Nastaviti ekonomske reforme i održati makroekonomsku politiku

22.12.2008. / 14:16

BANJALUKA, Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske (RS) počeli su raspravu o ekonomskoj politici RS za 2009. godinu čije bi ključne mjere trebalo da doprinesu održavanju makorekonomske stabilnosti, nastavku ekonomskih reformi, povećanju privrednih aktivnosti, rastu zaposlenosti, ravnomjernom regionalnom razvoju Srpske i rastu standarda i socijalne sigurnosti građana.

Ministar finansija RS Aleksandar Džombić rekao je da ove mjere podrazumijevaju realizaciju projekata javnih investicija putem ekonomsko-socijalne i komponenete Razvojnog programa RS, usmjerenih na izgradnju fizičke i društvene infrastrukture, te provođenje pojedinih projekata iz programa javnih ulaganja.

“Cilj nam je smanjenje javne potrošnje i njeno zadržavanje ispod 40 odsto bruto društvenog proizvoda /BDP/, uravnoteženi budžet prihoda i rashoda uz planirani primarni suficit od 1,5 odsto BDP, koji bi bio iskorišten za otplatu naslijeđenih dugova”, precizirao je Džombić.

On je dodao da je namjera Vlade RS da bruto domaći proizvod u narednoj godini raste po stopi od najmanje 6,4 odsto, inflacija do 3,1 odsto, dok bi ukupne investicije trebalo da dostignu granicu od 20 procenata BDP-a, rast industrijske proizvodnje od 9,3 odsto i pokretanje nekih većih značajnijih kapaciteta, te do smanjenja nezaposlenosti sa 20,5 na 19,8 odsto.

DŽombić je pojasnio da će se ostvarivanje visoke stope rasta BDP-a zasnivati, prije svega, na povećanoj dinamici rasta u prerađivačkoj industriji od 12 odsto, te realizaciji pripremljenih i ugovorenih privrednih i krupnih infrastrukturnih komunalnih investicionih programa.

Tu se, prije svega, misli na puni pogon prve faze Rafinerije nafte u Brodu, koja bi svojim punim korištenjem obim industrijske proizvodnje podigla za oko devet odsto, modernizaciju i povećanje kapaciteta Rafinerije ulja u Modriči, intenziviranje izgradnje autoputa Banjaluka – Gradiška, početak izgradnje termoelektrane Stanari, rekonstrukciju i modernizaciju magistralnih saobraćajnica, modernizaciju i aktiviranje više fabrika u drvnoj, prehrambenoj i tekstilnoj industriji i drugo.

“U Ekonomskoj politici predviđamo da će učešće investicija u bruto domaćem proizvodu u 2009. godini dostići prag od 20 procenata, što je znatno više nego prethodnih godina (2007 – 18,6 odsto, a 2008 – 18, 9 odsto), odnosno više nego u bilo kojoj godini do sada”, rekao je DŽombić.

Realizacijom planiranih aktivnosti predviđa se otvaranje oko šest hiljada radnih mjesta i smanjenje broja nezaposlenih za tri odsto.

U poboljšanju bilansa spoljnotrgovinske razmjene poseban doprinos se očekuje eliminacijom uvoza naftnih derivata i podmirenjem potreba za ovim energentom za cijelo područje BiH, pa eventualno i plasman u izvozu.

Potpredsjednik Privredne komore RS Mihajlo Vidić rekao je da donošenje ekonomske politike u svjetlu ekonomske krize zahtijeva veliku odgovornost, jer u ovom trenutku nije moguće sagledati posljedice ekonomske krize.

On je dodao da Privredna komora podržava proces fiskalizacije, reforme penzionog sitema, ali da treba dobro razmotriti potrebe otvaranja novih kreditnih linija i poboljšati uslove za zapošljavanje, zbog čega treba donijeti novi zakon o radu.

Predsjednik Konfederacije sindikata RS Obrad Belenzada rekao je da se boji da se pod svjetsku ekonomsku krizu ne podvede nesposobnost pojedinih poslodavaca.

On je zatražio da se svim radnicima, za koje to nije učinjeno, poveže radni staž, ističući da se privreda ne može spasiti dok se ne plate inženjeri i stručnjaci u privredi.

Belenzada je zatražio da se ekonomska politika razmatra kroz tromjesečnu javnu raspravu.