Potrebni podsticaji i niži nameti
12.02.2013. / 7:50
BANJALUKA, Blagovremena realizacija podsticajnih mjera, što veća ulaganja u poljoprivredu i energetski sektor, rasterećenje privrede i stimulisanje privatnih investicija neke su od mjera koje, smatraju ekonomisti, treba što prije preduzeti kako bi se poboljšalo stanje u privredi u Republici Srpskoj.
U Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) ponovo su naglasili da se u BiH moraju sprovesti neophodne reforme kako bi građani ubrzo mogli osjetiti poboljšanje životnog standarda, te da za 2013. godinu predviđaju samo skromni rast za BiH, ako ga uopšte bude.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović ističe da pad priliva u penzioni i zdravstveni fond i skoro izjednačen broj penzionera i zaposlenih u Srpskoj govore o tome da se neke reforme u domenu ekonomije moraju što prije preduzeti.
– Treba raditi na rasterećenju privrede i stimulisanju privatnih investicija. Takođe se mora investirati u pojedine sektore koji imaju tržište a ne da se, radi smanjivanja troškova, otpuštaju radnici i smanjuju plate – kazao je Pavlović za “Glas Srpske”.
U Privrednoj komori RS su istakli da su neke od mjera za očuvanje domaće privrede donošenje novog zakona o radu, blagovremena realizacija podsticajnih mjera i ukidanje fiskalnih i parafiskalnih nameta.
– To su komunalne naknade, naknade za notarske usluge u geodetskoj upravi, naknade koje privredni subjekti plaćaju prilikom realizacije privrednih vozila, naknade za registraciju privrednih subjekata – kazao je portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević.
Ekonomista Aleksandar Stojanović smatra da treba što više ulagati u poljoprivredu.
– To je jedna od rijetkih grana u kojima smo konkurentni i za koju imamo prirodne resurse – kaže Stojanović.
Pojašnjava da Srpska ima velike resurse za poljoprivrednu proizvodnju, kao što su Semberija, Podrinje, Lijevče polje…
– To je ogroman resurs koji bi mogao da proizvodi viškove za izvoz, ali tome se ne pridaje pažnja. Umjesto toga, od 2010. godine, kada je za većinu proizvoda omogućen bescarinski uvoz, uvoze se velike količine poljoprivrednih proizvoda. Sve te zemlje koje izvoze na naše područje daju visoke subvencije svojim poljoprivrednim proizvođačima i onda su njihovi proizvodi jeftiniji u odnosu na naše, jer poljoprivredni proizvođači imaju ili zanemarive ili nikakve subvencije – rekao je Stojanović.
Dodaje da osim poljoprivrede treba ulagati i u energetski sektor.
– Po mom mišljenju, ulaganja u industriju nisu realna jer su ostale zemlje mnogo konkurentnije od nas – istakao je Stojanović.
Obaveze
Pavlović ističe da treba vratiti uslove poslovanja iz 2010. godine.
– Svako ko registruje samostalnu zanatsku radnju i poljoprivredno domaćinstvo treba godinu da bude oslobođen svih obaveza. Da bi neko uspješno poslovao, mora prvo stati na noge pa tek onda plaćati namete – smatra Pavlović. Glas Srpske
Tagovi: aleksandar stojanovicnametipodsticajipoljoprivredarepublika srpska
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
U ovakvoj teškoj ekonomskoj krizi, koja nije zaobišla ni Republiku Srpsku, teško je očekivati dodate subvencije i da se smanje navodni nameti.
Iako, je poljoprivreda saimalo jačim radom postala profitabilna, a da ne govorimo energetski sektor, svaki dan imamo mnogo ”poljoprivrednika i energetičara” koji traže stalno dodatne podsticaje i smanjivanje dažbina da bi ”zadržali ili poboljšali” poslovanje, a pitam te iste šta oni državi daju, jer ne mali broj novca se indirektno ulaže za upravo ove sektore.
Svoje opravdanje daju i mnoge Agencije za ove oblasti, seminari, kongresi, sajmovi i mnogo toga, za koje Vlada izdvaja ne mala sredstva, a to sve doprinosi stvaranja povoljnog ambijenta za uspješnije posovanje, edukaciju ove grupacije i mnogo toga. Tako, da se ne može reći i da ovo nisu diretkni podsticaji, iako su oni ne vide u direktnim podsticajima, kako to poslovodstvo iz pomenutih grana.