Rusija udvostručava izvoz žita

08.06.2009. / 7:20

SANKT PETERBURG,  Rusija, čiji poljoprivredni potencijal nije u potpunosti iskorišten od pada SSSR-a, udvostručiće izvoz žita i time pokrenuti akciju povećanja svog udjela na globalnom tržištu.

Ruski predsjednik Dmitri Medvedev na Svjetskom forumu o žitu, koji je održan u Sankt Peterburgu, promovisao je Rusiju kao glavnog igrača u poljoprivredi i upozorio da je glad i dalje globalni problem.

Medvedev je prošle godine na samitu G8 u Tokiju predložio održavanje konferencije o žitu i apelovao da se dogovore mehanizmi koji će ujednačiti neravnotežu između ponude i potražnje žita.

Ruski predsjednik je najavio da se Rusija priprema za obradu 20 miliona hektara zemlje koja je od pada SSSR-a ostala neobrađena.

“Planiramo da u narednih 10 do 15 godina povećamo izvoz žitarica na 40 do 50 miliona tona čime bi povećali naš udio na tržištu za 20 odsto”, kaže ruski ministar poljoprivrede Jelena Skrinik.

Ona je istakla da Rusiju ne čine samo gas, nafta i metali već i veliki resursi žitarica.

Skrinikova je predložila formiranje “žitnog tima” zajedno sa drugim bivšim sovjetskim poljoprivrednim proizvođačima Kazahstanom i Ukrajinom, što bi moglo značiti udio od 35 odsto na globalnom tržištu.

“Stvaranje ovakvog tima značilo bi smanjenje nestalnosti cijena na globalnom tržištu kao i zavisnost od spekulativnih faktora”, rekla je ona.

Prošle godine Rusija je izvezla 20 miliona tona žita od ukupno požnjevenih 108, 4 miliona tona.

Iako je Rusija jedan od najvećih izvoznika žita u svijetu i treća na svijetu po izvozu pšenice zahvaljujući obilnim žetvama, potencijal velikih poljoprivrednih površina nije u potpunosti iskorišten.

Rusija ima desetine miliona hektara takozvane crnice, zemlje bogate humusom, koja se stvara razlaganjem biljaka uz pomoć mikroorganizama.

Velika sadržina humusa omogućava tlu da zadrži vlagu što zemlju čini savršenom za obrađivanje. Čuveni region Crnog mora, poznat po crnici, na jugozapadu Rusije pokriva površinu jednaku polovini Njemačke.

Međutim, nakon pada SSSR-a ogromne površine zemljišta ostale su neobrađene.

Bivše sovjetske države izgubile su 24 miliona hektara obradive zemlje od 1993. godine, a tri četvrtine toga je u Rusiji, kaže Dmitri Rilko, šef Instituta za tržišna istraživanja u oblasti poljoprivrede.

“Sovjetske vlasti obrađivale su velike površine obradive zemlje ali na potpuno neproduktivan način”, rekao je Rilko, dodajući da je pad SSSR-a uslovio dramatičan pad potražnje i podrške ovom sektoru.

Rilko smatra da je najveći izazov za ruske vlasti razvoj infrastrukture kao što su silosi za žito kojih nema dovoljno i koji su zapušteni.

Ukrajinski ministar poljoprivrede Juri Melnik rekao je da će Ukrajina požnjeti oko 43 miliona tona ove godine, ali to bi moglo da se popne na 80 miliona u budućnosti.

Ipak, ne ide sve tako glatko za Rusiju kao najvećeg igrača.

Egipat, veliki kupac ruskog žita, naložio je vraćanje ruske pšenice u vrijednosti od 9,6 miliona dolara jer ima visok nivo insekticida i teških metala.

“Mi šaljemo samo žito visokog kvaliteta. To nema veze sa nama”, rekao je zamjenik ruskog premijera Viktor Zubkov.

Organizacija za hranu i poljoprivredu UN /FAO/ upozorila je da će se drastično povećati brog gladnih ljudi u svijetu usljed krize.