Namještaj u Rusiju bez carina

18.11.2010. / 9:38

BEOGRAD, Srbija će od 1. januara moći da izvozi namještaj u Rusiju bez carina, kako predviđa Sporazum o slobodnoj trgovini dvije zemlje.

Sekretar Udruženja za drvnu industriju Privredne komore Srbije Vladimir Burda rekao je da to istovremeno znači bescarinski izvoz namještaja za kuhinje, dnevne i spavaće sobe i u Bjelorusiju i Kazahstan.

To će naše proizvode učiniti konkurentnijim, jer će biti jeftiniji za 20 odsto od namještaja iz drugih zemalja, ali je potrebno da ti proizvodi imaju status srpskog proizvoda, odnosno da 51 odsto dijelova bude iz Srbije, ukazao je Burda predstavnicima drvnih klastera Srbije i Slovenije koji pregovaraju o zajedničkoj proizvodnji za izvoz na treća tržišta.

On je takođe upozorio da sav namještaj koji ide na rusko tržište mora imati GOS standard, što će prethodno ocjenjivati posebna komisija iz Rusije.

Predstavnik slovenačkog klastera drvne industrije Bernard Likar je predočio da slovenačka vlada ima poseban program kroz koji finansira strateška bilateralna partnerstva, u okviru kojih se vode i pregovori srpske i slovenačke drvne industrije.

Likar je dodao da je u Sloveniji pod šumama 62 odsto teritorije, od čega su 60 odsto četinari, a 40 odsto lišćari, što je komplemetarno resursima Srbije, koja ima mnogo više lišćara, ali joj nedostaju četinari.

Predstavnik PKS-a Rašo Milić je rekao da Srbija ima 2,25 miliona hektara pod šumama, od čega četinari čine samo 12 odsto, najviše je bukovih šuma 40 odsto i hrastovih oko 28 odsto. Problem je što je drvo iz godine u godinu sve lošijeg kvaliteta, tako da samo 40 odsto predstavlja tehničko drvo, a 60 odsto ogrjevno.

Godišnje oko milion kubika drveta ide u preradu, ali je u izvozu rezanih ploča i građe za devet mjeseci ostvaren deficit od 28 miliona dolara, dok je sa namještajem situacija mnogo bolja, što je doprinijelo da ukupan suficit u razmjeni bude 28 miliona dolara.

Milić je dodao da je ove godine ostvaren rast izvoza od 10 odsto, što je još uvijek manje za 30 odsto nego 2008. godine. Sa Slovenijom smo ostvarili suficit, jer smo imali izvoz od 20 miliona, a uvoz od 7,5 miliona miliona dolara.

Na sastanku je konstatovano da na ruskom tržištu šansa postoji prije svega u izvozu kvalitetnog namještaja od masiva i ukazano da treba uspostavljati kontakte sa investitorima koji grade objekte po sistemu “ključ u ruke”, jer su ruski investitori uglavnom vjerni poslovnom partneru, koji se pokaže pouzdan u prvom poslu. Tanjug