“Najcrvenija” sedmica Beogradske berze

15.03.2008. / 12:35

BEOGRAD, Na Beogradskoj berzi je u pet radnih dana od 10. do 14. marta indeks najlikvidnijih akcija srpskih preduzeća BELEX15 izgubio 16,58 odsto svoje vrednosti, dok je opšti indeks BELEXlajn zabeležio pad od 10,4 procenta, zbog čega je protekla sedmica verovatno “najcrvenijom” na Berzi.
  Kako je navedeno u nedeljnom izveštaju Berze, od hartija koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, samo dve su zabeležile rast cena na nedeljnom nivou “Banini” iz Kikinde 2,56 odsto i “Agrokoop” iz Novog Sada 1,20 odsto. U trgovanju  po metodu preovlađujuće cene rast je zabeležilo još 20 hartija, a čak 109 akcija je pretrpelo pad cene.
  Najveći pad cena su pretrpele akcije beogradskih firmi “Telefonkabl”, 36,00 odsto i “Privredna banka” 24,16 odsto, “Metalac” iz Gornjeg Milanovca 22,67 procenata, “Veterinarski zavod Subotica” 21,51 i “Simpo” iz Vranja 21,33 odsto.
  Strani investitori su imali udeo u kupoprodaji akcija od 49,57 odsto sa neznatnom većim učešćem u prodaji akcija (50,15 odsto) nego u kupovini (48,99 odsto).
  Prosečan dnevni promet na Berzi u periodu od 10. do 14. marta iznosio je 240,2 miliona dinara. Značajan obim trgovanja na nedeljnom nivou zabeležen je samo za akcije “AIK banke” iz Niša kojima je trgovano u iznosu od 338.164.019 dinara, dok sve ostale akcije beleže promet manji od 100 miliona dinara.
  Uzroci ovakvih kretanja na domaćem finansijskom tržištu se nalaze  u najbližem okruženju, ali i u kretanjima na svetskim tržištima kapitala, navedeno je u izveštaju Berze.
  Nakon kolapsa hipotekarnog tržišta u SAD, recesionih i inflatornih očekivanja, kao i krize koja se prenosi na tržište komercijalnih kredita, dolazi do dezinvestiranja, povlačenja investicija, koje zatim dodatno vrše pritisak na strani ponude i ubrzavaju pad cena.
  Novac dobijen prodajom akcija se ne čuva u “slamaricama” već investira u one robe ili valute koje se smatraju sigurnijim. U aktuelnom trenutku, globalna kriza je dodatno podgrejana recesivnim signalima najjače svetske ekonomije, koja nacionalnu valutu dolar skida sa liste sigurnih ulaganja. Time dve najreferentnije robe, nafta i zlato, dobijaju nove impulse na strani tražnje što vrtoglavo podiže njihove vrednost.
  U domaćem okruženju nikako ne treba zaboraviti ni aktuelnu političku situaciju, koja se neminovno prenosi na sve nivoe, pa i privredu i berzansko poslovanje.  
  Iako su zabeleženi uspešni poslovni rezultati pojedinih kompanija čijim se akcijama trguje na Berzi, činjenica je da se trenutna dešavanja nalaze pod uticajem i neekonomskih faktora. Strah od inflacije, usporavanja privrednog razvoja, ali i opšta neizvesnost investitore navode na određen oprez i zaštitu svojih investicija, bilo kroz prodaju, bilo kroz dodatna oklevanja prilikom kupovine.
  Panika koja bi mogla da zahvati investitore, takođe ne spada u ekonomske faktore, ali nije neuobičajena pojava ni na razvijenim svetskim tržištima prilikom ovakvog trenda kretanja cena akcija, ukazano je u izveštaju Berze.
   Ponuda akcija na Beogradskoj berzi, kao odraz reagovanja investitroa koji iz raznih razloga žele da izađu iz pozicija, realizuje se u traženju drugih investitora koji smatraju da je vreme niskih cena upravo vreme ulaska u poziciju, te ne postoje okolnosti koje bi izazvale bilo kakvu administrativnu meru uticaja na tržište.
  Investitori moraju imati mogućnost da svakog dana kupuju i prodaju, menjaju sastav svojih portfelja i svoju poziciju, a osnovna uloga berze je da im to omogući. Cene po kojima će to investitori činiti, trenutak koji će smatrati pogodnim da realizuju svoju investicionu odluku, spada u odluke koje baziraju na volji, analizama i očekivanjima samih investitora.  
  Retke su situacije u kojima se pristojna zarada može ostvariti na kratak rok, te profitiraju oni investitori koji nisu skloni panici i koji se opredele na dugoročno ulaganje. Opšte pravilo ulaganja je kupovina kada cene padaju, ali uz pažljiv odabir hartija kompanija koji imaju dobre finansijske pokazatelje, stabilno poslovanje, razvojne projekte. Tanjug