Habota: Članstvo u EU proizvođačima iz BiH otvara tržište od 450 miliona potrošača
29.03.2024. / 15:07
SARAJEVO – Članstvo u EU nosi mnogo prednosti. U prvom redu tu su ekonomske koristi, a koje se ogledaju u tome da se našim proizvođačima otvara unutrašnje tržište EU sa oko 450 miliona potrošača ili da je Bosna i Hercegovina u pregovorima o trgovini u Svjetskoj trgovinskoj organizaciji dio tima najvećeg izvoznika roba i usluga u svijetu. Isto tako, tu je i politička korist.
Foto: DEI
Rekla je ovo u intervjuu za CAPITAL direktorka Direkcije za evropske integracije Elvira Habota.
Kazala je i da EU podržava konkurentnost BiH ekonomije kroz različite projekte.
CAPITAL: Da li bi se moglo desiti da se BiH ponovo nađe na sivoj listi „Manivala“ i na crnoj listi FATF-a?
HABOTA: Rekla bih da mi se čini da smo iz prethodnih iskustava, a pri tome mislim na činjenicu da je Bosna i Hercegovina već jednom bila na sivoj listi Moneyval-a odnosno crnoj listi FATF-a, naučili lekciju. Vjerujem da ni institucije ni politka neće dozvoliti da se to ponovi, jer biti na takvim listama sa sobom nosi mnogo dodatnog opterećenja u poslovanju privrednicima, bankama i slično.
CAPITAL: U kojem smislu bi BiH najviše profitirala od pristupanja EU? Da li ćemo imati veće šanse u smislu stranih investicija?
HABOTA: Članstvo u EU nosi mnogo prednosti. U prvom redu tu su ekonomske koristi, a koje se ogledaju u tome da se, na primjer, našim proizvođačima otvara unutrašnje tršite EU sa oko 450 miliona potrošača ili da je BiH u pregovorima o trgovini, na primjer, u Svjetskoj trgovinskoj organizaciji dio tima najvećeg izvoznika roba i usluga u svijetu. Isto tako, tu je i politička korist. Ona se ogleda u tome da ste u poziciji da, bez obzira na svoju teritorijalnu, populacijsku ili finansijsku veličinu, sjedite za stolom sa najrazvijenijm evropskim državama i odlučujete o pitanjima koja se tiču vas i boljeg života vaših građana kao i svih ostalih važnih pitanja kako na evropskom tako i svjetskom nivou.
CAPITAL: Koji je najvažniji korak koji nam preostaje kada je u pitanju pristupanje BiH EU?
HABOTA: Nakon što je Evropski savjet dao zeleno svjetlo za otvaranje pregovora, BiH je ušla u najvažniju i najzahtjevniju fazu u procesu pristupanja. Sada za institucije i vlasti u BiH slijedi suštinski i najveći dio posla, jer će naš zadatak biti preuzeti i provesti sve do posljednjeg propisa EU, a sa EU ćemo samo pregovarati o rokovima i načinu na koji će to biti urađeno. Proceduralno prvi korak, nakon što Evropska komisija ocijeni da smo preduzeli sve relevantne korake iz preporuke iz oktobra 2022. godine, je usvajanje pregovaračkog okvira EU, a prva faza će biti skrining (screening). Skrining je naziv za sistematski pregled pravnog sistema države u odnosu na propise EU, a nakon skrininga slijedi faza sadržajnih pregovora. Sadržajni pregovori se otvaraju po klasterima, njih šest, a u koje su raspoređena 33 pregovaračka poglavlja. Nakon što se dođe u fazu pregovora u kojoj su sva poglavlja privremeno zatvorena pristupa se pripremi nacrta ugovora o pristupanju u koji se unosi sve ono što je dogovoreno. Finalni korak je potpisivanje ugovora o pristupanju, a procedura pristupanja u EU se završava sa njegovom ratifikacijom.
CAPITAL: Znamo da putem programa IPA III predpristupne pomoći EU finansira konkurentnost i rast. Koliko BiH koristi te benefite Evropske unije?
HABOTA: EU podržava konkurentnost BiH ekonomije kroz projekte jačanja kapaciteta institucija za preuzimanje i sprovođenje acquisa i politika EU u oblasti malog i srednjeg preduzetništva, trgovine, intelektualnog vlasništva, zapošljavanja i obrazovanja, poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i kroz direktnu podršku malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u rastućim sektorima u formi grantova i mentorstva.
U finansijskoj perspektivi 2014-2020, u okviru IPA II, za sektor konkurentnosti i inovacija kroz državne programe pomoći odobreno je oko 63 miliona evra IPA sredstava. Čak 2/3 odobrene pomoći usmjereno je na podršku tehnološkoj i digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća i širenju njihovih proizvodnih i prodajnih kapaciteta.
S obzirom na budžet i rezultate, izdvojila bih projekte EU4Business i EU4Business Recovery čija implementacija je završena, te projekte Go Digital i EU4Digital SMEs čija implementacija je u toku.
CAPITAL: Možete li reći nešto više o tim projektima?
HABOTA: EU4Business je sa budžetom od 16,1 milion evra, od kojih je 15 miliona evra finansirala EU kroz IPA-u, podržao 84 projekta. Više od 60 odsto projektnog budžeta realizovano je u formi grantova, a uz podršku projekta unaprijeđeni su proizvodni i tehnološki kapaciteti 23 izvozno orijentirane kompanije, podržano je 11 partnerstava za inovacije, rast i razvoj u izvoznim sektorima, unaprijeđeni su kapaciteti 93 pružaoca usluga u turizmu u formi grantova, razvoja novih turističkih proizvoda, certifikacije i treninga, 37 projekata su odobreni u sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja, te su uspostavljena nova 123 biznisa i startapa, od čega 53 u IT sektoru. Uz podršku projekta otvoreno je 913 novih radnih mjesta, koji su pružili nove prilike mladima, ženama i ugroženim grupama.
EU4Business Recovery čiji cilj je bio podržati privrednike BiH u prevazilaženju krize izazvane pandemijom COVID 19 podržano je 385 biznisa u ključnim ekonomskim sektorima u BiH, registrirano je novih 163 stratupa, zadržano je 8.700, te je kreirano više od 550 dodatnih radnih mjesta. Ukupni budžet projekta iznosio je 13,7 miliona evra, od čega se na EU pomoć odnosi 13 miliona, dok je preostalih 700.000 evra osigurala Vlada Njemačke. Čak 73 odsto budžeta projekta, implementirano je u formi grantova.
Projekti GO Digital i EU4Digital SMEs dio su velikog programa EU pomoći za digitalnu transformaciju malih i srednjih preduzeća. Projekt GO Digital, sa budžetom od 49 miliona evra, od čega je devet miliona IPA pomoći, podržava digitalnu transformaciju, automatizaciju i inovacije poslovanja mikro, malih i srednjih preduzeća u BiH i to putem kreditnih linija. Do sada je finansirano više od 73 projekta u vrijednosti većoj od 11 miliona evra, podržano je više od 71 održivih biznisa, od čega najveći broj u proizvodnom i uslužnom sektoru, te je zadržano više od 3.700 radnih mjesta. Projekat EU4Digital SMEs, sa budžetom od 6,1 milion evra, od čega se na pomoć EU odnosi pet miliona evra, fokusiran je na uspostavljanje digitalnih inovacijskih hubova, a do sada su uspostavljena četiri huba: DIH “IDEMO”, Banjaluka; DIH “Industrial Hub” Tuzla; DIH “its4Health“ Sarajevo i DIH ”Digital Storm” Sarajevo.
CAPITAL: Bojana Ninković
Tagovi: deielvira habotaeu
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
