Rusija veoma zavisna od globalnog tržišta i cijena nafte

23.09.2008. / 8:38

MOSKVA, Ruski vice-premijer i ministar finansija Aleksej Kudrin priznao je da i njegova zemlja osjeća posljedice svjetske finansijske krize, zbog velike zavisnosti od globalnog tržišta i kretanja cijena nafte, prenosi juče  internet portal “Polit.ru”.
 Kudrin je rekao, u intervjuu za Prvi kanal ruske televizije, da je kapitalizacija na domaćem tržištu akcija opala, od početka ove godine i zaključno sa 17. septembrom, 52 odsto.
 Hitne mjere koje je u drugoj polovini minule sedmice preduzela vlada dale su trenutni pozitivan efekat i u petak su glavni ruski indeksi akcija imali rekordan dnevni rast ( od 22,4 do 28,7 odsto),  u 13 – godišnoj istoriji postojanja tih indikatora, ukazao je Kudrin.
 Analitičari moskovske kompanije “Finmarket”  upozoravaju, međutim, da su ruske akcije, uprkos znatnom poskupljenju na kraju pršlosedmičnog poslovanja, još među najjeftinijima u svijetu.
 Rusija je, prema riječima Kudrina, tokom trajanja tekuće finansijske krize, imala odliv kapitala u vrijednosti od 10 do 15 milijardi dolara.
 Neki analitičari privatnih finansijskih kompanija prošle sedmice su izjavili da je dosadašnji odliv kapitala bio znatno veći i da je, samo u periodu od početka avgusta do sredine septembra, premašio sumu od 30 milijardi dolara.
 Kudrin je ocijenio, govoreći o razmjerama globalnih finansijskih poremećaja, da krizni period još nije “preskočio” najgoru fazu i da će zbog toga “svjetsko tržište akcija dodatno opasti.”
 “Naše mjere treba da onemoguće nepovoljna kretanja i ne dopuste da se dogode šokovi kakvi su se zbili u toku minule sedmice”, rekao je Kudrin.
 Rusko ministarstvo finansija je objavilo, nakon što su nadležne vlasti 17. septembra privremeno zatvorile domaće tržište akcija, jer je cijena hartija vodećih kompanija pala ispod dozvoljenog limita, da je ubrizgano u domaće finansijsko tržište, radi stabilizacije prilika, više od 1,5 biliona rubalja, ili preračunato oko 60 milijardi dolara.
 Mjere koje su preduzele monetarne vlasti, u pogledu smanjenja obaveznih rezervi komercijalnih banaka, kao i direktne tržišne intervencije ruske centralne banke, mogle bi da se odraze i na tempo inflacije i ukupan ekonomski rast, ističu analitičari.
 Kudrin je ocijenio da bi zbog navedenih vladinih mjera godišnji nivo inflacije, koji je ranije projektovan na 10,8 odsto, mogao da se uveća za jedan do dva odsto.
 Ministarka za ekonomski razvoj i trgovinu Elvira Nabiulina je u subotu izjavila da bi rast ruske privrede ove godine trebalo da bude oko 7,8 odsto, što je neznatno lošije nego prošle godine.
 Finansijska kriza u Rusiji pogodiće, kad je reč o interesima običnih građana, korisnike bankarskih kredita, zbog očekivanog rasta kamata.
 Drugih “ozbiljnih”, negativnih, posljedica za građane neće biti, kazao je Kudrin i zaključio da je poslovna sposobnost svih vodećih domaćih banaka “pod apsolutnom kontrolom” i da masovna bankrotstva  u finansijskom sektoru ne treba očekivati.