U tanjiru nema škarta
08.04.2010. / 8:55
BEOGRAD, Hrana koja se konzumira u Srbiji, iz domaće proizvodnje, i ona iz uvoza, bezbjedna je za ishranu, jer se procenat neispravnosti kreće ispod jedan odsto, kaže za “Novosti” Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.
– U poslednjih devet meseci, od donošenja Zakona o bezbednosti hrane, sprovedena je oko 171.000 inspekcijskih kontrola – dodaje Pajkić.
* Koliko je robe stavljeno van prometa?
– Oko 260 tona raznih poljoprivrednih proizvoda, hleba, peciva, testenina, šećera, ulja, konditorskih proizvoda, voćnih sokova, prerađenog voća, povučeno je iz prometa za devet meseci. A, razlog je najčešće neodgovarajuće deklarisanje, istekao rok upotrebe, ali i odstupanje od naših pravilnika kada je reč o kvalitetu. Po tom osnovu, od pregledanih 400.000 tona uvozne hrane, oko 900 tona nije moglo da pređe granicu.
* Gdje je bilo najviše odstupanja?
– Sadržaj pesticida pronađen je lane u četiri uzorka voća i povrća domaćeg porekla. Te opasne materije otkrivene su u paradajzu, paprici, breskvama i kupusu. Teški metal prošle godine otkriven je u krompiru iz uvoza, a nešto kasnije i u dva uzorka hleba. Dve pekare su odmah zatvorene, a iz prometa povučene su sve količine hleba.
* U većem procentu problem stvara pogrešno deklarisanje?
– Ono što ugrožava zdravlje ljudi odmah se uništava. Ali, ako je nepotpuna deklaracija, taj nedostatak može da se ispravi. Nakon predeklarisanja roba može ponovo da se vrati u prodaju.
* Redovno se kontrolišu zelene pijace?
– Kontrole su redovne, posebno da li voće i povrće ima veći sadržaj pesticida od dozvoljenog nivoa. A, preko rezultata ovih analiza može se utvrditi da li se koriste preparati koji su registrovani ili ih je pak neko od proizvođača možda švercovao. Dvostruka je uloga ovog nadzora.
* Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja proizvođači moraju da vode “knjigu tretmana”?
– Upisuju kada i koliko su koristili određene preparate za zaštitu bilja. Inspektor na osnovu tih podataka može da se uveri šta je i kada korišćeno. Upotreba dozvoljenih koncentracija tih preparata, poštovanje “karence”, tj. perioda od poslednjeg prskanja do branja, u velikom procentu garantuje da je taj proizvod bezbedan. .
* Od ovog mjeseca ponovo se intenziviraju analize?
– Od aprila startujemo sa redovnim kontrolama, kako šta bude sezonski stizalo na tezge. Mladi luk i zelena salata, pa posle rano voće, trešnje i ostalo. Ne kontrolišemo na pijacama uvoznu robu, jer se to radi prilikom uvoza.
* Šta su pokazala ispitivanja mješovite hrane?
– Tu spadaju namirnice i biljnog i životinjskog porekla. Recimo, mlečna čokolada sadrži i mleko, ali i kakao, puter, kao i mnogi drugi konditori. Najveći problem i kod ove robe je pitanje deklaracije. Vrlo često nedostaju neki podaci ili ih je pak previše.
* Na uvoznom musliju naveli su “na oprez”, jer može da se “naleti” na kamenčić?
– Našim pravilnikom to nije predviđeno, pa je naloženo da se izbaci sa deklaracije. Kao proizvođač dužni ste da skrenete pažnju kupcima. Mnogi se vode poukom iz “Mekdonalda”, gde je žena kupila kafu i prilikom naglog kočenja prolila je i zadobila opekotine drugog stepena. Podnela je tužbu, navodeći da nije znala da je kafa vrela! I dobila milionsku odštetu. Od tada na svim čašama ovog trgovca brzom hranom stoji “sadržaj je vreo”. I u ovom slučaju sa muslijem hteli su samo da se zaštite, za svaki slučaj.
* Kakve su kazne?
– Ukoliko neko prometuje hranu zdravstveno nebezbednu preti mu kazna do tri miliona dinara, i to važi za firme, dok je za fizička lica, odnosno građane niža. To su maksimalne kazne, koje su našim zakonima predviđene, ali čini se, da se u praksi slabo sprovode.
Opsežne kontrole
* Da li je Zakon o bezbjednosti hrane uveo red na tržištu?
– Ocenu našeg rada mogu da daju naši sugrađani, koji prate naš rad, ja mogu da iznesem samo činjenice. Nikada ranije nismo imali tako opsežne kontrole, recimo, kao nedavno hleba i peciva u pekarama širom Srbije. Stalno se spekulisalo u javnosti, da je ova namirnica neodgovrajućeg kvaliteta a, da se ništa nije konkretno preduzimalo. Tek kada smo preuzeli dužnost došlo je do sistematskog, planskog ispitivanja namirnica.
Nema crnog hljeba
Nisu tačne spekulacije da se hleb farba kako bi se dobila “crna” vekna. Jednostavno, u Srbiji se ne proizvodi crni hleb, već samo specijalne vrste. Jer, kod nas se ne proizvodi brašno tip 1.100 od koga se mesi ova vrsta vekni. Novosti
Tagovi: vazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
