Kome i koliko duguje BiH i entiteti
15.10.2013. / 12:31
– Ukupan ino-dug premašio 7,3 milijarde KM
– Za četiri godine vanjski dug se uduplao, a BDP ostao isti
BANJALUKA, Bosna i Hercegovina, uključujući i direktna zaduženja vlada entiteteta, duguje inostranim povjeriocima ukupno 7,3 milijarde KM. Ino-dug se za poslednje četiri godine skoro uduplao, dok je u istom periodu bruto domaći proizvod BiH porastao za svega par procenata, podaci su Ministarstva finansija i trezora BiH, u koje je portal CAPITAL imao uvid.
Ino zaduženje BiH je na kraju 2008. godine iznosilo 4.240.300.000 KM, a na kraju drugog kvartala 2013. godine 7.258.800.000 KM.
Bruto domaći proizvod je 2008. bio 24,8 milijardi KM, a na kraju 2012. godine 25,6 milijardi KM.
Najviše dugujemo Svjetskoj banci 2,4 milijarde
BiH najviše duguje međunarodnim finansijskim organizacijama. Na prvom mjestu je dug prema Svjetskoj banci 2,4 milijarde KM, zatim Evropskoj investicionoj banci milijardu i 16 miliona KM, Evropskoj banci za obnovu i razvoj 695 miliona KM, MMF-u 927 miliona, Evropskoj komisiji 156 miliona KM, Međunarodnom fondu za razvoj poljoprivrede 69 miliona KM.
Od država i vladinih institucijama, najviše dugujemo Pariškom klubu 772 miliona KM, Londonskom klubu moramo vratiti 448 miliona KM, Saudijskom razvojnom fondu 55,4 miliona KM, Japanu 53,6 miliona KM i ostalima 451 miliona KM.
Ino dug BiH i entiteta konstantno ubrzano raste. Tako je 2006. godine bio četiri milijarde KM, 2007. nešto manji 3,9 milijardi, 2008. 4,2 milijarde, a onda počinje rast za oko milijardu godišnje.
Već 2009. godine ino-dug je iznosio 5,2 milijarde, 2010. 6,28 milijardi, 2011. 6,6 milijardi, 2012. 7,26 milijardi, a na kraju drugog kvartala 2013. obaveze BiH su iznosile 7,25 milijardi KM.
Siniša Vukelić
Tagovi: ino dug bihtopvazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Ager Publicus pa sami vidite da i ATV u poslednjih 30 dana nije ni blijeda sjenka one TV .Vratice se oni ,,,,,,,,,,,,svi.
@ Franko
Ne slazem se, ne bi bilo previse ocekivati od novinara da pribave ove podatke. Zbog cega uopste postoji novinarstvo ako ne zbog informisanja javnosti? Zaboravljate da svaki ovaj ugovor o kreditu ima barem dva potpisnika, kreditora i duznika, zar je za novinare prevelik problem da se obrate za zahtjevom za odgovore na ova pitanja i jednima i drugima. Nisam cak ubjedjen da bi ista od toga moglo zavrsiti na sudu, jer nasi sudovi i tuzilastva ionako cine sve sto je u njihovoj moci da izbjegnu da rade svoj posao.
@Агер
Податке које тражите вам може дати једино Специјално тужилаштво у оквиру своје истраге о трошењу свих тих средстава.Нико из власти неће сам себе оптужити нити се то икад десило,тако да очекивати да оптужујуће доказе о високом криминалу и државној корупцији добијемо на тацни, или од Минист. за финансије БиХ,ентитета,новинара ,било би превише.
Ager Publicur! Sve sam ja razumio i pohvalan je svaki Vaš komentar!! Ovdje neko mora pod hitno na robiju, oduzeti imovinu i djedovinu, zarad pokolenja, da ne propadne djedovina pokolenja ili ovaj narod sav na psihijatrijsko posmatranje da vlastodršci dokažu narodu da su u pravu za sve ovo što rade. OVO SE SVE ZOVE PLJAČKA!!!!!!!!!
Pogledajte CIJENE LIJEKOVA U SRBIJI OVDJE OD 100%-500% SKUPLJI, MORA PROPASTI ZDRAVSTVO-koga je briga bivši ministar sada AMBASADOR U SVOJOJ MATIČNOJ DRŽAVI….AKO MU VUČIĆ DA AGREMAN!!!
@ Tandara Mandara
Ovo sto sam naveo je samo minimum informacija koje su potrebne da bi se shvatilo o cemu se zapravo radi. Naravno da se sve radi pod okriljem aktuelne vlasti jer postoje procedure i za zaduzivanje pa je cak i pitanje da li su te procedure ispostovane. Kod nekih zaduzenja su jasno vidljive “situacije” gdje postoje elementi krivicnog djela. Recimo ako se potpisuju ugovori za gradnju auto puta za koji jos ni projekat nije uradjen a onda se placaju kaznene kamate zbog “nepovlacenja” kreditnih sredstava nije li to nemar u sluzbi? Da ne govorimo o tome da se recimo za koridor Vc zaduzujemo nekih tri milijarde EUR a da je jedina svrha tog evropskoh koridora da omoguci Madjarima da brze stignu do ploca a da pri tome nije jasno kakvu cemo mi imati korist od toga?
Vezano za neispunjavanje uslova iz ugovora o kreditu , to obicno vodi u obustavljanje dalje saradnje .
Kada govorimo o otplati tih kredita moja prognoza je da ih najvjerovatnije necemo moci “uredno” servisirati i da ce onda izbiti drame. Kao prvo, prema zakonu o trezorskom poslovanju prioritet u redu placanja imaju obaveze prema stranim povjeriocima tako da ce se te rate “otkidati” od budzeta entiteta sto ce u situaciji gdje nema efekata od vec uzetih kredita znaciti jos manje novca za placanje redovnih obaveza.
Bilo bi veoma korisno kada ti capital.ba ili neko drugo prikupio sto vise informacija o pomenutim kreditima .
Ager Publicus!
To se sve radi pod okriljem aktuelne vlasti. Očito i da te povjerioce ili donatore još ne interesuje povratna informacija šta je urađeno sa datim-odobrenim sredstvima. Na kraju će doći raćun kada ovi odu, rate će otplačivati naša djeca. Projekcije još nikoga ne interesuju. Ovdje je glavno da radi IMT, nije beogradski već naš-ima li mene tu. Ovo zadnje što tražite informaciju, smanjenje javne potrošnje i troškova državne uprava što je projektovano MMF, mara gatara kaže da nije i neće uskoro, jer nisu još sve strine, tetke, švalerke i praunučad namireni, a infrastrukturalni krediti se troše najbolje, jer tu niko nema uvida, a očekivane efekte teško je vidjeti, poneki sagrađen javni nužnik,drvored i neka uličica sa asfaltom 3-5 cm,
Ovde opet nema osnovnih podataka :
– Za sta su utroseni krediti?
– Koji su efekti, rezultati , posljedice? Recimo ako su krediti Svjetske Banke utroseni za obnovu i poboljsanje elektroprenosne mreze , da li se povecala trgovina el. energijom i za koliko i tsl. Da li su sva sredstva od kredita Evropskih banaka ( Investicione i Razvojne) iskoristena i ako nisu koliki su troskovi ( Kamate, zatezne kamate i sl.) kao i zbog cega su potpisani ugovori za kredite koji se ne mogu odmah koristiti?
-Kada prispjevaju rate pojedinih kredita, odnosno koji je rok otpalte i iznos obaveza po godinama?
-Takodjer je bitno znati da li se projekcije iz kredita ostvaruju. Recimo da li je doslo do smanjenja javne potrosnje i troskova drzavne uprave kao sto je projicirano u kreditu MMF-a , da li krediti uzeti za infrastrukturu daju ocekivane efekte i sl?