Od uzgoja egzotičnog voća napravio unosan biznis

10.04.2011. / 12:03

ZAGREB, Da bi  postao uspješan poljoprivrednik, treba proizvoditi nešto što ne proizvode svi, treba biti uporan i mnogo raditi. U tome je sva tajna, kaže Ivan Šulog, poljoprivrednik koji u Hrvatskoj proizvodi više od trideset vrsta egzotičnog voća.

Zaposlio je cijelu bližu i daljnju porodicu, ali još uvijek traži kooperante  jer mjesta, kaže, ima za sve. ‘Tamarilo, Marakuje, Granadile, Passion fruit, Avokado, Pepino, Plantan banane za kuhanje i pečenje, Carambola, zvjezda voće, guava, Fidžola’, samo su neke vrste voća koje Ivan proizvodi.

A kao sve najbolje stvari u životu, počelo je sasvim slučajno, još na fakultetu.

‘ Profesor je izašao van i rekao je kolegi da on uđe prvi, a on je imao novine pa sam ga zamolio da da meni novine da ja to čitam, a unutra je bio na duplerici veliki članak o Kiwanu, egzotično voće koje se može uzgajati kod nas. I ja sam onda svu ušteđevinu koju sam imao kao student uložio u sjeme tog kiwana’, ispričao je Ivan.
 

Urod je bio sjajan, ali Ivan nije znao što bi s tolikim Kiwanom pa je prvih nekoliko godina propadao, a onda se odlučio na izvoz. Egzotičnim se voćem bave specijalizirane kompanije u Evropi. Obavio je stotine telefonskih poziva.

‘Dvije su mi dale nekakvu šansu i ja tu šansu više nisam ispuštao. Bio sam uporan i onda su oni rekli u redu, pošalji, to funkcioniše po principu berze, oni to prodaju, ako ne prodaju ne plate i to je rizik, ja sam taj rizik preuzeo’, ispričao je za Novu TV.

I rizik se isplatio. Danas više od devedeset odsto njegove proizvodnje završi na evropskim stolovima jer egzotično voće iz Hrvatske ima bolji okus i miris od onog proizvedenog u zemljama iz kojih to voće originalno dolazi.

‘Mi smo vrlo blizu EU, nema carine na naše proizvode i beremo ih kad su zreli, znači kvalitetom su superiorni nad ovima koji dolaze poluzreli pa više nemaju ni okusa i mirisa’, objasnio je Ivan. Proizvodnja neobičnog voća i povrća itekako je isplativa i predstavlja alternativu za našu poljoprivredu, posebno kad uđemo u EU.

‘Sve će biti definisano kvotama, vi nećete moći posaditi niti jedan trs više, niti jednu maslinu više, bićete definisani u tim granicama koje jesu. Dok ovakva proizvodnja neće biti definisana kvotama, možete proizvoditi na malim parcelama, zastarjelom tehnologijom i tu je alternativa’, naglasio je Ivan.

Ne dobiva poticaje, ali kaže da mu nisu ni potrebni. ‘Sadni materijal za recimo, tikvu je 3800 kuna, nekakva očekivana bruto dobit je 38 000 kuna, ako to radite sve u familiji znači da skoro sav taj novac ostaje u njihovom budžetu’, ističe.

S obzirom na to da potražnju više ne mogu sami zadovoljiti, traže sve više kooperanata širom Hrvatske kojima garantuju otkup i cijenu. Sa svojom okolinom tako dijele uspjeh za koji je kažu potrebna dobra ideja i puno, puno uloženog truda.