Višković: Dobit realnog sektora Srpske četiri milijarde maraka
28.03.2023. / 13:23
BANJALUKA – Dobit realnog sektora u Republici Srpskoj u prošloj godini iznosila je preko četiri milijarde maraka, kazao je predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.
Foto: Capital
„Često sebi postavim pitanje gdje taj novac realnog sektora završi, da li u nekim nekretninama ili van RS. Vjerovatno značajan dio završi i van Republike Srpske“, rekao je Višković.
Odgovarajući na kritike opozicije u Narodnoj skupštini RS o ekonomskom stanju u Srpskoj Višković je istakao i da je štednja fizičkih lica u poslovnim bankama u RS iz godine u godinu sve veća.
Komentarišući Izvještaj o radu Komisije za hartije od vrijednosti RS za 2012. godinu o kojem poslanici danas raspravljaju, premijer je najavio da će Vlada RS stimulisati fizička lica da trguju hartijama od vrijednosti.
„Mi tražimo odgovore na pitanje zbog čega je došlo do zastoja u trgovini hartijama od vrijednosti u RS. Svi treba da uložimo napor da se trguje hartijama od vrijednosti“, kazao je Višković.
CAPITAL: Bojana Ninković
Tagovi: realni sektorvišković
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Вишковић као да живи у неком паралелном универзуму, а не у Републици Српској. У Републици Српској штедња становништа пада, а не како он изјави да расте. У 2022. години штедња становништва је пала за 216 милиона КМ, али да ствари буду горе кредити које су грађани узели од банака су већи за 131 милион КМ. Рупа између штедње становништва и кредита је сада повећана на 558 милиона КМ. Просјечна пондерисана камата на кракторочну штедњу је 0,64%, а банке наплаћују камате на краткорочне кредите у просјеку по 12,56%. Преведено на народни језик, банке огулише кожу са леђа грађанима Републике Српске. Направили су од Републике Српске рај за банке, а пакао за народ.
Такође, мора се договорити са Додиком да ли је добит привреде Републике Српске већа од три или четири милијареде. Додик каже 3 милијарде. Без обзира да ли је три или четири милијарде, то је изузетно скормно у односу на потенцијале Републике Српске. Само једна аустријска компанија „OMV AG“ је у прошлој години имала профит 3,71 милијарду ЕУР. Према томе, цјелокупна привреда Републике Српске је имала дупло мању добит од једне аустријске фирме. Ако је то мјера успјеха онда смо баш у проблему.
Ako hoćete povećanje obima trgovine na berzi trebali bi kao većinski akcionari na skupštinama akcionara donosuiti odluke o ispati dividende ili povećanju kapitala izdavanjem novih emisija akcija uslijed povećanja ukupnog kapitala u AD. Naprimjer ELDO ima neraspoređđenu dobit od 106 miliona maraka sa redovnim rezervama i revalizacionim rezervama ima preko devet puta povećanje kapitala. Na skupštini bi trbali kako je to zakonom prdviđeno da se donese odluka o povećanu kapitala iz neraspoređene dobiti i dijela viška rezervi ili da se isplati višak kapitala kao dividenda. Konstantno se krši zakon ako se kapital nakon određenog broja godina ne uskladi sa brojem akcija ili se ne isplati dividenda. Neraspoređeni kapital može se držati kao neraspoređeni samo određen broj godina.
Ako hoćete da se ogromno poveća broj transakcija kao i ukupno trgovanje potrebno je da se stvore uslovi kao na razvijenima tržištima. IRB bi trebaom kreditirati brokerske kuće da daju Margine kredite pod istim uslovima kao na zapadu. Potrebno je stvoriti uslove za zamah tržišta ali ne s namjerom da se prevaraju bilo koji učesnici na tržištu već da se posluje tako da svatko ima svoj dio kolača poslujući po ispravnim kodeksima. Tu bi država mogla imati ogromnu višestruku korist.
Zna li on šta su to hartije od vrijednosti?
A kako će znati kad je na to mjesto došao sa pozicije šefa voznog parka?
I on čak zna da je najveća hartija od vrijednosti novčanica od 500 evra. :-)
Gorana za premijera! Dosta više ovih neznalica…