visoke kirije prazne “Delta planet”
09.05.2024. / 10:51
BANJALUKA – Najmanje šest butika u tržnom centru “Delta planet” u Banjaluci zatvoreno je u posljednjih nekoliko mjeseci i to zbog previsokih kirija.
FOTO: Capital
Kako je za portal CAPITAL potvrdilo više sagovornika, neki su jedva dočekali da iscure šestogodišnji ugovori koje su potpisali sa “Deltom” da izađu iz objekta, jer zarada od prodate robe nije ni izbliza dovoljna da pokrije sve troškove.
Prema riječima radnice jednog od zatvorenih butika, zatvoreni su “Astra”, “Suwen”, “Opposite”, “Geox”, “Lindex” i “Desigual”, zatim pult sa krofnama “Donuto”, a priprema se i izlazak roštiljnice “Kruna”. Fotografije koje smo juče snimili u “Delti” potvrđuju da su ovi butici zatvoreni.
“Od korone naovamo nema dovoljno posla da se zaradi i preživi. Vikendima i dalje ima malo više kupaca, ali radnim danima je slabije”, objasnila nam je jedna radnica u “Delti”.
Vlasnik Krune, Mišo Kovačević, potvrdio nam je da izlazi iz “Delte” jer je prodao posao lancu restorana “Walter”.
“Prodao sam posao franšizi “Walter” iz Srbije. Ne znam za ostale, ali kirija nam je bila ogromna. Kod njih nije definisana fiksna zakupnina, nego gledaju i inflaciju i tržište. Zakup sa strujom vodom i ostalim troškovima smo plaćali oko 23.000 maraka”, kaže Kovačević.
Kaže da je plaćao po kvadratu 50 evra u zatvorenom prostoru, a baštu 25 evra što je skuplje nego u istom centru u Beogradu.
“Posao je uglavnom vodila moja supruga, ali znam da su ugovori bili šestogodišnji, a kirije ogromne. Znam i da je u Banjaluci kirija skuplja po kvadratnom metru nego u Beogradu u “Delti”. Gledaju tržište i rade prema tome”, kaže Kovačević i dodaje da hotel i restoran “Kruna” u Budžaku ostaju u vlasništvu njegove porodice.
Upit na ovu temu u “Delta planet” poslali smo juče. Kako odgovori nisu stigli do objave ovog teksta, objavićemo ih kada stignu.
Dodikova kćerka među prvima “batalila” posao u “Delti”
Od otvaranja do danas, “Deltu” prate problemi sa manjkom posjete i kupaca, zbog kojih je zatvaranja bilo i u ranijem periodu.
Mjesto u ovom centru imao je i restoran “Agape” u vlasništvu Gorice i Ivane Dodik, kćerke i snahe predsjednika RS Milorada Dodika i to na površini od 211 kvadrata, a koji su one zatvorile 2022. godine iz istih razloga.
Kako je Gorica Dodik tada otkrila, njihova kirija u “Delti” bila je 36.000 KM, a prihodi restorana nisu pokrivali ove troškove, zbog čega su ugrožavali i rad “Agapea” u “Boski”.
Podsjećamo, kamen temeljac za izgradnju tržnog centra “Delta planet” u vlasništvu biznismena Miroslava Miškovića i njegove firme “Delta Real Estate” postavljen je 29. juna 2017. godine, a otvoren je 21. marta 2019. godine.
Tada je rečeno da je vrijednost ovog projekta blizu 120 miliona maraka.
Izgradnju je pratio niz problema i pogodovanja, poput dobijanja upotrebne dozvole koju je dan uoči otvaranja, dok su još trajali radovi, potpisala tadašnja ministarka za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS Srebrenka Golić.
Problemi u vezi sa ovim tržnim centrom nastavljeni su i nakon otvaranja. Naime, firma „Niskogradnja“ koja je gradila „Deltu“ tvrdi da im je Mišković, odnosno njegova firma „Delta Real Estate“ ostala dužna 18,4 miliona KM, zbog čega su ih tužili.
S druge strane, Miškovićeva firma tužbu osporava i tvrdi da je „Niskogradnja“ ta koja nije ispoštovala ugovor.
CAPITAL: A. Pisarević
Tagovi: delta planettrgovina
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Ovo je tek pocetak
Zatvaraju se poslovni prostori po centru, po Delti… Kad će otplatiti investiciju od 70 mil?! Iz godine u godinu situacija će biti samo gora … Banjaluka kao da odumire
Jedan odvratan centar, ogromni prostori za butike, u kojima je los izbor robe s visokim cijenama
U Delti sve butike drzi ista firma i vise nanje svuda je ista roba koje je poskupila u odnosu na proslu godinu 30 do 40%. E sad ja pitam Vas koje je plata skocila za 30% u ovih godinu dana?
Treba vidjeti koliko je sad stanovnika manje nego 2017. i sve će biti jasno. Nema to veze sa minimalcima i drugim bakračima…
Narod nema para, a kirije u Delti astronomske. Dobro pa se nije zatvorilo i više lokala, a kako stvari stoje vjerovatno i hoce…
Biće ono još puno zatvaranja i to ne samo u delti! Svi troškovi za firme rastu nevjerovatnom brzinom, a zarada opada, a rezultat je naravno zatvaranje! Forsiraju se nerealne plate, nerealna ograničenja i na kraju naravno imamo ovaj rezultat!
Ja znam da su plate užasno niske, čak i po ovim novim nametnutim minimalcima, ali je problem, veliki problem, što kod nas radnik ni tu platu kod većine poslodavaca ne može zaraditi, nema posla! E sada svi će reći pa to je do poslodavca lopova, do toga što je on nesposoban, pa neka onda zatvori i sl., ali nije baš tako jednostavno, uslovi su užasni za većinu, posebno za male, a takvih je najviše i uskoro će ipak ostati samo oni najveći, a oni naravno nisu lopovi :)
Tako je. Sve ste u pravu!
Male plate se u stvari koriste za pravljenje prifita u korist firmi koje obavljaju posao ili drze nekretnine.
Najlaksi primer za objasniti je najobicniji market. Marketi u njemackoj nerijetko imaju daleko nize cijene nego na Balkanu, a radnike placaju manje. Kako je to moguce? Naravno da ce se uvjek naci neko pametan ko ce goviriti zbog velicine tezista, pireske politike i razne druge izgovore ali to ne mijrnja sustinu. Uzecu najprostiji primjer a to je kucna hemija.
Poznati lanci marketa(da ne navodim ime) koji posluju kucnu hemiju u Njemackoj pod istim imenom po kojim posluju kod nas prodaju istu robu po skupljom cijenama nego kod nas. Zapravo cak ni roba nije ista jer se u njemavkim marketima nalazi roba veceg kvaliteta a kosta manje nego kos.
Znaci kucnu hemiju(praskove, spaune, sampone, paste za zube, totalet papir itd.) Isplativije je prodati po manjoj cijeni u Njemackoj, uprkost tome sto su troskovi energije u Njemackoj veci, uprkost tome sto je cijena poslovnog prostora veca(da li za kupovinu ili za iznajmljivanje nevazno), uprkost tome sto radnik u njemavkoj sa porezima i doprinosima kosta 3000 evra a kod nad 1000 evra.
Kako? Ako su svi troskovi veci u Njemackoj a cijene vece ovde, sve i da je isti kvalitet robe, zarada ovde mora da bude mnogo veca. Zasto onda nema profitablinosti?
Ili se profit kroz ugovore prelijeva na vlasbika nekretnina, podmicivanje politicara tj. reket ili kroz vece ugovore prema maticnoj kompanijo porez prelijevaju maticnoj kompaniji.
Mogu ljudi da govore razlika u cijeni hrane je zbog kvaliteta ili podsticaja farmerima. Samo mi objasnite zasta su proizvodi za higijenu od istog proizvodjaca skuplji kod nas nego u Njrmackoj? Zasto evrokrem identicnog naziva kod nas kosta vise nego u njemackoj, a kod nas ima manji procenat ljesnjaka? To su sudski dokazala udruzenja potrosaca. Ko ne vjeruje neka trazi po internetu.
Svi znate na koji evrokrem mislim a ko malo ratmisli znace i na koje markete za kucnu hemiju mislim.
Marze su ogromne. Zato su ljudi i zaletili u deltu. Mislili nema veze sto je kirija 30000 agape ce prodavati kafu za 5-10 km a onda su krive bijedne radnicke plate. E pa nece biti. Nasi nazovi biznismenoli su zapravo spekulanti. Hoce da otvore kafic ili najobicniji butik i da zaradju kao doktori i da se smatraju za kakvu sposobnu elitu. Ne ide to tako. Cevapi su 200-300 grama mesa, kafa je 10-20 grama kafe preliveno sa vrelom vodom. Niste hirurzi. Dovesti majice iz Vijetnama nekakva mudrost?
Nije u pitanju radnicka plata, vec nerealna zelja za zaradom. Svaka iole normalna osoba moze da otvori butik, cevaparu ili kafanu. A luda osoba moze da misli da se isplati praviti kafu u prostoru koji se plata po 20-30 hiljada mjesecno. To je kiskovic dobro iskoristio. To zapravo moze samo na bas specificnim lokacijama.
Hirurzi imaju platu 2.500 KM, a kafandzije zarađuju 15.000-20.000 KM, moj manipulatore.
Tačno je da su NEKI proizvodi jeftiniji u Njemačkoj, ali to je jedan mali dio koji kupuju penzioneri i studenti, a služi da privuče ljude u trgovinu pa da uz to kupe i nešto skuplje… Expatistan.com kaže da je hrana u Berlinu (jeftiniji od Minhena i Frankfurta) preko 2x skuplja nego u Banjaluci, higijenksi artikli skuplji za trećinu. Osim toga tamo je mnogo veći promet po radniku (izumrli su mali marketi) Tako da malko lupetaš, ko Maksim po diviziji
Sve i jedan proizod u DMu u njemackoj je jeftiniji nego u bih
Komentar sam pisao u zurbi pa sam napravio pravopisne i greske u kucanju ali sustina stoji.
Ako te zanima razlika u cijeni kod tog trgovca o kome pricam, idi na internet pa provjeri. Nemoj ici na sajtove za istrazivanje idi direktno na njohove sajtove. Ako lupam, provjeri.
Ja svu kucnu hemiju, dovozim iz Njemacke. Mislis da to radim da bi platio vise? U Njemackoj platim manje a kvalitet je bolji po zeninim rijecima.
Sto se tice hrane i tu postoje odredjeni detalji koje svako koristi ili ignorise u skladu sa poentom koju zeli da postigne u razgovoru i dacu ti primer.
Ja ti mogu uslikati racun kojim cu dokazati da je hrana u Njemackoj jeftinija nego u Banja Luci ali da li stvarno? Neko ce reci jeste sigurno a drugi mogu reci to je hrana najlosijeg kvaliteta i gmo. Tacno je da je nalosijeg kvaliteta i gmo ali u krajnjoj cijeni je jeftinija. Razlika je u tome sto se u Njemackoj vise postuju standardi, pa na gmo pise da je gmo. Kod nas lijanovic(tadasni ministar poljoprivrede) uveze kengurovo meso, za koje nema zvanicnog podatka gdje otislo. Bajra uvozi 20 miliona loja. Onda kazemo u Njemavkoj je hrana loseg kvaliteta?
Jeste loseg kvaliteta ali za razliku od nas, na deklaraciji pise da je kengurovo meso ako je kengurovo meso. Kod nas? I tu dolazi i ta prica u cijeni hrane u Njemavcoj. U istom marketu u Njrmackoj, od istog proizvodjaca nerijetko mozete naci npr. meso svinje po drasticno razlicitim cijenama. Pa ko hoce gmo, uzima jeftinije a ko hoce kvalitetnije uzima skuplje. Kod nas je gmo zvanicno zabranjen zakonom, a pola vojvodine pod gmo sojom.
I po pitanju druge hrane u zavisnosti od lokacije i velicine, u Njemackoj se doner moze nazi za 6 do 10 evra. Otidjite na giros u Banja Luci, pa me se sjetite. Ako je hrana(brasno, ulje, povrce, meso,) od koje se prave doneri i girosi jeftinija kod nas, zasto je takav odnos cijene banjaluckog girosa i donera u Njemackoj? Radnik koji pravi giros zatadjuje manje. Ko ne vjeruje da je doner od 6 do 10 evra, lako to pretrazi preko interneta.
Ovaj sto mi kaze da hirurzi zaradjuju po 2500 a kafedzije po 15000 je potrefio sustinu. To je tacno. Ne svi ali veliki broj kafedzija zqradjuje vise od hiruga. Zato se i nalazimo tu gdje se nalazimo. Samoukog mehanicara majstora macolu nase trzuste je dovelo u poziciju da ga zaradom vrednijemo vise od kardiohirurga.
Cestimamo braco.