“Nezavisimaja”: Ekonomske sankcije opasne za Rusiju

30.08.2008. / 8:20

MOSKVA, Antiruska koalicija koja se stvara  na Zapadu može nanjeti ozbiljan udarac ekonomskim planovima i interesima Rusije, upozorava  u jučerašnjem izdanju moskovski dnevnik “Nezavisimaja gazeta”, pozivajući se na mišljenje domaćih analitičara.
  Estonija je, piše list, već pozvala Evropsku uniju da “preispita cio spektar odnosa sa Rusijom”, a britansko ministarstvo inostranih poslova obavjestilo o osnivanju koalicije za suprostavljanje “agresiji Rusije u Gruziji”.
  Prema najnepovoljnijem scenariju, evropske ekonomske sankcije mogle bi da rezultiraju prestankom realizacije već dogovorenih projekata gasovoda i naftovoda, kao i planova ekspanzije ruskih kompanija u inostranstvu. Nije isključena ni pojava biznis-opozicije unutar Rusije, zainteresovane za saradnju sa Zapadnom,  smatraju analitičari na koje se poziva “Nezavisimaja.”
  Spisak sankcija se još sačinjava i po logici konflikta bi trebalo postepeno da se proširuje, a ograničenja u ekonomskoj saradnji da postanu sve  teža po Rusiju, naglašava se u naslovuu moskovskog lista.
  Analitičari ukazuju da je prva negativna reakcija usljedila u vidu najave da Rusija neće biti primljena u članstvo Svjetske trgovinske organizacije, mada bi taj gubitak mogao biti najbezbolniji za Moskvu. Daleko osjetniji udarac bi mogla biti tehnološka izolacija Rusije, prećutna zabrana ekspanzije ruskih preduzeća, kao i odustajanje od zajedničkih ekonomskih projekata.
  Članice EU za sada, doduše, ne odustaju od učešća u izgradnji gasovoda “Sjeverni tok” i “Južni tok”, ali stručnjaci na čije mišljenje se poziva “Nezavisimaja” ne isključuju mogućnost ni takvog razvoja događaja.
  Antiruska koalicija može, osim toga, početi da daje podršku grupacijama ruskog biznisa, nezadovoljnim izolacijom, kao i da počne sa stimulisanjem masovne emigracije stručnjaka iz Rusije.
  Još jedan vid pritiska može postati veštačko zaoštravanje pozicije tranzitnih zemalja – Ukrajine i Belorusije – koje takođe mogu ispostaviti  za Rusiju neprihvatljive zahteve.
  “Za sada se posledice suprostavljanja Zapadu ogledaju uglavnom u odlivu inostranog kapitala iz zemlje, što nije sve, jer se može očekivati  smanjenje direktnih inostranih investicija  – približno za 15 do 20 odsto u poređenju sa 2007. Doći će, takođe, do pooštravanja uslova kreditiranja ruskog biznisa”, smatra analitičar “Arbat kapitala” Aleksej Pavlov.
  To su već ozbiljnije neprijatnosti  koje će se negativno odraziti na tempo rasta bruto domaćeg proizvoda, s obzirom na deficit dugoročnih investicionih sredstava u zemlji i činjenicu da se ruski privredni rast  umnogome dotirao inostranim kapitalom.
  “Ruski biznis treba da bude spreman na nova ograničenja u kupovini aktiva u inostranstvu. Pobjednici tendera i konkursa više neće biti ruske kompanije, već njihovi strani konkurenti, a verovatno će biti obnovljeni  i antidampiški istrage protiv ruskih izvoznika, prije svega metalurških kompanija. Sa problemima će se vjerovatno susresti i ruski izvoznici vojne tehnike”, smatra analitičar kompanije FBK Igor Nikolajev.
  Većina eksperata smatra da je zamrzavanje ruskih aktiva za sada malo vjerovatno, s obzirom da mnoge strane kompanije , kao što su proizvođači automobila i prehrambenih proizvoda, imaju imovinu u Rusiji, što može spriječiti zamrzavanje ruskih aktiva u inostranstvu.
  Antiruske sankcije mogu podstaći dalje pogoršanje već postojeće svjetske privredne krize, što za Rusiju može biti izuzetno bolno, smatra analitičar Halil Šahmametjev.
  Istiskivanje Rusije iz kluba uspješnih zemalja naići će, prema  riječima Šahmametjeva, na protivljenje elite koja će stremiti proširenju kontakata sa zapadim zemljama, što će, sa svoje strane, stvoriti plodno tlo za “obojenu revoluciju” u Rusiji.
  Nije isključena ni pojava novih nesuglasica u energetskoj sferi s Ukrajinom i Belorusijom, mada prekid isporuka prirodnog gasa u Evropu nikome od izvoznika, uvoznika i tranzitnih zemalja ne odgovara, ukazao je analitičar kompanije “Kapital” Sergej Karihalin.
  Najgori scenario uključuje blokiranje projekata “Južni tok” i “Sjeverni tok”, odustajanje od ruskog gasa, preorijentaciju Evrope na resurse iz centralne Azije i Alžira i proširenje gasovoda “Nabuko”, kao i lišavanje ruskih političara stranih viza, po analogiji s Belorusijom i blokadu tranzita između Kalinjingrada i Rusije.
  Takav scenario je, prema svemu sudeći, malo vjerovatan jer Evropa sada oko 30 odsto svojih potreba za naftom i prirodnim gasom zadovoljava uvozom tih vitalnih energenata iz Rusije, podsećaju moskovski ekonomisti.