Šta je uzdrmalo mirni Luksemburg?
28.06.2013. / 7:30
LUKSEMBURG, Evropska unija i dalje u svojim redovima toleriše “poreske rajeve”, koji najbogatijima služe za izbjegavanje plaćanja poreza u matičnim zemljama.
Nije lako naći sako sa etiketom “Dolče i Gabana” u Luksemburgu. Još teže je pronaći luksuzni butik, na kojem su zlatnim slovima ispisana imena ovog kreatorskog dueta, a kojih u jedinom nadvojvodstvu u Evropi i te kako ima.
Štaviše, nemoguće je, jer se umjesto šljaštećeg luksuza skoro neprimetno proizvodi ove modne marke kriju u autlet prodavnici belgijskog lanca luksuzne robe “Smets”.
Međutim, ako obični Luksemburžani možda i ne znaju da je “Dolče i Gabana” i u njihovoj državi, poreske vlasti nadvojvodstva to sigurno znaju, ali pod malo drugačijim imenom –Gado. Upravo ovo je ime kompanije koju je italijanski dvojac osnovao u Luksemburgu, i preko koje je, kako glasi prvostepena presuda italijanskog suda, sakrio oko nevjerovatnih milijardu evra neoporezovanog novca, odnosno izbjegao da plati oko 400 miliona evra poreza Italiji.
Ukoliko nedavno donijeta presuda bude potvrđena, kreatori Domeniko Dolče i Stefano Gabana će platiti svaki po pola miliona evra kazne i provešće 20 mjeseci u zatvoru. Međutim, priča o ovim kreatorima nije samo zanimljiva za žutu štampu, budući da presuda italijanskog suda zapravo otkriva ono što Evropa odavno zna – Evropska unija i dalje u svojim redovima toleriše “poreske rajeve”, koji najbogatijima služe za izbjegavanje plaćanja poreza u matičnim zemljama.
Motivacija dva kreatora je bila ne tako mala, budući da je porez na korporativni profit u Luksemburgu samo četiri odsto, dok je u Italiji vrtoglavih 45 odsto.
Dok advokati kreatora najavljuju žalbu a kreatore očekuje nova saslušanja u februaru baš u vrijeme Milanske nedjelje mode, u Luksemburgu se niko nije mnogo potresao povodom ovog procesa, iako je ova tiha i uredna država, koja ima pola miliona stanovnika, sve više u žiži interesovanja.
To interesovanje je prije svega uslovljeno ekonomskom krizom u evrozoni, zbog koje države pokušavaju da uspješnije “love” one koji izbjegavaju plaćanje poreza tako što neoporezovani novac prebacuju na račune u poslednjim poreskim rajevima u EU – Luksemburgu i Austriji.
Iako je premijer Žan-Klod Junker najavio da je Luksemburg spreman da se angažuje na tome da od 2015. dođe do automatske razmjene informacija o bankarskim računima sa ostalim članicama EU, zasad nema masovnog bijega klijenata sa novcem.
Prema mišljenju Žaka Petersa, lidera panevropske bankarske grupacije KBL čije je sjedište u Luksemburgu, ipak se očekuju neke promjene.
“Jasna posljedica će biti proces takozvane onšorizacije, koji podrazumijeva da ofšor klijenti u Luksemburgu odlučuju da vrate svoje bogatstvo u zemlju koja ima je geografski najbliža. To je neosporiva činjenica. Ali je takođe neosporivo da su to klijenti iz nižeg nivoa u bankarskoj piramidi”, objašnjava Peters.
On ističe da je istraživanje konsultantske kuće “Prajsvoterhaus Kupers” pokazalo da osamdeset odsto privatnih klijenata u bankama Luksemburga imaju račune na kojima je manje od milion evra, a često i znatno ispod te sume.
“Zbog toga je jasan izazov za privatne banke u Luksemburgu: da dok pomažu aktuelnim klijentima pri ’onšorizaciji’, da se potrude da što više njih zadrže, ali i da privuku što više klijenata iz kategorije ’vrlo bogatih’ i ’ultrabogatih’”, smatra ovaj bankar, koji vejruje da će finansijski sektor u Luksemburgu i dalje biti u prednosti jer klijentima nudi “koncentraciju usluga i obučenost koje ne mogu da se nađu na drugom mjestu”.
Samo bankarski sektor godišnje raspolaže sa 300 milijardi evra, dok su investicioni fondovi registrovani ovde “teški” više od 2.400 milijardi evra i to Luksemburg čini najvećim centrom investicionih fondova u Evropi, a poslije SAD drugim u svijetu.
“Ne znam da li će nam se nešto promijeniti u načinu života od 2015, ali čini mi se da će država ipak prilagoditi tako da standard građana ne padne”, kaže tridesetogodišnji Žorž Žamon, koji vodi malu softversku firmu.
Bez obzira na krizu oko njih, na svako pitanje o eventualnim promjenama Luksemburžani će kao po dogovoru reći: “Želimo da ostane ovako kako je sada”.
“Sasvim je očigledno da sve te silne banke koje drže ogroman novac, pomažu svima nama da živimo mnogo bolje od drugih”, kaže Žorž i sa osmjehom dodaje:
“Zato mi i dalje vjerujemo u opstanak našeg poreskog raja”.
Luksemburg zasad ne daje naznake da će promijeniti svoj način života. A da li će zatvorskonarandžasta, zahvaljujući Dolčeu i Gabani, postati boja u modi u narednoj sezoni, zasad ih ne interesuje previše, prenose agencije.
Tagovi: butikitalijaluksemburgporeziroba
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
