Aktiva bankarskog sektora RS porasla na 5,6 milijardi KM
31.05.2010. / 13:02
BANJALUKA, Bruto aktiva bankarskog sektora Republike Srpske u aprilu uvećala se za 34,8 miliona KM na ukupno 5 606 835 000 KM, dok bruto krediti bilježe pad od 12,2 miliona maraka, zvanični su podaci Agencije za bankarstvo RS do kojih je došao Capital.ba.
Novčana sredstva bankarskog sektora porasla su za oko 17 miliona KM, sa 1,31 milijardi KM (31.mart) na 1,33 milijarde KM koliko su iznosila zadnjeg dana u aprilu.
Krediti padaju dobit raste
Za mjesec dana bruto krediti su pali za 12,2 miliona maraka na 3,74 milijarde KM. Istovremeno ukupni depoziti su porasli za blizu 18 miliona maraka i sada iznose 4,1 milijardu KM. Bankarski sektor Srpske april je završio sa izuzetno dobrom neto tekućom dobiti od 7,5 miliona, ako se uzme u obzir da je dobit krajem marta iznosila tek 392 hiljada KM.
PRILOG:
30.04.2010
31.03.2010.
Tagovi: vazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Rezervacije se knjiže tromjesečno, ili se barem tako iskazuju u izvještajima. Sa padom kreditne aktivnosti i daljim pogoršanjem kvaliteta kredita, što je izvjesno u ovoj godini, ne može se očekivati pozitivan pomak u poslovanju. Uštede na radnicima imaju ograničen domet.
niste u pravu
klasicno igranje sa rezervacijama
Ovakvo poslovanje je moguće kratkoročno, a posledica je obično smanjenja troškova (najčešće otpuštanjem radnika) ili povećanjem kamatnih stopa. Oboje ima granicu koja ne može obezbjediti stvarni dugoročni rast.
Moze li neko da objasni ove podatke. Kako kreditna aktivnost pada, a bankarima raste dobit? Gosp.Rakovic mozda … Hvala