Šuput: Prihodi od koncesija povećani za 13 miliona KM
23.03.2022. / 10:19
BANJALUKA – Prihodi od koncesionih naknada u Republici Srpskoj u prošloj godini su iznosili 50,1 milion KM i povećani su za 13 miliona maraka u odnosu na 2020. godinu, rekla je za CAPITAL predsjednica Komisije za koncesije RS Maja Šuput.
Foto: Aleksandar Arsenović
Ona je istakla da je, zahvaljujući pojačanom radu Komisije na terenu, ali i zaključenju novih ugovora došlo do značajnih povećanja prihoda od koncesionih naknada u svim oblastima.
„Najznačajinije povećanje imali smo kod korišćenja energetskih objekata gdje su prihodi povećani sa 25 miliona na 35 miliona KM. U oblasti mineralnih resursa, takođe, je došlo do značajnog povećanja prihoda sa 6,7 miliona na devet miliona KM, dok je oblasti korišćenja prirodnih i drugih dobara koja najvećim dijelom obuhvataju korišćenje poljoprivrednog zemljišta održan nivo naplate koncesione naknade sa neznatnim povećanjem“, kazala je Šuput.
Istakla je i da je Komisija za koncesije u 2021. godini provodila značajne aktivnosti na terenu obilazeći koncesiona preduzeća, identifikujući i rješavajući probleme sa kojim su se koncesionari susretali u radu.
„Same procedure u postupcima dodjele koncesije pred Komisijom su smanjene na minimum, kako bi se i na taj način stimulativno uticalo na potencijalne koncesionare skraćenjem ukupnog vremena postupka dodjele koncesija“, navela je Šuput.
U prošloj godini je zaključeno ukupno 17 ugovora o koncesiji, dok je raskinuto osam ugovora.
Šuput ističe da je u oblasti elektroenergetike i mineralnih resursa zaključeno ukupno devet ugovora, od čega jedan za solarnu elektranu, i osam iz oblasti mineralnih resursa.
Kada su u pitanju raskinuti ugovori, polovina ih je iz oblasti malih hidroelektrana, a ugovori su najčešće raskidani zbog nepoštovanja ugovornih obaveza.
Govoreći o izgradnji HE „Buk Bijela“, koju Srpska gradi sa „Elektroprivredom Srbije“, a koja se našla pred Ustavnim sudom BiH, nakon što su 24 federalna parlamentarca tražila da sud stavi van snage odluku RS o davanju koncesije, Šuput kaže da joj je žao što određene struje iz Federacije BiH pokušavaju zaustaviti realizaciju ovog projekta jer je on od velikog značaja ne samo za Republiku Srpsku, već za cijelu BiH.
„Ovaj projekat se nalazi na teritoriji Republike Srpske, Vlada je na osnovu naših propisa dodijelila koncesiju i nastavlja sa njegovom realizacijom. Na početku njegove realizacije ostvarena je saradnja sa „Elektroprivredom Srbije“ koja je sada jedan od investitora u Republici Srpskoj. Mislim da ne postoji ništa sporno da elektroprivrede RS i Srbije sarađuju i grade privredne objekte zajedno. Do sada u ovaj projekat uloženo oko 20 miliona evra. Moramo svi zajedno sačekati odluke koje će donositi Ustavni sud, ali je jako važno da oni nisu zaustavili gradnju ovog objekta“, kazala je Šuput.
Podsjetila je da je Ustavni sud, odlučujući po zahtevu tih poslanika, naložio Кomisiji za koncesije BiH da u svojstvu Zajedničke komisije, koju čine četiri člana Кomsije za koncesije BiH i tri člana Кomisije za koncesije RS, taj spor riješi u roku od tri mjeseca.
„Zajednička komisija je održavala sastanke, međutim nisu postojali uslovi za održavanje sjednice, te se Кomisija obratila Ustavnom sudu za produženje roka za još šest mjeseci. Ustavni sud je prihvatio zahtjev Zajedničke komsije u pogledu produženja roka“, kazala je Šuput.
CAPITAL: M. Čigoja Ljubojević
Tagovi: komisija za koncesije rsmaja šuputprihodi od koncesija
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
