Mijo Mišić: Kriza trese banke
13.02.2010. / 8:00
BANJALUKA, Banke u BiH su u krizi s obzirom na to da dijele sudbinu bh. ekonomije, koja je takođe u krizi, ali medijske spekulacije o otpuštanju 50 posto zaposlenih u ovom sektoru su proizvoljne i neutemeljene, kaže Mijo Mišić, sekretar Udruženja banaka u BiH.
Konstatuje da postojanje krize potvrđuje nekoliko pokazatelja koji su prvi put u posljednjih deset godina negativni. Između ostalog prisutno je smanjenje broja zaposlenih, kreditnih aktivnosti i profitabilnosti. Napominje da iz EU stižu pozitivni signali s obzirom na to da je kapital pristupačniji i banke do njega dolaze pod povoljnijim uslovima, ali glavnim problemom označava nedostatak kvalitetnih projekata u BiH koje bi banke podržale.
Da li je pred bankama još žešća kriza i imaju li osnova medijski napisi o masovnim otpuštanjima radnika u ovom sektoru? Činjenica je da je u prvih devet mjeseci 2009. samo u bankarskom sektoru FBiH bilo 190 radnika manje nego u istom periodu prethodne godine.
MIŠIĆ: Moja definicija ovog problema jeste da je ekonomija BiH u krizi, a banke dijele stanje realnog sektora. Vi ste naveli tačne podatke. U 2009. u odnosu na 2008. godinu prvi put u posljednjih deset godina imamo nekoliko pokazatelja koji upravo govore o takvom stanju. Kreditna aktivnost je za tri posto manja u odnosu na prethodnu godinu, štednja i depoziti su na istom nivou kao ranije, a i iz ovih parametara proizlazi sve ostalo. Kriza se ispoljila u realnom sektoru i banke ništa drugo i ne mogu nego dijeliti sudbinu realnog sektora.
Da li imaju osnova navodi da slijede velika otpuštanja zaposlenih u bankama?
MIŠIĆ: Spekulacije o tome koliko će biti otpuštenih radnika, a spominje se brojka od 50 procenata, ili prognoze o napumpavanju kamatnih stopa do 20 posto, liče na vatromet s ispaljivanjem petardi od kojih neke, po meni, mogu biti vrlo opasne. To šalje loše poruke investitorima do kojih nam je veoma stalo. U ovim slučajevima riječ je o neodgovornom pristupu tzv. neovisnih analitičara i drugih koji sebi daju za pravo da daju takve ocjene. Dakako, svako ima pravo procjenjivati, ali čini mi se da tu ima mnogo pretjerivanja.
Da li kriza tjera banke, pogotovo velike grupacije koje su dominantne na tržištu, da mijenjaju svoju politiku i u pogledu kamatnih stopa i naknada koje naplaćuju klijentima za vođenje računa i kartica?
MIŠIĆ: Banke su u prošloj godini mnoge stvari promijenile i prilagodile stanju u kojem se nalazi ekonomija. Smatram bitnim to što nije došlo do promjene stanja u tri osnovna elementa – stabilnosti, likvidnosti i sigurnosti. Nije bilo nikakvih ekscesnih situacija. Međutim, ako ovakvo stanje ostane na duži rok, onda sigurno da to može iscrpiti cijeli sektor. I banke su se na neki način povukle, ponašaju se sukladno rizicima na tržištu koji su povećani, a i u odnosu klijent – banka, banka – klijent došlo je do promjena.
Kako ponovo podstaći kreditiranje i omogućiti privredi da se zadužuje za obrtna sredstva i povećanje likvidnosti? Šta država tu može uraditi, a šta banke?
MIŠIĆ: Sa Zapada i iz EU dolaze pozitivni signali. Sada se mogu dobiti nešto povoljnija sredstva, izvori su koliko-toliko pristupačniji i sigurno da neke banke to koriste. Prvo bi moralo doći do pada kamatne stope na štednju i depozite, odnosno cijene izvora kapitala za banke, a time i pada kamate na kredite. To je ono što bi bila direktna pomoć u rješenju problema. Međutim, presušili su ideje i projekti, pa i vizija i nada na tržištu. Sve to je stvorilo stanje letargije iz kojeg hitno treba izlaziti. Banke počesto kažu da nedostaje dobrih projekata, dakle onih koji im mogu biti prihvatljivi sa aspekta rizika. Na tržištu je niz poremećaja tako da su kriteriji drugačiji kod procjene rizika, a i samo okruženje nosi izvjesne rizike. Tržišta su nedefinirana bez vizija i strategija. Sve to utiče na stupanj procjene rizičnosti projekata. Mislim da su upravo tu problemi i tu mora biti podrška ukupne društvene zajednice. Bez pokretanja investicijskih ciklusa kao što su izgradnja puteva, energetskih i drugih projekata mislim da će se teško naći neko rješenje koje može promijeniti ovu situaciju. Znamo na kome je ta odgovornost i ukoliko bude inicijative banke će sigurno odgovoriti na te izazove.
Prisutan je blagi trend opadanja kamatnih stopa i na plasmane i na štednju. Da li se taj trend može nastaviti?
MIŠIĆ: Mislim da se sve vraća normali, ne samo u bankarstvu nego i u drugim sektorima. Pukli su svi baloni i krećemo se ka realnijoj situaciji. Iskreno se nadam da će ovaj trend biti nastavljen polazeći od jeftinijih izvora kapitala i pada pasivnih kamatnih stopa. Osim toga, banke su učinile zanačajan korak kad su u pitanju troškovi i vlastite rezerve. Međutim, uvijek će najveći problem predstavljati rizici plasmana na domaćem i stranom tržištu koje je teško procjenjivati i gdje su upravo veći klijenti, koji su u svemu i najbitniji, u dosta nedefiniranoj situaciji. U BiH se može mnogo više napraviti na uređivanju i stabiliziranju unutarnje situacije, a samim tim i davanja podstreka i investitorima i firmama koje ulaze u projekte, a time posredno i samim bankama koje preuzimaju rizike.
Aranžman s MMF-om
Ako aranžman s MMF-om propadne i ako država, odnosno entiteti zapadnu u nelikvidnost, posljedice će imati i komercijalno bankarstvo. Šta mogući crni scenario može donijeti?
MIŠIĆ: Meni je sam aranžman s MMF-om daleko bitniji nego prva ili druga tranša od nekoliko stotina miliona eura. Znam koliko je to bitno za tekuće operativne probleme i kakve bi lančane posljedice izostanak tranše mogao izazvati. Međutim, aranžman s MMF-om je nešto što se zove promjena odnosa u pristupu tržištu. Aranžman MMF-a locira odgovornost kad su u pitanju novčani tokovi, kapital, budžet i potrošnja. To je suštinsko i to nam zaista treba i bez aranžmana. Sredstva koja se ubrizgavaju jesu značajna, ali to ne smije biti trajnije rješenje. Ako znamo da se dobar dio sredstava usmjerava na budžetsku potrošnju, a vrlo malo u investicije i razvojne projekte, onda to zabrinjava. Dobro je da bude riješena ova situacija, ali još bitnije je da se promijeni filozofija u pristupu tržištu, potrošnji i odgovornosti za novčane tokove. Nezavisne novine
Tagovi: vazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
SVAKA ČAST MARKO!!!
Netreba više tu ništa puno govoriti, samo nastavi sa otkrivanjem lica največih mafijaša na svijetu.
Imas kakav face ili neki chat program, bilo bi mi drago razgovarati s tobom, imam neka pitanja.
Šta vi sad hoćete?
Kapital je skup!!!
O čemu vi maštate?
BANKE GENERATORI FINANSIJSKE KRIZE
Sigurno ste imali prilike da u medijima čujete izraz „bankarski proizvod“, ali niste znali šta to znači i verovatno ste se pitali kako to banka može nešto da proizvodi. Iako na prvi pogled deluje kao jeftin marketinški trik, sa ciljem da stvori iluziju kako banke stvaraju nekakvu novu vrednost (nema veze što uopšte ne plaćaju PDV kao druge firme), ovaj termin nehotice otkriva pravo stanje stvari. Banke zaista nešto proizvode, a to nešto je novac i to ne bilo koji, već tzv. žiralni, knjiški ili bezgotovinski za koji većina ljudi ni ne zna da postoji, a kamoli kako nastaje. Svaki kredit koji podrazumeva bezgotovinski transfer novca, recimo stambeni kredit, krediti za kola, potrošački krediti ili oni za „podršku“ budžetu, znajte da privatne banke same stvaraju doslovno iz vazduha. Da stvar bude gora, takav privatno emitovan novac trenutno čini skoro 2/3 likvidne dinarske mase. Bezgotovinski novac banka kreira i prilikom odobravanja gotovinskih (keš) kredita, ukoliko je gotovina koju zajmi prethodno položena na neki tekući ili sličan prolazni račun, što ću pojasniti malo kasnije.
Novac koji banke same stvaraju „potezom pera“ ili u moderno doba tipkanjem po tastaturi, je specifičan po tome što nije fizički prenosiv i ne možete ga staviti u džep, novčanik ili koferče, jer nema supstancu (predstavlja puku evidenciju ili svedočanstvo o dugu na bankovnom računu), ali je zato jednako likvidan i tražen kao da se radi o novčanicama i kovanom novcu, jer ljudi naivno veruju da sredstva koja imaju na tekućem računu predstavljaju drugi naziv za gotovinu (njen ekvivalent ili ogledalo). Međutim, ništa nije dalje od istine. U realnosti, gotovina i tekući računi predstavljaju zasebne, različite vrste novca, koje stoje rame uz rame čineći zajedno M1 agregat – likvidnu novčanu, tj. dinarsku masu. Ovaj agregat je jedini bitan, ostali imaju samo statistički značaj, ali bankari više od svega vole ovakve trikove i terminološke pometnje da bi mogli neometano nastaviti sa svojim „biznisom“, ostavljajući laike i nesigurne u ubeđenju kako su bankarstvo i ekonomija nešto mnogo komplikovano.
Da bi kreirale ovu posebnu vrstu (bezgotovinskog) novca, potpuno nepoznatu široj javnosti, komercijalnim bankama nisu potrebne nikakve štamparske prese, već samo pravo na vođenje tekućih i drugih prolaznih računa pravnim i fizičkim licima, čijom zloupotrebom postižu isti efekat – kreiraju svež, dodatni novac u vidu kredita (duga), koji, da čitava stvar bude gora, obično završava u rukama krajnjih potrošača. Prolazni računi su oni računi sa kojih se vrše tekuća plaćanja, tj. uplate i isplate u svakodnevnim transakcijama. Upravo su oni ključ za razumevanje čitave podvale, one koja bankarima omogućava da koristeći svoje diskreciono „pravo“, sami stvaraju novac iz vazduha svaki put kada zajme pare. Za bankare, stvaranje novca i davanje kredita su jedna te ista operacija, što ću detaljno objasniti u nastavku.
Postoje dve osnovne „tehnike“ kojima se banke služe kako bi kreirale (praktično krivotvorile) svež novac. Prva se zove monetizacija aktive. Sama reč aktiva ukazuje na neku imovinu ili potraživanje, ali ono što banke tretiraju kao svoju aktivu je puki ugovor o kreditu (vaš dug, tj. potpis da ćete pare vratiti u budućnosti), dok monetizacija označava ništa drugo do štampanje ili elektronsko emitovanje novca (kredita) iz vazduha. Klijent sav srećan dobije robu, dok pare obično ni ne vidi jer one „legnu“ na račun prodavca, a ni na kraj pameti mu nije da je upravo njegov potpis kreirao do tad nepostojeći novac koji se svakodnevno i mimo znanja javnosti pušta u opticaj kroz potrošnju što konstantno generiše inflaciju.
Ono što banke rade je suštinski identično štampanju novca od strane Centralne banke, samo što umesto državnih obveznica koje tada potpisuje Vlada (kao svedočanstvo o dugu), komercijalne banke kao „pokriće“ uzimaju ugovor o kreditu zaključen između nje i klijenta i što Centralna banka može emitovati novčanice i kovani novac, dok obične banke stvaraju isključivo bezgotovinski novac na tekućim i drugim prolaznim računima. U oba slučaja ceh ove gigantske prevare plaćaju privreda i stanovništvo. U slučaju kada državu zadužuje korumpirana Vlada kao agent bankara, račun se ispostavi i utera kroz poreze. Kada kredite uzimaju direktno fizička i pravna lica, reket se ubira kroz kamate na privatno emitovan, krivotvoren novac.
Drugi način je tzv. multiplikacija depozita koja se često poistovećuje sa frakcionim bankarstvom. Međutim, frakciono bankarstvo kao termin jednostavno znači da je privatnim bankama dopušteno da same stvaraju bezgotovinski novac i da su u obavezi da drže izvesnu minimalnu rezervu u vidu novčanica i kovanog novca u odnosu na onaj koji same kreiraju, tj. krivotvore na bankovnim računima. Ovo je bitno, jer javnost i posledično klijenti banke misle da su to jedine vrste novca u opticaju, te kada dođu na šalter logično očekuju da budu isplaćeni ovakvim opipljivim novcem – kešom. Po uzoru na ono što su nekada radili zlatari krivotvoreći banknote, današnje banke iskustveno znaju koliko novčanica i kovanog novca moraju imati u rezervi da bi pred klijentima održale iluziju o likvidnosti. Ovo varira od zemlje do zemlje, zavisno od toga koliko se u jednom društvu koristi gotovina. Ako omanu u proceni, onda se međusobno ispomažu, pa jedna drugoj zajme gotovinu, što ne biste očekivali od onih koji su (kobajage) konkurenti. Ako ni to nije dovoljno, u pomoć može da im priskoči Centralna banka kao neka vrsta „poslednjeg utočišta“, jer samo ona ima mogućnost da štampa keš novac.
Kako u praksi funkcioniše ova „multiplikacija depozita“? Bilo kakva gotovinska uplata na vaš tekući račun ima za rezultat da banka sada poseduje fizičku gotovinu, plus u isto vreme se stanje na računu povećalo za recimo 1000 dinara kolika je bila uplata. E sad, iako te pare nisu oročene, banka uzima sebi za pravo da ih zajmi nekom drugom klijentu, ali pritom „zaboravi“ da izbriše stanje na vašem tekućem računu. Ne samo što je otuđila pare koje nije smela, ona u isto vreme radi nešto mnogo gore, efektivno kreira dupli ili dodatni novac zavisno od visine rezerve koju primenjuje. Da bi prikrila jedno kriminalno delo i prevaru, ona poseže za drugim. Ako je rezerva npr. 10%, banka zajmi 900 dinara u kešu, plus ostavlja nepromenjeno, tj. lažno stanje na tekućem računu za koji je ta gotovina inicijalno bila vezana. Znači, čim takne takvu gotovinu (bez obzira na iznos), banka automatski krivotvori i stvara žiralni novac, što proizilazi iz same prirode tekućih i drugih prolaznih računa.
Kod oročenih računa gde su sredstva imobilisana, takoreći umrtvljena i van opticaja, tako nešto nije moguće, pa ni ovi računi nisu toliko interesantni bankarima, jer ne dozvoljavaju takve vrste zloupotreba. Dakle, kao i u slučaju monetizacije aktive i ovde banka kreira svež bezgotovinski novac „iz ničega“, s tom razlikom što sada pretvara gotovinsku uplatu svog klijenta u bezgotovinska sredstva plaćanja, tako što njegov keš zajmi nekom drugom klijentu, a stanje na tekućem računu ostavlja nepromenjenim. Kada takva gotovina posle uđe u opticaj i promeni ko zna koliko ruku, pa opet završi u toj ili nekoj drugoj banci, ceo postupak se ponavlja, a novčana masa u opticaju raste. Za banku je samo bitno da ima dovoljno keša da isplati tekuće klijente, tj. one koji trenutno imaju potrebu za gotovinom, što banke iskustveno znaju, tj. procenjuju. Sve druge klijente, kada bi istovremeno nagrnuli na šaltere zahtevajući keš novac, banka ne bi mogla isplatiti sve i da hoće. Ali to se krije od javnosti, te se zato i kaže da se bankarski sistem bazira „na poverenju“.
Pošto se sa njih vrše bezgotovinska plaćanja, bankarski tekući računi se u praksi ponašaju isto kao i opipljivi novac, tj. keš. Nikakve razlike sa aspekta likvidnosti tu nema. I jedno i drugo predstavlja medijum razmene, nešto oko čega se svi drugi „kolju“ i bore da bi razmenili svoju robu i usluge, dok bankari za to vreme krivotvore pare i sve mirno posmatraju, gledajući kako se reka novca u vidu kamate sliva svakog časa. Ili ako se ne sliva, jer su ti isti bankari sve živo zadužili, pa zatim obustavili ili pooštrili uslove kreditiranja namerno izazivajući nelikvidnost u društvu, onda banka ima pravo da vam zapleni imovinu. Pošteno, jel da? Na sajtu tzv. Narodne banke, u odeljku novčani agregati, možete videti da ovakav žiralni (privatno emitovan ili krivotvoren) novac čini glavninu likvidne dinarske mase, oko 65%. Da bi malo zamazali oči neupućenoj javnosti, bankari koriste izraz transferabilni depoziti, što je samo drugi naziv za prolazne račune (bezgotovinski novac).
Inače, postoji čitav niz termina koji bankari koriste kao paravan za svoje tajne i nelegalne aktivnosti. Kreiranje „depozita“ je jedan od njih. Depozit se ne kreira, to je oksimoron. Depozit može samo da se položi u banku od strane njenih klijenata. Ono što banka kreira je bezgotovinski novac na način kako je u tekstu opisano i koji se koristi kao svojevrsno oružje za porobljavanje bilo kog društva koje to dozvoli. Obzirom na količinu nesvesti, „zdravo za gotovo“ pristupa, ogromne korupcije u medijima i obrazovnom sistemu, nije ni čudo što tako nešto prolazi već decenijama, a ponegde i vekovima. Metod je toliko efikasan i izrabljivački, da nijedna okupaciona vojska ne može ni da mu „primiriše“. Nadajmo se da će upotreba interneta i širenje informacija promeniti ovakvo stanje i osvestiti ljude. Najvažnije je dijagnostikovati problem, jer kako se boriti, ako ne znaš prvo ko ti je neprijatelj i kakvim prljavim trikovima i lažima se služi?
Šta je rešenje za izlazak iz ovakve situacije jednom za svagda? Srbiji je preko potrebna monetarna reforma i uspostavljanje javne kontrole nad emisijom novca. Ovaj proces je danas pod apsolutnom kontrolom stranih privatnih banaka, koje u stvarnosti rukovode i Narodnom bankom. Guverner je tu samo marioneta, čovek zadužen da glumi pred kamerama i sprovodi tuđe naloge. Ako je Vlada nadležna da se bavi fiskalnom i svakom drugom politikom (što je i logično, jer je za to izabrana od naroda), onda je svakako nadležna i za vođenje monetarne politike. Monetarna reforma podrazumeva sticanje kontrole nad centralnom bankom koja bi konačno počela da polaže račune nekome u ovoj državi i u saradnji sa državnim razvojnim bankama emitovala i zajmila svež novac čitavom privatnom sektoru. Sve to uz vrlo blage kamate kao vid obezbeđenja i podsticaja da se pare upotrebe u produktivne svrhe što će novčanoj masi dati pokriće. Najbitnije je da se ovako generisani prihodi po osnovu kamata počnu slivati u budžet umesto u džepove stranih privatnih “bankara”, čime zatvaramo krug i kreiramo jedan stabilan izvor za finansiranje javne potrošnje. Na ovaj način novac se vraća u promet (što danas nije slučaj) i to širokom krugu korisnika neopterećen bilo kakvim kamatama i dugovanjima što povećava kupovnu moć stanovništva i blagotvorno deluje na domaću privredu. Nelikvidnost postaje prošlost, kao i aktuelni “krediti za likvidnost” koji su sami po sebi teška nebuloza i nusprodukt uzurpiranog monetarnog sistema.
Plus toga, ovlašćene banke bi emitovale nekreditni (debt-free) novac za podršku državnim preduzećima i projektima od javnog značaja tipa: putevi, mostovi, škole, bolnice, stambeni objekti, vodovod, kanalizacija, odlaganje i reciklaža otpada, hidroelektrane, alternativni izvori energije, sistemi za navodnjavanje i sl. Uporedo sa tim, uvodi se 100% obavezna rezerva na depozite po viđenju (prolazne račune), što stavlja tačku na praksu krivotvorenja novca. Privatne banke bi tada počele da rade ono što ljudi naivno veruju da sada rade – zajme postojeći novac, tj. štednju. Konkretno, za prikupljenu štednju banke bi izdavale certifikate o depozitu različite ročnosti i u skladu sa tim odobravale kredite. Sve mimo toga bi značilo trajno oduzimanje dozvole za rad i povlačenje krivične odgovornosti. Najbolje od svega jeste što je ovakav sistem veoma lak za kontrolisanje, jer postoje jasni pokazatelji da li stvari teku u pravom smeru. U njemu je inflacija kao sistemska pojava nemoguća i tu nema vrdanja od strane monetarnih vlasti. Zaposlenost brzo raste do nivoa pune uposlenosti privrede u roku od najviše par godina, s tim da prvi efekti moraju biti jasno vidljivi u toku nekoliko meseci. Troškovi života drastično opadaju praćeni smanjenjem ili potpunim ukidanjem poreza, standard raste munjevito. U društvu vlada blagostanje primereno znanju, inovacijama i prirodnim resursima kojima je Srbija prebogata. Nikad više robovi uzurpatorima i parazitima koji društvu zajme njegov sopstveni novac ili ga još gore ne zajme, čime parališu privredu koja propada i davi se u nelikvidnosti i dugovima, ni kriva ni dužna.
Čitava mudrost oko novca i monetarnih finansija se može sažeti u 3 osnovna principa i to bi svako trebao naučiti kao tablicu množenja, jer onda niko neće moći da vam prodaje maglu:
1. Novac je apstraktno javno dobro, stvar dogovora i zakona. Što manje supstance ima u sebi, tim je više novac. Zato je papirni odličan, a žiralni ili bezgotovinski još bolji. Sam po sebi novac nije vrednost ni bogatstvo, već samo služi da olakša razmenu robe i usluga, tj. pravih vrednosti koje se proizvode u jednom društvu, što bi inače moralo da se radi prostom trampom.
2. Ali novac sme da emituje isključivo država, tj. ovlašćena javna ustanova i državne banke čija dobit ide u budžet, a ne privatnici kao što je danas slučaj, jer onda imamo na delu kriminal i prevaru epskih proporcija sa katastrofalnim posledicama po društvo i ekonomiju.
3. I najzad, pare se emituju u produktivne svrhe, uključujući javne projekte i gradnju infrastrukture, što čuva kupovnu moć novca i ujedno podmazuje privredni mehanizam i celokupnu razmenu.
Ako nekom još uvek nije jasno šta se dešava u zemlji Srbiji (a bogami i šire), zamislite da u vašoj kući ili stanu imate skrivenu štampariju novca i da takve krivotvorene pare zajmite uz kamatu drugim ljudima ili preduzećima koji ni ne slute odakle vam novac. Današnje privatne banke rade upravo to, samo što se sve odvija preko bankovnih računa koji predstavljaju zasebnu vrstu (bezgotovinskog) novca iliti sredstva razmene. Ne treba biti posebno pametan pa shvatiti koliku moć, kontrolu nad privrednim tokovima i materijalnu korist to donosi njihovim vlasnicima, a koliko sve druge stavlja u podređen, gotovo robovski položaj. Emitovanje novca je nekada bila carska privilegija, jer je to bio (i ostao) dokaz vrhovne moći i suvereniteta. Dok nam danas bestidno podmeću priču o demokratiji, ta moć se nalazi u rukama stranih privatnih bankara koji se polomiše od brige za boljitak jedne Srbije, Grčke, Mađarske, Litvanije, Španije, Islanda… lista je predugačka.
Današnji novčani sistem je kao protočni bojler u koji se na jednom kraju sipaju krediti kreirani iz vazduha, dok na drugom oni nestaju iz opticaja (poništavaju se) svakom otplatom rate, a šapu na ventilu drže privatni bankari kojima plaćamo kamate i indirektno poreze. Kada sve živo zaduže, onda zavrnu slavinu optužujući privredu koja puca pod teretom dugova da je problem u njoj, dok na sve strane plene imovinu i otpuštaju radnike. Vlastima i raznim “ekspertima” sa TV ekrana ne pada na pamet da o ovome govore, jer su na ovaj ili onaj način namireni. Od takvih ne treba očekivati da progovore i učine nešto za opšte dobro i spas ove zemlje. Zato, uzmite se u pamet i dodatno istražite ako vam nešto nije jasno. Razgovarajte sa prijateljima i poznanicima i širite informacije. Ne strahujte da niste dovoljno stručni da govorite o ovome, jer to je samo paravan iza koga se kriju vlast i samozvani stručnjaci koji su nam uništili ekonomiju i predali zemlju u ruke privatnim “bankarima” i zelenašima.
Na kraju ću vam navesti nekoliko citata poznatih državnika, industrijalaca, ali i samih bankara:
“Moderno bankarstvo pravi novac iz ničega. Proces je možda najveća majstorija ikad napravljena ljudskom rukom. Bankarstvo je začeto u zločinu i rodjeno u grehu. Bankari su vlasnici sveta. Ako im oduzmete svet, a ostavite im moć da emituju novac, začas posla napraviće dovoljno para da otkupe svet nazad… Ali ako im oduzmete moć da kreiraju novac, sva velika bogatstva, kao moja će nestati, i treba da nestanu. Zbog ovog svet bi bio mnogo srećniji i lepši za život. Ako želite da ostanete robovi bankara i da plaćate ceh robovanju, ostavite im da emituju novac” – Sir Josiah Stamp, bivši guverner Bank of England
“Svrha postojanja novca je da omogući i olakša razmenu robe i usluga. Jedina vrednost novca leži u vrednosti robe koju nam on omogućava da razmenimo za neku drugu robu. Ukoliko ne bi bilo robe namenjene razmeni, novac bi bio potpuno bezvredan. Vreća zlata na nekom pustom ostrvu ne vredi ništa više nego sama vreća u koju je zlato smešteno. Dopustiti da emitovanje i ponuda novca regulišu proizvodnju i potrošnju robe, je isto kao kad bi dozvolili da korpe za voće regulišu ponudu voća, ili kad bi recimo nedovoljna ponuda autobuskih karata izazvala štrajk vozača autobusa. Ali ipak, aktuelni poredak u našim životima je vođen i kontrolisan upravo tako da oni koji upravljaju emisijom novca određuju proizvodnju i potrošnju voća ili bilo koje druge robe i usluga. Kada bi ekonomistima sa neke druge planete ili malom detetu prosečne inteligencije objasnili trenutnu poziciju u kojoj se čovečanstvo nalazi, oni bi se valjali od smeha takvoj gluposti. (Economic Turbulation – Vincent C. Vickers, takoђе nekadašnji guverner Bank of England)
“Dozvolite mi da izdajem i kontrolišem novac neke nacije i neće me brinuti ko pravi njene zakone” – Mayer Amschel Rothschild.
“Ako američki narod ikad dozvoli da im privatne banke kontrolišu izdavanje njihove valute, prvo preko inflacije, onda preko deflacije, banke i korporacije će narasti oko njih, tako da će ljudima oduzeti svu imovinu, dok im se deca ne probude kao beskućnici na kontinentu koji su njihovi očevi osvojili” – Thomas Jefferson.
“Običnim građanima se ne bi svidelo da znaju da banke mogu i stvarati novac. Oni koji kontrolišu kreditnu politiku nacije kontrolišu i Vladu, te tako drže sudbinu naroda u svojim rukama.” – Reginald McKenna, predsednik Midlands Bank of England.
“Kad bi se vratili svi bankarski krediti, niko nebi imao depozit niti bi bilo i jednog dolara u opticaju. Ovo je zapanjujuća pomisao. Mi totalno zavisimo od komercijalnih banaka. Neko mora da pozajmi sve dolare koji su u opticaju, keš ili kredit. Ako banke naprave dosta sintetičkog novca mi cvetamo, ako ne, mi gladujemo. Mi smo apsolutno zavisni od stalnog dotoka novog novca. Kad neko shvati celu suštinu slike, tragična apsurdnost naše beznadežne pozicije je prosto neverovatna, ali je tu.” – Robert Hemphill, Kredit Menadžer, Federalne Rezerve SAD.
“Ko god da kontroliše obim novca je apsolutni gospodar celokupne industrije i trgovine. Kad shvatiš da se ceo sistem vrlo lako kontroliše od strane par ljudi na vrhu, neće trebati niko da ti kaže kako nastaje inflacija ili depresija” – James Garfield, ubijeni Predsednik SAD.
“Dok se kontrola izdavanja novca i kredita ne vrati Vladi kao njena najpreča i sveta odgovornost, sve priče o suverinitetu parlamenta i demokratiji su uzaludne i beskorisne. Kad jednom nacija preuzme kontrolu nad kreditima, onda nije bitno ko piše zakone te nacije. Kad lihvarstvo preuzme kontrolu, svaka nacija će biti uništena” – William Lyon Mackenzie, bivši kanadski premijer.
“Takav je zapravo naš novčani sistem. Da nema dugova u novčanom sistemu, ne bi bilo ni novca” – Marriner S. Eccles, predsedavajući sistema federalnih rezervi.
“Zahvalni smo Washington Post-u, New York Times-u, Time Magazine-u i drugim velikim izdavačima čiji su direktori prisustvovali našim sastancima i poštovali njihovu diskreciju već skoro 40 godina unazad. Bilo bi nam nemoguće da razvijemo naš svetski plan, da smo bili izloženi očima javnosti tokom svih ovih godina. Ali, svet je sada više sofisticiran i spreman da maršira prema Svetskoj Vladi. Nad-nacionalna vladavina intelektualne elite i svetskih bankara je sigurno poželjnije od nacionalnog samoopredeljenja koje se praktikovalo u proteklim vekovima.” – David Rockefeller
“Većina Amerikanaca nema predstave o operacijama međunarodnih bankara. Računi Saveznih rezervi nikad nisu bili pregledani. Oni operišu izvan kontrole Kongresa i manipulišu američkim kreditima” – Senator Barry Goldwater
“Da bi proizveli visoke cene, sve što Savezne Rezerve treba da urade je da smanje eskontnu stopu. Ovo dovodi do ekspanzije kredita i tržišta, i onda kad se ljudi naviknu na ovakve uslove u sred započetih poslova se proizvoljno povećaju kamate. Oni isto tako mogu da tržišno klatno pomeraju nežno – malim promenama eskontnih kamata, ili pak mogu da vrše veće promene povećanjem kamate. U oba slučaja oni poseduju informacije o stanju finansija unapred. Sistem je u privatnim rukama, vođen radi ostvarivanja najvećeg mogućeg profita uz pomoć tuđih para. Oni znaju unapred kad da prave paniku radi svoje koristi. Znaju kad će panika i da stane. Inflacija i deflacija jednako dobro radi za njih.” – Kongresmen Lindbergh.
“Finansijski moćnici u kapitalizmu imaju dalekosežni cilj, ništa drugo nego kreiranje sistema koji će biti u privatnim rukama, koji će moći da kontroliše pojedinačno svaku zemlju kao i ukupnu globalnu ekonomiju.” – Dr. Carroll Quigley, Prof. Georgetown Univerziteta.
“Dobro je da ljudi ne razumeju naš bankarski i monetarni sistem, jer u suprotnom, verujem da bi izbila revolucija pre sutra ujutro” – Henry Ford.
“Prvog septembra 1894. nećemo obnoviti naše pozajmice ni pod kakvim uslovima. Tad ćemo zahtevati naše pare. Uskratićemo prava korišćenja i postaćemo vlasnici hipoteka. Možemo uzeti 2/3 farmi zapadno od Mississippi, takođe na hiljade istočno od reke i to po našim cenama. Farmeri će postati sustanari kao u Engleskoj”- Asocijacije Američkih Bankara.
“Ovi međunarodni bankari i Rockefellerov Standard Oil kontrolišu veći deo štampe i čine sve da pokore ili oteraju zvaničnike vlasti koji odbijaju naredbe moćnih podmićenih klika koji čine nevidljivu Vladu.”- Theodore Roosevelt.
“Ovo nije bila slučajnost. Ovo je bio brižljivo smišljen događaj. Međunarodni bankari su tražili način da nas dovedu u poziciju očajanja kako bi se onda oni pojavili kao gospodari svih nas” – Louis McFadden, predsednik Komiteta za Bankarstvo i Monetarnu Politiku, 1929. godina
drugari svaka vam cast sto ste se ovoliko trudili da izbacite znanja/neznanja na postu pojedincima svakacast iz ekonomije i poznavanja trzista… Jedan besplatan savjet uclanite se u pol stranku i doprinesite razvoju ukupnome, nemojte ovako da tracite vrijeme i vase sposobnosti, svaka cast na komentarima pozdrav
za administratora
Izbacite sve postove koji su van konteksta date teme, pogotovo ove na stranim jezicima
Društvena odgovornost kao dio korporativnog upravljanja predstavlja nezaobilazan segment poslovanja svake banke u razvijenim društvima zapadnog svijeta. Ova činjenica izgleda da ne važi za tranzicione zemlje u koje i mi spadamo. Raspušteno i nekontrolosano ponašanje banka na našim prostorima dostiće vrhunac u 2010 godini, kada će svi privredni subjekti da se klanjaju bakama jer ih iste imaju u šaci tj. pod kontrolom. Fizička lica će biti najugroženija, jer je bankama omogućeno da blokiraju svu pokretnu i nepokertnu imovinu do izmirenja dugova. Svo ovo halapljivo ponašanje banaka vodi samo ka socijalnom nestabilnošću, koja može koštati i vrh države tj. vlast koja se još ne oglašava pred nadolazećim talasom socilanih nemira.
Banke će zasigurno koštati ovakava divlje-kapitalistička neodgovorna poslovna politika.
Neka udruženja građana preduzimaju inicijativu o pokretanju peticija da se banke koje nemaju ni jedan od elemanata društvene odgovornosti proglase nepoželjnim u lokalnim sredinama. Ovakve i slične ideje sigurno su koncept kojim se lokalno stanovništvo može odbraniti od gubitka elementarnog prava, prava na egzistenciju.
Banke su ubrizgale velike količine novca bez ikakvog opravdanja u lokalne sredine, koje ne mogu vratiti ni kamate a kamoli glavnice, pogotovo ne one lihvarske kredite sa kamatom preko 15 posto. Ostaje nam da vidimo i da budemo svjedoci devetog kruga.
Ager Publicus,
Ja nemam namjeru da tuzim banke, smatram da je to besmisleno raditi, ja nemam spor sa bankama, banke imaju spor samnom, jer publikujem u javnosti sve nedostatke iz bankarskog sektora za koje znam, prije svega u novinama. A isto tako znam da ih to najvise boli, jer kao sto znamo sud je u cetiri zida a javna rijec je mnogo teza. Inace imam iskazanu ljubav prema marketingu, pa tako da znam kako disu. Mislim da su “cackali” gdje ne treba, sad im sve to dolazi na naplatu, u ovom slucaju ja sam povjerioc.
Dajte molim vas, ko ce se boriti sa bankama. Zivimo u kapitalizmu u cijem su sredistu trziste na kojem se razmjenjuju robe, novac pomocu kojeg se vrsi razmjena i banke koje upravljaju novcem. Treba jednostavno prihvatiti cinjenicu da svaki put kada ulazimo u posao sa bankama zapravo stavljamo glavu na panj. Kad je ko dobio slucaj protiv banke. To na kraju krajeva ni drzava ne smije dozvoliti jer bi se tada ljudi nadigli da tuze banke i cijeli sistem bi propao.
@Bojan B.
Nisam imao namjeru da se segacim. Ne znam tacno zbog cega namjeravate da utuzite banku ali siguran sam da u BL ima advokata koji su sposobni i voljni da vas zastupaju.
Ne bih rekao da banke i bankari uticu na sudove i pravosudje jer sam kao bankar imao bezbroj problema na raznim sudovima. Moj utisak je da su nase sudije i tuzioci ljudi koji ce iskoristiti svaki izgovor samo da ne donesu odluku pa se stoga skoro svaki postupak pred sudom pretvara u besmisleno dugotrajno mucenje.Kad je u pitanju pojedinac ili manja kompanija koja ima spor sa nekim ‘gigantom” tu se vrlo cesto vec unaprijed presudjuje, vjerovatno zbog straha od mogucih zalbi i intervencija a izvrsenje presuda je posebna tema.
U svakom slucaju bez pritisaka ostecenih, pa i utuzivanja, nase finansijske institucije mogu postati samo jos gore.
Sve je ovo cisti lopovluk
Ager Publicus,
Sto se tice ohrabrenja, ja Vam se zahvaljujem, to me podsjeca na humoristicnu seriju Crni Gruja, kada Grujan kaze svome tetku, ajde ti malo preuzmi ovu borbu protiv turaka a ja odo malo da se odmorim u biograd.
Hm, a zasto nema tuzbi ? da nije razlog mocan bankarski sistem koji utjece i na pravosudje ? da nisu razlog basnoslovni advokatski iznosi.. hmm.. Hocete da Vam dam cijenovnik advokatske kancelarije Karanovic-Nikolic, ljudi rade po satu po sluzbeniku cca 300 KM
I sami nece da ulaze u sporove sa bankama jer kod istih mnogo zaradjuju, sukob interesa, to oni kazu otvoreno.
Po obicaju skliznuli smo sa kolosijeka. Par opstih primjedbi na prethodne postove:
– Intervencija drzave/CBBiH
Ako bi smo zeljeli da CBBiH nekako intervenise u krizom pogodjeni sektor bankarstva treba imati na umu da prethodno treba postici politicki dogovor o tome na nivou BiH i usvojiti izmjene i dopune zakona kojim je regulisan rad CBBiH. Gotovo je sigurno da bi to znacilo centralizaciju kontrolno/nadzornih ovlastenja nad radom poslovnih banaka i MKF/MKO i prebacivanje ovlascenja u CBBiH sto se mnogima ne bi svidjelo a veliko je pitanje sta bi se dobilo za uzvrat.
Po meni je besmisleno da drzava na bilo koji nacin intervenise u bankarstvo jer to bi izazvalo veliki otpor banaka i u slucaju da bi se vladinim novcem pokusali sanirati gubitci banaka ili prezaduzenih “znacajnih” firmi takva intervencija bi se mogla pretvoriti u svoju suprotnost i izazvati ogorcenje gradjana.
2. “Kriminal i bezakonje” u bankama:
O tome se jako puno govori ali zahvaljujuci cinjenici da nijedan drzavni organ i/ili agencija nije nikada “dirao” banke i/ili MKO skoro nista nije dokumentovano te se zvanicno o takvim pojavama ne zna nista. Izlaz iz ove situacije bi bio da se osteceni gradjani i pravna lica, ukoliko imaju dokazive slucajeve obrate nadleznim tuzilastvima.
Vezano za eventualne pravne radnje koje, sudeci prema postovima, Bojan B. i Marija mozda namjeravaju pokrenuti mislim da takve postupke treba ohrabriti i da oni sami trebaju razmisliti imaju li dokaziv slucaj i kako ga mogu bolje dokumentovati.
Sto se tice opaski o “sistemu” koje se ponavljaju u razlicitim postovima one su djelimicno istinite. Sistem rada u finansijskim institucijama, dakle politike i procedure je jako cesto u potpunosti neadekvatan i ne osigurava postizanje osnovnih ciljeva, kao sto su recimo stvaranje kontrolnog okruzenja, jasno definisane norme i standardi i da dalje ne nabrajam. “Sistem” zapravo oslikava nasu “kulturu idiotskog formalizma” gdje se u moru nedorecenosti i nejasnoca stvorenih u sturim internim dokumentima otvara prakticno neogranicen prostor za razne zloupotrebe.
Slazem se u potpunosti sa postom Akcionara i mislim da je upravo vrijeme krize u sektoru finansijskih usluga pravo vrijeme za sredjivanje stvari.
Dakle kontrola, uvodjenje good practices u bankarstvo-odnosno kreditiranje i upravljanje rizicima i kreditnim portfolijem, pojacavanje pritisaka za vecom transparentnoscu rada, dosljednijom primjenom zakona o zastiti potrosaca, jasnijim ugovorima o kreditu i jos mnogo drugih stvari. Mislim da bi se ovi ciljevi mogli postici i organizovanim akcijama gradjana i formiranjem pressure groups koje bi mogle izdejstvovati stavljanje ovih problema na dnevni red skupstine i u planove rada kontrolnih organa.
Vezano za rad MKO/MFO podsjetio bih sviju na moje postove na ovom istom portalu:
http://www.capital.ba/mikrokreditne-organizacije-nece-snizavati-kamate/
Licno sam misljenja da eventualno prevareni korisnici kredita i/ili ziranti imaju pravo da tuze organizacije i njihova rukovodstva koja su im svojim nemarom ili svjesnim krsenjem procedura kao i propustanjem da kazne prekrsioce nanijeli stetu. Kao sto vidimo iz najnoviojih slucajeva LOK u Mostaru i vise MFO-a u regiji Viteza sve se pokusava zavrsiti otpustanjem kreditnih sluzbenika?!
Radimo na tome, međutim dok to ne riješimo u potpunosti u toku dana može doći do povremenih zastoja. Hvala na razumijevanju.
administrator
Ovo nista ne valja, pola postova se ne vidi. Neko se igrao malo virusima.
Ma jesi, kako nisi. Vjeruj nama
Pa nisam anoniman..
Samo neka radi. Urednica pozdravlja Bojana B. anonimnog :-)
@122 Popravite, popravite. Sve cete nas raskrinkati :-)
U tome i jeste poenta ! pa sta !
.
ne valja sad sam postovao i ne vidi se post
ma sta me briga za to vec mi se neda stalno upisivati nadimak i mail. opet ne valja, vratite kako je i bilo, da se ne mora pri svakom komentaru upisivati ime i mail, to je stajalo
Poštovani,
iz nepoznatih razloga došlo je do tehničkih problema u postovanju. Izvinjavamo se posjetiocima. Sada je sve uredu. Problem je uspješno otklonjen i vaši podaci su i dalje zaštićeni.
Pozdrav
Mnogo sam se nasikirao :-)
@ Bojan B.
vidio sam ti mejl. Blago nama
@122 vidio sam ti mail, pozdravi urednicu !
Popravite, popravite. Sve cete nas raskrinkati :-)
Lemi je upravu, masovno ostaju mailovi drugih ucesnika u diskusiji !
za administratora
dajte popravite postovanje, jer ostaju podaci, ime i mail od nekog drugog…
Neovisno o tome da li je trenutno sektor u ekspanziji ili recesiji, treba ukazivati na probleme i tražiti rješenja koja će sistemski urediti stvari. Nevažno kako se zove direktor, je li iz neke stranke ili je stranac.
Kod nas je na žalost sve organizovano na mafijaški način, koza nostra.. Samo se koriste suptilnije metode obračuna sa neistomišljenicima.
Žalosno je da neko kao Marija dobije otkaz (koji je vjerovatno obrazložen tehnološkim viškom, a ta banka sad ima više radnika nego što ih je bilo dok je radila..) zato što ukazuje na nedostatke. Svaka kritika ili prijedlog nadređeni (postavljeni po svim principima osim po znanju i karakteru) shvataju sujetno i kao napad na njihove pozicije. Njima i odgovara nesređeno stanje jer tako najviše mogu da ulove u mutnom. Usput se igrajući sa ljudskim sudbinama radnika… Neće im na dobro izaći. Ovo Mariji trenutno nije neka utjeha, ali pošteni su uvijek bili na meti nepoštenih…
@ b191
Prijetelju izvini ali nisi u toku zbivanja, ukratko receno.
Trebas jos da grijes stolicu da bi stavljao postove poslije mene, mada te niko ne sprijecava da radis.
b191…Ne mogu se sloziti sa vama ja krivim sistem sa razlogom nisam od onih koji su to poceli radit nakon otkaza,ukazivala sam na mnoge nepravilnosti,zloupotrebe i zato sam danas gdje jesam i dok sam bila u radnom odnosu.
@marija
Kada si u radnom odnosu i kada primaš platu sve te nepravde tebe se ne tiču.Kada ostaneš bez posla kriviš sistem.Možda je krivica u nama samima.Religijom,demagogijom bavi se sirotinja 2007 je bila godina kada su ,,cvale ruže,, po svim pitanjima i u svim sektorima.Dobro poslodavcima-dobro radnicima.Danas kada je kriza,pad profita-nestabilnost sektora-smanjenje radne snage-radnik je broj (trošak )…PROFIT je mjerilo uspjeha…Banke i MKO su profitabilno orjentisana preduzeća,mi smo prihvatili takav način funkcionisanja privrede.Problem današnje nelikvidnosti sistema je većim dijelom generisala država,rješenje je u rukama vlade koja bi trebala nači modus kojim bi ubrizgala sredstva u prazan tank-privredu…pa i po cijenu uslovljavanja banaka na dodatna kreditiranja privrede…mada u te poteze vlade iskreno sumnjam.
Banke nista nisu odmakle od mikrokreditnih organizacija…Sve je to isto sranje drugo pakovanje(oprostite na izrazu)
Pa vidite, da otprilike okarakterisem stanje sto se tice bankraskog trzista, “mala bara a mnogo krokdila” Mislim da im dolaze crni dani, te na naplatu sve sto su kriminalnim aktivnostima pocinili kako sa sopstvenim radnicima tako i sa iskoristenim nepismenim narodom. Evo da citiram izjavu glavnog covjeka jedne od mikrokreditnih organizacija u BiH veceras na javnom rtv servisu:
“Mi samo hocemo da radimo svoj posao za koji smo uredno dobili dozvole”
Mene zanima koga on to moli ? i zbog čega moli ? odakle mu potreba za molbom upućena javnosti ?
Malo sam ja sada Bojane otisla sa navedene teme ali u stvari sam htjela reci kako samo ispastaju jadni obicni radnici….ja sam napisala pismo Aleksandru Profumu glavnom direktoru unicredit group i nista..podkrijepila,cinjenicama i argumentima i opet nista.
Joj Bojane sve ja to znam… ja sam samo navela ko bi trebao biti nadlezan mozda se nisam izrazila pravilno…moj bivsi kolega je dobio otkaz u nedjelju necete vjerovati pod izgovorom tehnoloski visak,da bi se nakon mjesec dana primio momak naravno tatin sin,covjek je tuzio naravno nadlezan je Osnovni sud u Banja Luci gdje je i sjediste banke i naravno dvije godine spor se maknuo sa mrtve tacke.Jadan covjek ostario u banci,nema ni staza ni godina za penzije.Ja cu se vec nekako snaci,cinjenica da sam jako razocarana kako u nadlezne istom mjerom i u kolege….Rado bih pogledala onaj domaci film sa Ljubisom Samardzicem POLTRON
Marija, primjer, Saljem dopis agenciji za bankarstvo, odgovor mi potpisuje Injac, agencija urgira da se navedena banka izjasni, iz te banke nadlezni se potpisuje sa Injac. Saljem dopis CB, odgovor poptisuje Kozaric, kasnije uspostavljam kontakt sa firmom za osiguranje poslova sluzbeni dopis potpisuje Kozaric, Povezani su kao drob. Pitam najbolju advokatsku kancelariju iz oblasti poslovnog prava u RS da udjemo u saradnju, odgovor, ja sam radio za navedenu banku pa sam u sukobu interesa.. Strasno.. ! Cini mi se kao da je klan u pitanju..
Iskrena da budem prema svima Vama koji ste komentarisali,komentari su Vam jako proizvoljni i netacni.Niko ni slutiti ne moze sta se zapravo radi po bankama,koliko su korumpirani direktori i sluzbenici po bankama,koliko ima zloupotreba i ovlascenja od strane istih.Kao osoba koja je 6 godina bila dio tog sektora mislim da je najodgovornija Agencija za bankarstvo jer zatvara oci pred svim kriminalnim radnjama…..
otkud 122 otvoren na portalu
Ajde, bici i ja tamo da ih unakrsno pokusamo uvjeriti :)
Ajde, bicu i ja tamo da ih unakrsno pokusamo uvjeriti :)
evo registrovao sam se na avazovom sajtu, da pokusam komsije uvjeriti da im je vlast problem, a ne raja iz drugog entiteta
bice zabavno :)
Nisam mislio na clanak, nego na postove koji se iznose u zadnjih godinu i vise dana, a u kojoj se nalaze vec pomenute institucije. Znaci problema ima mnogo, iako sam osoba koja ne koristi pojam “problem” u svakodnevnoj komunikaciji, prije svega kada se radi o mom djelovanju u okruzenju. Jer evo sijecam se da sam govorio prije, kako nemam sta pricati sa ljudima koji kazu da imaju problema >( dobro si me podsijetio toga se treba pridrzavati..
Intervencija centralne banke ili vlasti u bankarskom sektoru lijepo zvuci, ali bi u nasim uslovima takvim mjerama najvise upravljala politika a najmanje struka.
mislio sam probleme u vezi ovog clanka?
Ispade da ti zivis u svijetu bez problema, imali tu psihogenih supstanci da se i ja malo opustim ?
Nedostatak legitimnih instrumenata da se postojece stanje promijeni u BiH govori samo o tome da nismo suverena drzava, nego da smo pod protektoratom zapadnih sila tj. Stranci upravo preko ovih institucija sto ih pominjemo provode aktivnnu politiku u skaldu sa svojim politicko-ekonosmikim interesima. Vjerujte mi, neko da me postavi za guvernera CB Njemacke, igrao bi za nase interese bez sumnje.. ! A tako je donedavno i bilo kod nas, iako i sada se ne zna za koga igra ovaj Kozaric. Opet dolazimo do Korupcije, a njegovi prsti ko zna dokle sezu..
a koje probleme?
@ Lemi
Pa dobro, ako se ne slazes reci mi na koga da adresiramo ove probleme ? Drugih nema zar ne ? Iako shvatam tvoj komentar u potpunosti, ali gdje da trazimo rijesenja ?
koja centralna banka? to se samo tako zove u bosni
Gospodin pitanje,
Pa nisu banke tu da urade bilo sta po tom pitanju, nego su one prije svega tu da naprave profit, bio profit zasnovana na tim JADNICIMA na koje vi mislite ili ne. Ali odgovornost za ponasanje banaka snose institucije koje kontrolisu rad banaka. Znaci problematika je u metodologiji rada banaka, koja je u najmanju ruku divlje-kapitalisticka (nekontrolisana)
Rijesenja leze u sistemu, gdje nadlezne institucije moraju da iniciraju mijenjanje zakonski i podzakonskih akata koje su prije svega nedoreceni a potom i neadekvatni za novi drustveni sistem u kome zivimo.
Odgovorni su: Vlada, ministarstvo finansija, Centralna banka, agencija za bankarstvo, i naravno strucna javnost. Svi oni treba da rade sistemski na redefinisanju postojece zakonske regulative. A da li su svi u ovoj prici povezani i korumpitrani ostavljam svima da procijene shodno svom iskustvu !
NAZALOST,NARAVNO DA KRIZA TRESE BANKOVNI SISTEM.IZMEDJU OSTALOG I STO SU SILNI GRADJANI PODIGLI SITNIJE SUME DA PREZIVE,A ONDA SU UNISTENI,OSTALI BEZ POSLA, I SREDSTAVA ZA ZIVOT ,PREBACENI NA TERET DRUSTVENIH STRUKTURA,PITAM JA VAS STA STE VI BANKARI UCINILI DA SPRIJRCITE OTPUSTANJE I UNISTENJE VASIH KLIJENATA,KAKO BI ONI MOGLI I DALJE IZ SVOJIH PLATA DA VRACAJU UREDNO SVOJE OBAVEZE, KADA RADNIK NEMA IZVORA SREDSTAVA ZA ZIVOT, ONDA NEMA ZA BILO KAKAV NITI NAJMANJI REPROGRAM KREDITA UZ NAJBOLJU VOLJU.TREBALI STE HITNO NAPRAVITI EVIDENCIJU PROPALIH PREDUZECA I IZVRSITI PRITISAK NA VLADAJUCE STRUKTURE,A NE NA UNISTENOG COVJEKA OD CIJE NI SAMOLIKVIDACIJE ZBOG DRUSTVENOG ZLA NIKO NEMA KORISTI,VEC OGROMNU SRAMOTU,PA I GRIJEH BUDUCIH POKOLENJA.
jedan simptom definisan. Ajmo dalje.
svojevremeno sam poznavao osobu u tadasnjoj banjaluckoj banci koja je bila magistar ekonomije. zavrsila je magistraturu prije rata (u doba kad je bog hodao po zemlji). u vrijeme kad je ona radila tamo, prije 10ak godina, kompletno rukovodstvo je bilo ljubomorno na navedenu (zensku) osobu, radi njene sposobnosti, pa su je poslali na salter da radi (!!!), a nakon 16 sati je morala da popravlja ono sto drugi nisu znali. epilog svega je bio da je dala otkaz (ima ovakvih primjera dosta, na zalost). nakon toga je doktorirala cini mi se. ako slucajno cita ovo pozdrav za nju.
Profit banaka u 2009. godini 24 miliona KM u cijeloj BiH. Zaposlenih nešto više od 11.000. Uvoz pao 30%, izvoz 26%, deficit smanjen (za budale dobra vijest). O strukturi uvoza niko ne govori. Banke mogu biti profitabilne samo ukoliko rizikuju. Kreditna zaštita smanjuje rizik ali ga ne otklanja. NB Hrvatske vodi politiku stabilnog kursa već čitavu deceniju i vrši malo prilagođavanje samo u turističkoj sezoni. Svi se žale na nedostatak projekata, ergo mi smo u cjelini potpuno nestručni i nesposobni za život. Ima li diskusije na temu šta je pogrešno, jer očito nije do novaca, a imamo i najbolju vlast.
Bojane,hvala puno ipak je za utjehu znati da nisam jedina koja o svemu za razliku od mnogih zeli pricati javno bez obzira na sve posljedice,razne prijetnje i ponizavanja koje sam dozivjela nakon otkaza,primitivne sredine i osude kao i anti kampanje protiv mene od strane moje bivse firme da bi se sve zataskalo.
Marija, zao mi je sto si tako prosla ! nazalost neces biti jedina. Ali ne sumljam da imas kvaliteta da se u svojoj oblasti nadjes sto prije na nekom drugom radnom mjetu. I ja svoje frustracije evo na ovakav nacin zelim da publikujem ali za razliku od pisanja po forumima ja pisem i za novine, i izuzetno sam kriticno nastrojen prema stranim bankama i regulativama u toj oblasti. Ovo je mnogo siroka tema i u mnogim slucajevima je na granici sa zakonom, da ne spominjem mikrokreditne organizacije a tek uterivace dugova i sav kriminal koji sve ovo kod nas prati.
Capital.ba mislim da nam svima pruza mogucnost da iznesemo svoje stavove i saznanja, pa mozda neko iste i proslijedi dalje kao sto ja to radim u novinama. Jos jednom sve najbolje zelim !
E pa Bojane ja sam do skora radila u banci,platu nisam imala 2000km nego mnogo manju ali rodjenu majku nisam prodala cak sta vise nisam bila poslusna uopste i danas sam na ulici….
Naravno Marija, trebaju im egzekutori (introvertne osobe) bez ikakvih elemenata gnose, a ne ektrovertni tipovi koji im samo mogu da protivurijece govoreci o korporativnoj odgovornosti i slicnim stvarima. Vecina takvih koji su zaposleni u bankama a koji primaju plate preko 2000 km i rodjenu bi majku prodali da sacuvaju radno mjesto, a sa druge strane XXXXX narod..
Da,podatak je vjerovatno tacan…dokapitalizacije su ucinile svoje,za strance smo mi samo jeftina radna snaga i sto manje skole imamo to sve bolje.
To nikada nije bila dobra i stabilna banka. Sjetimo se samo onih Banjalucka Banka/Komercijalna-Nova Banjalucka Banka epizoda. Unicredit faza je samo jedan pokusaj ozivljavanja te institucije. Inace jos u dobrim starim Banjalucka B. danima ti ljudi su zatvarali filijale.
Sto se tice finansijskog sektora u BiH on, prema nekim procjenama, neposredno i posredno, zaposljava nekih 35,000 ljudi a posla vjerovatno nema za vise od 2-5 hiljada ljudi.
Banke ce stvarno ubrzo zatvarati svoje filijale,upravo zbog malog plasmana i velikih rezervisanja….cula sam da je unicredit banka na celu sa Rankom Labovicem u najvecoj krizi..
sto se tice akcija rafinerije..pa valjda je kupac tih akcija ili lud, ili nepismen, ili zna nesto sto mi ne znamo.
a i mene je post kako banke iskazuju dobit zaista prosvijetlio.
Prijatelji,sa ovim objašnjenjima bankarskih marifetluka, sada mi je jasnije kako banke iskazuju dobit. Jedno vas samo molim, ne pominjite nikakve reforme, jer sve što smo reformisali otišlo je u materinu sa klasičnim ili hibridnim marifetlucima, bankarskim, političkim, berzanskim privatizacionim ili ma kojim drugim.
@Bojan B.
Ovo je dobra ilustracija stanja u bankarstvu. Zatvaraju se neprofitabilne filijale da bi se sprijecilo sirenje problema, smanjuju se operativni troskovi ali se gubitci tih filijala moraju prebaciti na neke druge org. jedinice i rjesavati problematicni krediti koji su skoro u pravilu slabo obezbjedjeni i stvarni gubitak se “rarjedjuje” na par obracunskih perioda. Banka posluje sa dobiti, stvari izgledaju “sjajno” zbog iskazanog profita ali se obim aktivnosti kreditiranja ne povecava zbog cega dolazi do smanjenja prihoda od kamata. Da bi se to nadoknadilo povecavaju se kamate na aktivne kredite, broj kredita u kasnjenju raste, rastu rezervisanja, utuzivanjem pojavljuju se egzoticni troskovi sudskih taksi, advokatskih honorara, novih procjena zaloga, eventualnih vjestacenja i sve vise novca biva “zarobljeno” za pokrivanje ovih troskova. Nakon toga zatvorimo par filijala koje ionako nismo trebali otvarati, smanjujemo ukupne troskove, iskazujemo dobit, stvari su opet “sjajne” i krecemo iz pocetka. Tu i tamo pokoja dokapitalizacija i evo nas na vrhu svijeta!
Ovakvi dogadjaji se nizu u bankama od jeseni 2008.
Vidim neko kupuje akcije rafinerije, Lemi jesi ti u igri ?
Znas onu narodnu “ko jamu kopa drugome sam u nju pada” Ovo vazi za sve strane banke bez iznimke.. sve su to lihvari moj prijatelju. Ako ti primas platu od njih to ne znaci da moras da im poklonis i srce i dusu. !
Lemi, ko kaze da ce banke da zaradjuju milione, pa neke od ekspozitura se zatvaraju, kakva zarada.. Odakle ti to ? da nisi slucajno pri nekoj stranoj banci pa im malo popravljas rejting aa..?
sve je to jasno, ali dok god banke zaradjuju milione, ne moze se reci da su u krizi. ako profit banaka za 2010. bude na nivou onog od prosle godine, ja bih rekao da je bankama odlicno
Banke uopste nisu u top formi i simptomaticno je da se trend pada aktivnosti kreditiranja biljezi u godini kada se smanjuje uvoz i potrosnja sto znaci da su banke zivile od finansiranja tih “sektora”. Razlog zasto nekima stecajni upravnici nisu pokucali na vrata je slaba kontrola i nikakva regulatorna vlast. Naime kao bankar imate na raspolaganju cijeli niz sredstava da sakrijete svoju nesposobnost i greske: restrukture pa ako treba i uzastopne, vrlo nejasne ugovore, nikakvu obavezu da se klijentov investicioni plan i stanje jemaca kontrolisu i da ne nabrajam dalje.
Jedan od izvora problema, osim “poslovne kulture”, je i cinjenica da se bankama upravlja netransparentno i bez obaveze da se postuju bilo kakve norme i standardi struke ( osim onih striktno navedenih u zakonu o bankarstvu).
slazem se za struju.
slazem se i za birac, ali to je tako kako sam rekao/nisam ja kriv sto je to ilegalno.
trend pada u bankarskim aktivnostima je prisutan, ali dok god banke ostvaruju milionske zarade, a ostvaruju, nije problematicno. nema duznicke krize, krediti se manje vise uredno otplacuju. moze se reci, ako se ovakav trend nastavi, onda ce se dospjeti u probleme za za x godina i tako dalje, ali, u odnosu na realnu privredu, koje prakticno nema, banke su u top formi.
@lemi
za privredu i moguce investicije je bitno samo koliko kosta “industrijska” struja i na scorecard-u mi tu stojimo jako lose. Takodjer zbog neizvrsene a obavezne reforme elektroenergetskog sektora onemogucena je trgovina strujom u zemlji odnosno zadrzan monopol postojecih elektroprivreda sto odbija strane investicije.
Ugovor o privatizaciji birca, odnosno njegov dio vezan za povlascenu tarifu, je ilegalan i koliko znam barem do 2005 Elektrobijeljina ga je smatrala neobavezujucim i slala je opomene i obracunavala zatezne kamate za razliku iznosa za utrosenu el.energiju ( legalna tarifa – “povlastena”) i nije bilo jasno ko ce to da plati. Mozda bi trebalo pitati premijera koji je licno potpisao taj ugovor?
Nase banke rade lose i to se jasno vidi iz izvjestaja: struktura portfolia, trend rasta losih kredita, pokrivanje gubitaka povecanjem provizija i kamata,trend pada aktivnosti kreditiranja privrede i da ne nabrajam dalje. Manje banke koje si pomenuo nisu bitne za big picture ali upravo su velike banke zahvacene ovim trendovima. Bas kao sto sam rekao sacekajmo godisnje izvjestaje i pratimo razvoj dogadjaja u 2010 u finansijskom sektoru.
tarifa el. struje ima vise, jeftina, skupa, industrijska, domacinstva, tralala, za rs, za fbih. naveo sam prosjeke za bih koje su prenijele novinske agencije.
postoji tarifa za velike potrosace, jer npr. birac zvornik ima subvencionisanu cijenu, kako je odredjeno ugovorom o privatizaciji prije 10ak godina.
banke ne rade lose, imaju odlicne bilanse obzirom na katastrofalnu situaciju u realnom sektoru, ali sacekajmo jos koji dan da izadju godisnji FI (ako manje banke, tipa balkan ili pavlovic banka imaju problema, ne moze se generalizovati i reci da je cijeli sektor los).
@lemi
naveo si pogresne cijene struje, ono sto zanima potencijalne investitore je koliko se placa “ostala potrosnja” a to je duplo skuplje nego domacinstva i predstavlja glavni faktor odvracanja od same ideje da se nesto ozbiljnije radi ovde. Ni u jednoj normalnoj zemlji struja za privredu nije skuplja od struje za domacinstva!
Nadalje kod nas ne postoji tarifa za velike potrosace, niti se struja moze kupovati od dobavljaca po izboru sto automatski odvraca bilo kojeg pravog industrijalca. Sve se ovo desilo zato sto kod nas nije izvrsena reforma elektroenergentskog sektora na sta smo se obavezali jos prije 8 godina.
Sto se tice poslovanja banaka nase banke rade lose. U prva tri kvartala 2009.godine 9 banaka je prijavilo gubitke i onda su pocele dokapitalizacije, izdavanje obveznica i sl. Vidjecemo kakvi ce biti godisnji izvjestaji.
@bosman
Mislio sam na ulicno lihvarstvo.
A ovo nije lihvarsko. Pa pogledajte na zapadu kolike su kamate za mlade porodice koje trebaju stan. Duplo manje nego kod nas. I još država subvencioniše iste.
tacno, kad bi bilo povjerenja, banka bi mi na rijec vjerovala pa bi mi dala kredit bez kolaterala. moze, potpisujem.
Mislim da se ovdje gubi poenta. Glavni princip rada svih banaka jeste povjerenje. Mi toga nemamo, ne samo u privredi nego u svemu cega se dotaknemo. Karensi bord, strane banke, KM i sve ostalo mozda nisu dobri kad pogledamo socioloski ili filozofski, ali u stvarnom svijetu oni osiguravaju postojanje povjerenja. Da toga nije ne bi bilo nikakvog bankarstva, osim lihvarstva mozda.
Zašto smo se vezali za EUR u paritetu baš 1.95583? Ne zato što je DEM imao isti omjer nego zato što je kupovna snaga 1 EUR odgovarala kupovnoj snazi 1.95583 KM. A ako bi sad poredili cijene vidjeli bi da nam za 1 EUR možete vani kupiti više nego za 1.95583 KM u BiH.
Koliko god imali slabašnu i nekonkurentnu privredu (koja i nema neku šansu pošto je opterećena i raznim necarinskim barijerama i preskupim kreditima) ipak takva precijenjenost dovodi do stimulisanja uvoza i destimulisanja izvoza i tu CB može odigrati veliku ulogu. Svaka CB osim sistema currency board-a.
Naša privreda tone sve dublje, a banke se svake godine hvale sve većom dobiti. Je li to uspjeh? Na čemu je zasnovan osim na zelenašenju i koliko može dugo trajati takav “sistem”? Koliko god bankama bio važan profit, isto toliko bi im trebao biti važan i prosperitet privrede i građana, jer će samo tako dugoročno i sebi obezbijediti posao. Ako nam isisaju i posljednju kap, šta će onda oni raditi i od čega će živjeti?
Lemi nas je fino uveo u osnove bankarstva, a što se tiče cijena električene energije u okruženju i kod nas i tu je ,,jak,,( ko ne vjeruje neka ,,češlja,, po internetu)…
ja sam govorio o prosjeku za bosnu, ne za RS, u bosni je 6 evrocenti..
Greška, lemi, u RS je cijena 0.2061 KM+PDV. To je oko 12 evrocenti, a ne 6.1.
Slažemo se da karensi bord nije najsrećnije rješenje, ali zamisli da imamo CB koja radi kao khov. Šta bi onda mogli? Da se svi đuture uhvatimo za glavu i kukamo
slazem se da bi bilo javasluka kad bi imali pravu centralnu banku. ali to samo govori da imamo nerijesen status drzave i probleme na visim mjestima, na zalost…
cijena kilovatsata elektricne energije u Albaniji je 5 eurocenti, Srbiji 4,8 eurocenti, Crnoj Gori 7 eurocenti, Bugarskoj 5,5 evrocenti, Makedoniji, 5,7, Hrvatskoj 7,7, Sloveniji 10 eurocenti, Bosni i Hercegovini 6,1 i Mađarskoj 10,5 eurocenti. prosjek EU je 12 eurocenti.
Ne može se potpomoći izvoz, to je sigurno. Mađarska je, npr. devalvirala forintu, u pojedinim godinama i do 20%, pa sad ima konkurentnu pivredu. Tu se slažemo, bar mislim.
Drugi par opanaka je što kod nas nema kvalitetnog kadra (barem ne politički podobnog) da vodi centralnu banku.
Treći par opanaka, električna energija je skuplja kod nas nego u bilo kojoj državi ex sfrj, a radna snaga je, bez obzira na cijenu koštanja, najgora u evroaziji, računajući tu i “egzotične” zemlje, tipa azerbejdžan, gruzija, tadžikistan…
deviznim kursom se moze potpomoci izvoz. karensi bord to nema cime uraditi.
precijenjenost KM nema puno veze sa novcanim agregatima, vec sa vjestackim odrzavanjem pariteta, koji se lagano udaljava od realne vrijednosti monete. kad bi se uveo fluktuirajuci kurs (odnosno ukinuo karensi bord), konvertibilna marka bi odmah devalvirala i spustila se na neki nizi paritet u odnosu na eur. to bi pogodovalo izvoznicima, koji bi u inostranstvu dobijali stranu valutu (eur recimo) za koju bi mogli dobiti vise maraka na domacem trzistu, na kome nabavljaju inpute. btw, imputi na bih trzistu nisu skupi-imamo jeftiniju elektricnu energiju i radnu snagu od svih evropskih zemalja, osim albanije i moldavije.
ovako, sa karensi bordom, samo mislimo da imamo stabilnu valutu. realno je ona vec devalvirala.
Postoji mnogo argumenata i za i protiv karensi borda. Realno, u nakaradnoj zemlji kakva je ova, mnogo je bolje da imaš karensi bord, nego da kojekakve političke marionete rukovode centralnom bankom i zajebavaju se sa kursom kako padne na pamet sarajevskoj čaršiji (ili laktaškim biznismenima, svejedno).
Ovo treba imati u vidu kad god se napada karensi bord. Uzgred, marka nije precijenjena, u karensi bordu je teško da se napravi precijenjena valuta. Pogledajte izvještaje CB i pokriće M1 mase, pa ćete vidjeti. To što ne možemo da izvozimo, treba da se zahvali nepismenim radnicima koji bi htjeli švedske plate, bahatim državnim činovnicima i skupim inputima. Kurs nema nikakve veze sa tim.
naravno da cb bih nije uzrok krize. ona ne moze nista da prouzrokuje jer nista i ne radi, bilo dobro ili lose. naravno da ima nezamjenjivu ulogu u platnom prometu iz prostog razloga sto je jedina :D
dakle, sistem karensi borda je nametnut od strane medjunarodne zajednice jer im odgovara da se rezerve drze u trecim zemljama.
da podsjetim, sisteme karensi borda umjesto prave centralne banke imaju: bugarska, letonija, estonija, hong kong. od meni poznatih zemalja to je to, imaju jos neka ostrva u po tihog okeana koja to jos koriste.
tim divnim zemljama se naravno i bosna pridruzila. zbog cega? pa zato sto je to projekat medjunarodne zajednice koja nije vjerovala da bosna moze da sprovodi monetarnu vlast na svojoj teritoriji. zato su vezali valutu za njemacku marku, odnosno euro (sto i njima svakako odgovara). od 1997. u bih su bile dvije valute zvanicno u opticaju , kuna i dinar, plus DEM kao zamjenska i opsteprihvacena. karensi bord je donio stabilizaciju valute i to priznajem. medjutim, drzava nema nikakve druge mogucnosti da upravlja sa sudbinom svoje valute osim stope obaveznih rezervi sto se rijetko koristi, tako da KM slijedi sudbinu valute za koju je vezana.
da ne ulazim dalje u raspravu onoga sto ti, kako rekoh, nisi izucavao, napomenucu samo da ‘centralna banka’ bih nije isto sto i komercijalne banke, u smislu da komercijalne banke obavljaju sav posao, a CB lijepo uzima lovu koja joj pripada zbog monopolskog polozaja. i drugo, komercijalne banke ne rade lose, sudeci po ostvarenom profitu, cak ni u ovako kriznim vremenima.
@brkoug
Djelimicno si u pravu. Precijenjena i ‘skupa” valuta odvraca potencijalne kupce robe koju bi eventualno izvozili ali reci mi koja je to roba?
Mi zivimo u zemlji u kojoj je proizvodna privreda gotovo izumrla i ne postoji ni jedan proizvod osim el. energije i sirove drvene gradje koji mozemo proizvesti dovoljno da zadovoljimo domacu potraznju i jos izvezemo. Precjenjena valuta ( ja bih rekao fiktivno stabilna) nije ubila domacu proizvodnju nego je ona stradala od smrtonosnog koktela: gubitak trzista+hronicna neefikasnost proizvodnih procesa+ zastarjela tehnologija. Ukratko smrcu komunizma umrla je i nasa privreda jer nije vise bilo nikoga ko je morao da kupuje nasu robu.
@lemi
reci mi na koji nacin tvoje mudre rici korespondiraju sa tvrdnjama iznesenim u intervjuu g-dina Misica. Koliko god se tebi ne svidja CBBH ona nije uzrok krize i mora se odati priznanje guverneru i rukovodstvu jer su krajem 2008 smanjili obavezni depozit i tako pomogli poslovnim bankama da poboljsaju likvidnost i prebrode prvi udar povlacenja stednih depozita gradjana.
Uzrok krize nisu ni rigorozne procedure odobravanja kredita i nizak postotak odbrenja kredita start-up businesses. Nas finansijski sektor je u krizi zato sto banke lose rade i raste broj losih kredita.
@Akcionar
CBBH nije mjenjacnica. Ta institucija ima nezamjenljivu ulogu u obavljanju platnog prometa u zemlji i inostranstvu.
Sto se tice pokretanja business-a banke nisu odgovorne za kulturu korupcije u kojoj mi zivimo.
CBBH je obična mjenjačnica i ništa više. Jedino na šta mogu uticati je stopa obavezne rezerve za banke. Ali im nikad nije palo na pamet npr. da kažu da će osloboditi dio obavezne rezerve,a da ta sredstva banke mogu namjenski koristiti samo za recimo finansiranje izgradnje auto-puta… Koliko bi to pokrenulo privredu i stvorilo novih radnih mjesta?
CB BH ne utiče na kamatne stope na tržištu, ne upravlja inflacijom.. Zakonom su joj vezane ruke, dok privreda postaje sve nekonkurentnija zbog precijenjenog kursa, a deficit PB sve veći. Sve manje su i dotacije iz inostranstva koje to donekle finansiraju… I šta ćemo kad balon precijenjenog kursa pukne? Ne može se vječno držati currency board.
Pokretanje i vođenje biznisa u našem privrednom okruženju sa namještanjima poslova, nelojalnom konkurencijom, poreskom evazijom itd. je prava umjetnost. Na sve to vam banke “pomažu” tako što traže ogromne kolaterale za bilo kakav kredit. I kad ih obezbijedite, odraće vas kamatnom stopom, pa kad to ukalkulišete, vi ništa ne možete proizvesti što će u relaciji cijena-kvalitet biti konkurentno.
Banke ne preuzimaju ama baš nikakav rizik. Baš ih briga ako propadne i projekat i klijent, oni su se zaštitili na 15 načina i dobiće svoj novac. Mi smo navodno visoko rizična zemlja, a stopa redovne otplate kredita datih fizičkim licima je veća nego u USA, koja je niskorizična… Naša “rizičnost” je samo izgovor za visoke marže i zelenašenje. Pogledajte samo kretanje EURIBOR-a i kamatnih stopa kod nas koje su vezane za njega…
Što se tiče uvođenja EUR, vidimo na primjeru CG šta to znači za privredu i građane. Ali oni bar nisu u zabludi kao mi :)
ma nije nasa centralna banka je super. vidis da i konvertibilna marka postaje polako svjetska valuta. pa pogledaj samo kvalitet novcanica, dolar je smijesan sta je nasa konvertibila. a i sto bi mijenjali? ovako drzimo depozite kod svaba, umjesto u bih. cool. a i sta ima drzava da tu ima nekakve monetarne poluge u svojim rukama. pa sta ce nam trziste novca i repo instrukcije. ma nema potrebe, dobro i ovako, glavno da ne devalvira svako malo.
Poznavaoci finansija pomozite mi da izađem iz zablude.Po meni precjenjena KM ubija domaću proizvodnju, a Kozarić i drugi zaduženi umni ljudi svašta nešto objašnjavaju što ukazuje da sam u zabludi.
u poslovnom svijetu je svako motivisan samo profitom, ni bankari nisu izuzetak (a narocito oni). nisu tu bankari zbog usluzivanja klijenata, vec zbog ostvarivanja zarade (profita). do profita dolaze uslugom klijenta.
mi centralne banke nemamo, osim po nazivu.nas karensi bord nista ne radi i nicemu ne sluzi. konvertibilna marka je precijenjena. privreda se ne stimulise vezivanjem valute.
i tako dalje…
Lemi buraz ako mislis da ti treba odati priznanje jer te je udzbenik inspirisao da pokusas cijeli svijet koji te okruzuje sabiti u koncept/koncepte koji su izneseni u tom udzbeniku krajnje je vrijeme da se probudis.
Vezano za sudske registre pitanje koje sam ti uputio je bilo retoricko ali izgleda da te je pogodilo. Mozda je tvoja tvrdnja o svrsi postojanja banaka tvoja interpretacija nekog dokumenta koji si imao prilike procitati. Mozda si shvatio da su bankari motivisani samo profitom. Mozda je to prva faza razbudjivanja. Welcome to reality.
ajde ti fino uzmi malo prelistaj ono sto nisi na fakultetu ucio oko centralne banke…takodje prelistaj i to sta se nalazi na izvodu iz sudskog registra…
@lemi
ovu tvrdnju o svrsi postojanja banaka si nam procitao iz sudske registracije neke banke ili…?
Kada kazes zarada mislis valjda na profit/dobit? Koji se to posao obavlja bez zarade? Banke svugdje u svijetu podsticu profitabline kompanije i finansiraju njihov rast.
Banke zaista postoje da bi pruzale usluge svojim klijentima i za te usluge naplacuju provizije i naknade. Dolaskom stranih banaka u BiH mogla se daleko lakse dobiti bankovna garancija i/ili akreditiv koji bi bio prihvacen u inostranstvu sto je mnogim privrednicima dalo sansu za razvoj poslovanja i bolje uslove placanja i sigurniju naplatu.
U BiH postoji centralna banka cije su nadleznosti i rad definisane odgovarajucim zakonom. Sta je po tebi “prava centralna banka”? Ako nam nekada dozvole da uvedemo euro kao valutu kakvu cemo centralnu banku imati?
Banke zele da finansiraju start-up biznis u bih i to rade svo vrijeme. Cinjenica je da je kredit za start-up biznis najskuplji bankarski proizvod svugdje u svijetu. Bankar nikada ne dijeli rizik za uspijeh nekog poslovnog poduhvata sa klijentom. Na osnovu analize i procjene svih rizika za uspjesnost poduhvata bankar se odlucuje da li da, uz nadoknadu, finansira oderedjeni business plan. Kolateral mora biti proporcionalno veci izlozenosti banke prema klijentu. Ovde govorimo o direktnoj proporcionalnosti i faktor ( 1; 1,5; 2,0 itd.) se izracunava u zavisnosti od rizicnosti plasmana. Jasno je da kod start-up business-a taj faktor mora biti vrlo visok.
Zelim ovom prilikom napomenuti jednu vrlo bitnu stvar:
Bankar i banka kao institucija ne finansiraju ideje nego procjenjuju stepen vjerovatnoce ostvarenja poslovnih/investicionih planova cije je finansiranje klijent zahtijevao.
Vezano za profit banaka on uvijek pripada vlasniku/vlasnicima i to je tako svugdje u svijetu.
Problemi koji su evidentni u finansijskom sektoru u BiH su nastali zbog prenapregnutosti samog sektora i “zamora materijala” kako finansijskih institucija tako i korisnika kredita. Kriza o kojoj se ovde sada stidljivo pocinje govoriti znaci da u bankama raste broj kredita koji kasne sa otplatom ili se ne otplacuju i istovemeno da banke ne zele vise finansirati bas svakoga tako da se smanjuje mogucnost uzimanja kredita radi otplate drugih kredita. Moguce je da u inace prezaduzenoj privredi ovakva kriza potraje i povuce sa sobom i vrlo ozbiljne probleme u finansijskim institucijama.
banke postoje zato da ostvare zaradu svojim vlasnicima, a to se samo tako upakovano fino kaze, da bi pruzale usluge klijentima.
u bosni i hercegovini centralna banka postoji ali samo imenom, jer karensi bord nema veze sa pravom centralnom bankom, kakvu ima npr. srbija ili hrvatska. karensi bord se koristi u jos par zemalja u svijetu i njegov znacaj je bio sto je vratio povjerenje u domacu valutu i manje vise smanjio pad vrijednosti iste (sto smo imali u bivsoj jugi), ali ga 12 godina nakon uvodjenja treba ukinuti i formirati normalnu centralnu banku, a mozda i prihvatiti evro kao valutu (ali to je sad druga dilema).
banke ne zele da finansiraju start-up biznis u bih, ima dobrih ideja ali ne zele da podijele rizik. akcionar je dobro rekao: banke zele bezrizicne kreditne plasmane. njihov risk management se sastoji od toga da kolateral za kredit bude par puta visi od iznosa kredita i to je to.
tacno je da maticne banke dokapitalizuju svoje banke kcerke, ali isto tako i uzimaju svaki fening koji ta banka zaradi, kroz dividendu, ugovore na nivou grupe i tako dalje.
@prle
Logikom koju nam namece izmedju ostalog i swot entiteti i te kako sa “ovim” imaju nesto. Iz jednog entiteta se naime tvrdi da ne samo da postoji bankarski sistem tog entiteta nego je on nadasve stabilan.
Vezano za dug ( pa i onaj dospjeli) pitanje je kako ce banke uopste naplatiti i glavnicu na non-performing kreditima a kamoli ta uvecanja. Ukoliko se kriza nastavi neke banke mogu odluciti da prodaju otpisana potrazivanja a onda ce novi povjerioci imati mogucnost da ugovore i nove uslove otplate.
@brkoug
G-din Misic se ne “razumije” u poslove banaka. On je bankar sa dugogodisnjim stazom i ugledom u struci! To ti je isto kao kada bi rekao da se Dragan Dzajic razumije u fudbal!
Banke ne postoje zbog “jadnika” kao sto si ti rekao nego da bi pruzale usluge klijentima i omogucile obavljanje privrednih djelatnosti. U normalnim drustvima “jadnici” najcesce nemaju pristup bankarskim uslugama jer se ne mogu kvalifikovati.
Kamate koje obracunavaju i naplacuju banke koje posluju u BiH su visoke jer su te banke najcesce “nakupci” novca i uz to imaju ogromne operativne troskove i jako nisku produktivnost po zaposleniku. Kada se tome doda i povecan broj kredita koji se otplacuju sa zakasnjenjem eto ti recepta za napumpavanje kamata.
@Akcionar
Mi imamo Centralnu Banku koja posluje u skladu sa vazecim zakonom. Currency Board je kljucni instrument u odrzavanju monetarne fikcije u kojo zivimo i tu se ne moze nista uciniti dok se ne izmjeni zakon. Mislim da bi svaka izmjena propisa kojom bi se ukinuo currency board automatski dovela do raskidanja svih vazecih aranzmana sa inostranim kreditorima.
Takodjer mislim da bankama ne treba poboljsati uslove poslovanja jer se svakako nalaze u povlastenom polozaju nego bi trebalo doraditi propise kako bi se pojacao nadzor i kontrola te banke obavezale da dijele teret i rizike sa lokalnom poslovnom zajednicom.
“Price” o risk rating-u zemlju i nedovoljno dobrim projektima su cinjenice. Najcesce banke finansiraju kompanije u kojima se ne vide efekti tog visegodisnjeg investiranja a projekti se uglavnom svode na finansiranje obrtnih sredstava ( citaj vracanje starih dugova). Banke ne treba da “snose” ( sa tavana) rizik nego upravljaju postojecim rizicima.
Jos da rascistimo komentar o pristupu “medjunarodnim finansijama”. Banke koje posluju u BiH finansiraju svoje poslovanje i vrse dokapitalizaciju najcesce sredstvima svojih maticnih kuca, gdje najvjerovatnije banka majka pozajmljuje novac od drugih fin. institucija i onda ga uz marzu doznaci svojoj bh kceri.
Dodatni problem je što mi nemamo pravu Centralnu banku koja bi vodila aktivnu monetarnu politiku. Stotine miliona KM “leže” u CB, a mi se zadužujemo skupim kreditima u inostranstvu. Čitav set instrumenata kojima CB može poboljšati uslove poslovanja i bankama i privredi je neiskorišten, što zbog currencz board-a, što zbog inertnosti.
Kreditna politika banaka zavisi od pristupa međunarodnim finansijama, i nešto sitno se oslanja i na domaću štednju.. Naravno, i jedno i drugo plasiraju uz čitavu gomilu instrumenata obezbjeđenja i ogromne marže.
Iako stalno pričaju o riziku zemlje, nedovoljno dobrim projektima i slično, banke ustvari ne snose praktično nikakav rizik pri davanju kredita. I to se mora promijeniti ako misle uopšte poslovati. Štićenje od rizika na način da ne plasirate sredstva na kraju će vas odvesti u propast.
Očigledno se Mišić razumije u poslove banaka i to uvažavam. Kao bankar problem gleda samo sa stanovišta banaka i njenih vlasnika, što takođe uvažavam. Jadno je što je to jedna strana, a nema onih koji trebaju vidjeti drugu, znatno težu stranu problema,jadnike zbog kojih banke postoje. Banke moraju biti svjesne da visokim kamatama sahranjuju te jadnike, ali i same sebi kopaju jamu.
Entiteti sa tim nemaju ništa, čovjek govori o realnosti, govori profesionalno oslobođen demagogije.Mišljenje da će propadanjem banaka, inflacijom i sl. mogućim dešavanjem stanovništvu biti ,,oprošten,, dug nije realno. Socijalistički način razmišljanja ne pije vode, živimo u sirovom kapitalizmu. Ako si pod rasterećenjem kredita-mislio na ovo nabrojano, banke će klijentima dospjeli dug raznim načinima još uvećati-moratorij, reprogram, refinasiranje,konsolidacija i sl. a sve sa ciljem naplate obrade, provizije i sl. Imam kredit-dug i znam da taj dug moram vratiti, mile i kompanija ga neće vratiti umjesto mene. mile nije Tito. Tito je gradio puteve,ulagao u energetiku i razvojne projekte……….
Za razliku od klovnova iz swot-a g-din Misic je bankar za karijerom a i iz drugog je entiteta:)))
evo prvi put citam jednu normalnu izjavu, za razliku od onih amatera iz swot
Da, došla cica na kolica. dosta su i banke uzimale, daj malo da propadaju , da rasterete stanovništvo kredita.