Lisovolik: Srpska kasa na skeneru
30.07.2012. / 10:06
BEOGRAD, Misija Međunarodnog fonda je spremna da dođe na poziv Vlade Srbije radi nastavka pregovora – kaže u razgovoru za „Novosti“ Bogdan Lisovolik, šef kancelarije ove institucije u Beogradu.
* Šta bi mogla biti polazna tačka pregovora, ako je deficit budžeta već u prva tri mjeseca godine bio duplo veći od onoga što je dogovoreno sa Fondom?
– Polazna tačka trebalo bi da budu najnovija ekonomska, fiskalna i druga dešavanja i podaci.
* Mislite li da je prethodna vlada pogriješila kada je, nekoliko mjeseci pred izbore, odlučila da zamrzne aranžman sa Fondom?
– Vlada uvijek ima izbor da li želi da teži svojim ekonomskim ciljevima u okviru ili van programa MMF-a. U smislu ekonomskih politika, počevši od decembra prošle godine, pravac fiskalne politike Vlade bio je drugačiji od onog koji je dogovoren sa MMF.
* Da li je moguće do kraja godine vratiti budžetski deficit u ranije dogovoreni okvir od 4,5 odsto BDP? Kako se najbrže može ublažiti taj minus?
– Aktivnosti na tome moraju početi hitno. Što se tiče veličine i načina tog smanjenja, naši stavovi i savjeti moraju da sačekaju temeljnu procjenu koju će uraditi Misija MMF da bismo mogli da radimo sa vladom u određivanju prioriteta.
* Mogu li se, u kratkom roku, sprovesti budžetske uštede kroz, recimo, smanjenje administracije?
– Moguće uštede od reforme javne administracije moraju se realistično procijeniti. Troškovi otpremnina i socijalne zaštite otpuštenih su visoki i trebaju se uzeti u obzir.
* Vidite li zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, kao i povećanje PDV, kao neophodne mjere?
– To su neke od ključnih opcija za smanjenje deficita koje bi morale da se procijene kao dio paketa koraka. Ipak, preuranjeno je reći koje su mjere tog paketa nužne.
* Smatrate li mogućom najavljenu departizaciju javnih preduzeća?
– Departizacija javnih preduzeća i drugih javnih institucija je i važna i izvodljiva. U praksi to donosi veću transparentnost, odgovornost i nezavisnost menadžera. Prije nekoliko godina MMF je radio procjenu napretka u ovoj oblasti širom svijeta. Zaključak je bio da dobra praksa dobija na značaju, a napredak je bio najveći u nekoliko latinoameričkih zemalja, posebno u Čileu, Kolumbiji i Peruu. Elementi „najbolje prakse“ dobro su poznati, ali će bez snažne političke volje napredak ostati mrtvo slovo na papiru. Primjer toga je trenutna situacija sa NBS. Srpskim zakonima je već postavljena jasna osnova za nezavisnost centralne banke. Izostanak punog poštovanja Zakona o Narodnoj banci poslao bi negativan signal o ozbiljnosti napora u depolitizaciji, ne samo u ovoj već i u drugim oblastima.
* Nove vlasti kao razlog za smjenu guvernera vide stanje u tri državne banke, posebno u Agrobanci. Priča se i da problemi ovih banaka mogu povući cijeli bankarski sistem na ivicu kolapsa…
– Ovi slučajevi su prilično složeni i zaslužuju detaljnu, nepristrasnu analizu. Trebalo bi se oduprijeti ishitrenim, politički motivisanim osudama. Naš stav je da je NBS generalno dobro obavljala posao supervizora i regulatora bankarskog sektora, u uslovima slabosti bankarskog sektora širom Evrope.
* Procijenjujete li da je pad dinara za preko 12 odsto od početka godine dodatno urušio privredu?
– U Srbiji depresijacija ima nekoliko efekata. Pozitivan je uticaj na izvoz i popravljanje tradicionalno negativnog trgovinskog balansa. Ali tu su nepoželjni efekti na inflaciju i finansijsku stabilnost. Ovo drugo zbog značajnog udjela dugovanja preduzeća i građana u stranoj valuti. Kombinovani efekat ovih faktora je teško procijeniti, naročito na kratak rok. Zasada ne postoje podaci koji ukazuju na to da je nedavni pad dinara uticao na ekonomski rast.
* Mislite li da će nam jesen donijeti značajniji rast cijena od onoga što je prognozirala NBS?
– Donedavno su inflaciona kretanja i projekcije bili ohrabrujući. Međutim, loše vremenske prilike i posljedično slabija žetva ključnih poljoprivrednih kultura u Srbiji i globalno – kombinovano sa visokim udjelom hrane u korpi indeksa potrošačkih cijena – mogli bi da poguraju inflaciju nagore. Uz to, i slabija fiskalna pozicija doprinosi inflatornim pritiscima. Ove okolnosti su svakako izvan kontrole Narodne banke i privremenog su karaktera, i mi imamo puno povjerenje u stručnost i sposobnost centralne banke da se nosi sa ovim problemima.
Lekcije iz privatizacije
* Nove vlasti govore da neće privatizovati velika javna preduzeća. Vjerujete li da je ovo dobra odluka?
– Kao što smo već više puta naglašavali, jasno je da Srbija treba da ojača privatni sektor, što bi pomoglo podupiranju ukupnog ekonomskog rasta. Ima više načina da se ovaj cilj postigne, a privatizacija je korisno sredstvo u tome. Ona je dala značajan podstrek razvoju privatnog sektora u regionu, uključujući i Poljsku, baltičke zemlje, Slovačku i druge. Ali privatizacija treba da bude dobro osmišljena, a lekcije iz prošlosti ozbiljno procijenjene i uzete u obzir. Novosti
Tagovi: bogdan lisovolikmmftopvaznovlada srbije
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
