Ministri finansija RS i FBiH: Izbori zaustavili reforme

15.06.2018. / 17:23

BEČIĆI – Ministri finansija Republike Srpske Zoran Tegeltija i Federacije BiH Jelka Milićević tvrde da ekonomski i privredni rast u entitetima ide uzlaznom putanjom, ali da zbog izborne godine neće biti pokretani ozbiljni reformski procesi, niti mijenjani porezi.

Tegeltija i Milićevićeva su učestvovali danas na panelu „Fiskalna konsolidacija i privredni rast“ koji je organizovan u okviru Samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona.

Dvodnevni Samit, koji organizuje NIN pod pokroviteljstvom Ministarstva finansija Crne Gore, počeo je danas u hotelu Splendid u Bečićima.

Tegeltija je nakon panela za CAPITAL rekao da je većina zemalja, kada je ušla u krizu, uvodila nove poreze ograničenog trajanja, a koji su se uglavnom ticali potrošnje, ili su povećavane stope indirektnih poreza, PDV-a, akciza.

„Kod nas zbog odnosa u BiH i načina donošenja odluka nisu povećane stope poreza, ni direktnih, ni indirektnih. Vlada RS je ukinula neoporezivi dio na dohodak i smanjujući plate zaposlenih bilo je jasno opredjeljenje da se fiskalna konsolidacija na taj način ne može provesti u kratkom vremenskom periodu, što se i pokazalo“, rekao je Tegeltija.

Dodao je da je Vlada bila opredjeljenja da će kroz proces fiskalne konsolidacije prolaziti duži period, ali sa manjim šokovima za građane.

„Na male penzije, uvesti smanjenje od deset odsto bio bi ogroman šok za penzionere, a i za ljude koji primaju plate u javnom sektoru. U periodu konsolidacije pogodile su nas nekoliko puta razorne poplave i suše koje su uticale na naš fiskalni rezultat. Sada, s rezultatima na kraju 2017. godine, sa sigurnošću možemo reći da smo u cijelom tom periodu konsolidacije obezbijedili pozitivnu stopu privrednog rasta, to su četiri godine u kojima imamo stopu rasta“, naglasio je Tegeltija.

Dodao je da visina stope privrednog rasta nije zadovoljavajuća, ali da je važan trend.

„Nemamo namjeru da mijenjamo stopu ni poreza na dohodak, ni poreza na dobit. Naš jasan prijedlog je bio da napravimo restrukturiranje, da smanjimo doprinose za zdravstveno osiguranje, a da se to na neki način kompenzuje kroz porez na krajnju potrošnju, odnosno PDV. Na taj način bi smanjili opterećenje rada, dali dodatni vjetar u leđa poslodavcima, a kroz proces potrošnje i onih koji rade u sivoj zoni uspjeli bi u Fond zdravstvenog osiguranja nadoknaditi sredstva. Na taj način imali bi ravnotežu, a dali bi podršku privatnom sektoru“, rekao je Tegeltija.

Milićevićeva je za CAPITAL rekla da je FBiH prošla proces finansijske konsolidacije, te stvorila preduslove za druge strukturalne reforme.

„Možda nije u ovom trenutku najbolje vrijeme za te reforme, jer se u izbornim godinama nikada ne pokreću ozbiljni reformski procesi. Nijedna Vlada koja ih je pokrenula nije dobila izbore. Mi smo previše uradili za tri godine, to odgovorno tvrdim. Za neke druge je prilika da nastave i preporučujem da nastave tamo gdje smo mi stali“, naglasila je Milićevićeva.

Dodala je da su svi pokazatelji o ekonomskom rastu u FBIH u uzlaznoj liniji, bez obzira koliko to neko osporavao.

„To nam treba biti svima drago, jer je to stvorilo predpostavke za ozbiljan ekonomski rast i razvoj u FBiH“, istakla je ona.

Za Samit je rekla da je dobra prilika da se čuju iskustva i uzme ono što je dobro, a zaobiđe ono što nije dalo rezultate.

„Ovo je dobra prilika da ministri finansija, guverneri i direktori poreskih uprava naprave poređenje i stvore preduslove za harmonizaciju. Mi smo mali prostor i upućeni smo jedni na druge u ekonomskom i drugom smislu“, zaključila je Milićevićeva.

Ministar finansija Crne Gore Darko Radunović je istakao da se može primjetiti značajan ekonomski napredak u regionu u odnosu na početak krize 2008. Radunović je naglasio da je kod šest zemalja zapadnog Balkana došlo do oporavka ekonomske situacije i da je region počeo da bilježi pozitivan ekonomski rast.

“Prosjek je 2,4 odsto rasta privrede u regionu u 2017. godini. Takođe, uočen je trend pada javnog duga, iako je i dalje visok”, naveo je Radunović.

Predsjednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović naveo je da je ključni problem regiona sporost u konvergenciji sa razvijenim zemljama EU.

“Bruto domaći proizvod zemalja regiona je na nivou od četrtine u odnosu na razvijene zemlje. Da bi region realno stigao razvijene zemlje EU potrebno je 60 godina, a  optimistični scenario je 40 godina, a pesimističan 200 godina. To je ako budemo rasli po niskim stopama”, istakao je Vlahović.

Kako je naveo, najviši nivo BDP-a ima Crna Gora, a najniži Kosovo.

Zamjenik ministra finansija Kosova Fatmir Gaši naveo je da je Kosovo imalo deficit od 1,5 odsto BDP-a, a da je javni dug ispod zakonskog nivoa, na oko 17 odsto.

“U naredne tri godine obrazovanje, zapošljavanje i zdravstvo su oblasti na koje ćemo se fokusirati. Ekonomski rast će nastaviti da se podstiče, između ostalog, direktnim stranim investicijama”, rekao je Gaši.

Direktor korporativnih poslova i komunikacija JTI za Zapadni Balkan Goran Pekez je naveo da je prihod budžeta zemalja regiona od akciza veoma značajan.

“Poreski prihod od duvanskih proizvoda u Sloveniji je tri odsto, a u Srbiji 11 odsto. On nije isti svuda u regionu. Porast poreskog opterećenja u Crnoj Gori i BiH odskače, a one imaju i najveći problem sa sivim tržištem”, istakao je Pekez.

CAPITAL: Siniša Vukelić

Tagovi: beciciizborjelka milicevicministri finasijasamitvaznozoran tegeltija

Povezane vijesti

13.02.2023 | 13:35

Direktor Skočibušić zaposlio kćerku Jelke Milićević, sebi želi osigurati ostanak na funkciji

17.06.2022 | 16:31

Tajne dobre digitalizacije javne uprave

16.06.2022 | 11:01

U Bečićima otvorena digitalna konferencija „D Days“

17.05.2022 | 12:32

Digitalna konferencija “D Days” 16. i 17. juna u Bečićima