BiH sa krovova može zadovoljiti pola svoje potrebe za strujom
29.02.2024. / 15:44
BANJALUKA – Bosna i Hercegovina ima prirodni potencijal da kompletnu godišnju potrebu za električnom energijom podmiri iz solarnih panela. Međutim, stručnjaci tvrde da država sa svoje tri elektroprivrede nije previše zainteresovana za ovaj oblik energije koji se u procesu dekarbonizacije nameće kao logičan izbor.
FOTO: Pixabay
Tačnije, podrška obnovljivim izvorima energije postoji, ali samo deklarativna, jer sve ukazuje na to da i dalje postoji veliki otpor prema njoj, te da nema spremnosti da se napravi zaokret od prljave energije koja se bazira na fosilnim gorivima.
Profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Sarajevu i direktor „ATS Instituta“ Samir Avdaković smatra da ključ leži u prosumjerima, malim proizvođačima ujedno i potrošačima električne energije, koji su u Evropi prepoznati kao nosioci energetske tranzicije, dok su u BiH i dalje uglavnom izvan zakonskih okvira.
Prema njegovim riječima, krov je danas najveći energetski potencijal i tu treba praviti fokus.
„Potrošnja struje u BiH godišnje iznosi oko 12.000 gigavat časova. Polovina od toga mogla bi se proizvesti upravo na njima, ako bi na milion krovova stavili panele snage od pet kilovata. Tu već postoje i priključci i infrastruktura. Znači, pola struje za cijelu godinu bi odmah ovde pronašli“, kaže Avdaković.
Dalje, kao jedna od ideja o kojoj se malo govori, a koja je uveliko razvijena u Evropi su i plutajuće fotonaponske elektrane.
Studenti su, kaže on, izračunali da bi se postavljanjem panela na pet odsto površina na većim vještačkim jezerima u zemlji dobilo 1.215 gigavat sati energije, što je preko 10 odsto ukupne proizvodnje u zemlji.
Potencijal vidi i u vinogradarstvu, koje u BiH ima tradiciju dugu 2.000 godina.
„Imamo 4.000 hektara vinograda. Na jednom hektaru moglo bi da se proizvede 1.250 gigavat časova struje, odnosno ukupno 5.000 gigavata. Pored proizvodnje struje, paneli su ujedno i zaštita za grožđe, a iskustva u svijetu pokazuju da se prinosi povećavaju i do 30 odsto“, rekao je Avdaković.
Međutim, velika prepreka za realizaciju ovih ideja leži u činjenici da podzakonski akti nisu doneseni u oba entiteta, a da se nadležnima ne žuri previše.
Namjerno zakomplikovana procedura
Profesor na Fakultetu elektrotehnike u Tuzli i predsjednik Upravnog odbora Centra za održivu energetsku tranziciju (RESET) Mirza Kušljugić tvrdi da se na svaki način otežava razvoj ove vrste proizvodnje električne energije i to kašnjenjem zakonske regulative, podzakonskih akata, komplikovanjem pravilnika u elektrodistribucijama.
„Jedini smo u Evropi koji nemamo prosumjere i smatram da je to između ostalog bila i namjera. Ljudi koji upravljaju elektroprivredama boje se da u čitav sistem uđu potrošači koji postaju i proizvođači. To bi zahtijevalo velike promjene gdje oni više ne bi imali monopolski položaj“, kaže on.
Prema njegovim riječima građani Bosne i Hercegovine jedini su u Evropi koji su spriječeni da proizvode struju za sopstvene potrebe te da to treba pod hitno mijenjati.
„Ne postoji prosumjer u Evropi kojem je zabranjeno da se priključi na mrežu. To se dešava samo ovdje kod nas“, zaključio je on.
Ekonomista Damir Miljević kaže da se energetska tranzicija u BiH fingira.
Na brojnim konferencijama, kaže on, priča se priča o silnim novim megavatima iz obnovljivih izvora energije, dok u praksi ni jedna elektroprivreda, izuzimajući dvije vjetroelektrane, nije napravila ništa značajno.
Tako se došlo u situaciju da su u opštini Gračanica privatnici postavili više panela nego sve tri elektroprivrede u BiH zajedno.
„Ono što je problematično je što se odluke ne donose i što će posljedice tog nedonošenja na kraju platiti građani kroz nedostatak električne energije ili kroz povećanje njene cijene“, kazao je Miljević.
Inače, zakoni koji definišu prosumjere usvojeni su u oba entiteta, a Republika Srpska je u septembru prošle godine usvojila i Pravilnik o kupcima – proizvođačima.
Elektroprivreda Republike Srpske je u avgustu 2022. godine objavila Program energetske održivosti gdje je obećala pomoć da se na 50.000 domaćinstava u Srpskoj kroz povoljne uslove kreditiranja postave solarni paneli.
Program je doživio pravi fijasko jer se na javni poziv javilo manje od 5.000 ljudi. Zasluge za mali odziv svakako ima i „ERS“ koji se nije previše trudio da potrošačima objasni koje prednosti i pogodnosti sa sobom donosi ugradnja solarnih panela.
CAPITAL: D. Tovilović
Tagovi: mirza kusljugicRESETSamir Avdakovićsolarni paneli
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Pričaju o njoj u kombinaciji sa drugim izvorima, da se smanji udio “prljave”. Ako sam dobro shvatio, tvrdnja je da je solarna energija šarena laža. Zašto?
Zato što je korisna samo tajkunima kojima ERS iz našeg džepa plaća ogromne subvencije za tu struju. Ti kad je proizvedeš kući nećeš dobiti ni feninga nego ako proizvedeš više nego potrošiš višak ide njima besplatno. Iavna je tajna da cijena struje skače da bi mi plaćali te nenormalne cijene solarnim elektranama jer je ne mogu prodati vani za te pare.
Nije problem u objašnjavanju, problem je u lopovluku, pričaju bajke za malu djecu, nema nikakve pomoći, subvencija, obračunavanje proizvodnje i akumuliranje proizvedene energije radi se tako da čovjek koji 100% uloži novac u tu mini solarnu elektranu u suštini najviše zarađuje za ERS, a tu svoju opremu će možda da otplati kroz 10 godina, ako potraje toliko, gdje je tu financijska računica??? Ko je budala da ulaže novac u to? Koliko mi imamo života da čekamo za sve i na sve 10+ godina?
Solar je prevara sa subvencijama ili bez. Ako nema subvencija onda pusi krajnji korisnik a ako ima subvencija onda strada lokalni ili drzavni budzet.
Ne treba biti posebno pametan vec samo znati sve ulazne i izlazne parametre.
Dragi CAPITALci, predlažem da se koristi Srpski neologizam prozumenti (producenti-konzumenti) umjesto da se engleska riječ jednostavno piše “po Vuku” prosjumeri
Elektroprivrede u BiH katastrofalno rade to je opstepoznato ali solarna energija kao i sve druge osim hidro su sarena laza i ne funkcionisu osim za izvlacenje novca kroz subvencije ili kroz prevare naivnih krajnjih korisnika.
Sve to vrlo dobro znaju svi ovi sto daju izjave ali istina nije bitna vec kratkorocna prevara.