Buš: Kongres pasivnošću utiče na rast cijena benzina

24.06.2008. / 9:10

VAŠINGTON,  Američki predsjednik Džordž Buš je pozvao zakonodavnu vlast da hitno ukine zabranu eksploatacije podvodnih nalazišta nafte, ukazujući da članovi Kongresa svojom pasivnošću doprinose rastu cijena benzina u SAD.
 Buš je rekao, u tradicionalnom obraćanju naciji proteklog vikenda, da su za američke porodice “nastupila teška vremena”, zbog drastičnog rasta cijena benzina. 
 “Rastuće cijene benzina i neizvesna ekonomska situacija mogu da se odraze bukvalno na sve, čak i na kvalitet hrane koju će Amerikanci jesti, do njihovih planova za odmor”, rekao je Buš.
 “Lideri demokrata u Kongresu su se do sada protivili nekim mojim prijedlozima na sektoru energetike”,  kazao je Buš i pozvao članove najvišeg zakonodavnog tijela u zemlji da izmjene svoje stavove o najvažnijim energetskim problemima.
 “Ukoliko zakonodavna vlast do 4. jula, kada počinju odmori povodom Dana nezavisnosti, ne preduzme neophodne korake, moraće da objasni narodu zašto se pasivno odnosi prema činjenici da su cijene benzina skočile na četiri dolara za galon (3,78 litra)”, upozorio je Buš.
 Buš, naime insistira na ukidanju zabrane eksploatacije podvodne nafte i  pokušava da ukine ograničenja u vezi eksploatacije nalazišta naftnih škriljaca u saveznim državama Kolorado, Juta i Vajoming.
 Iz podvodnih nalazišta SAD bi mogle da obezbjede dodatnih oko 18 milijardi barela nafte. Iako je za organizaciju eksploatacije ovih nalazišta potrebno više godina, sam početak tog procesa bi mogao da rezultira smanjenjem cijena goriva, smatra Buš.
 Ograničenu eksploataciju energetskih sirovina američki Kongres je uveo 1981. godine. Ta mjera je zatim bila potvrđena izvršnim dekretom koji je 1990. godine potpisao otac aktuelnog predsjednika, Džordž Buš stariji.
 Moratorijumom na eksploataciju nafte je obuhvaćeno više od 80 odsto američkih podvodnih nalazišta, prenosi ruska agencija Prajm Tas.
 Buš već nekoliko godina pokušava da ukine moratorijum,  ali nailazi na uporno protivljenje kongresmena iz redova Demokratske stranke, koji svoj stav obrazlažu uglavnom ekološkim razlozima, ukazujući istovremeno da naftne korporacije posjeduju, na principu najma, 30 miliona hektara zemljišta i podvodnog prostora, izvan zabranjene zone, na kojima nisu ni otpočele eksploataciju.