Diplomate, ali za biznis

15.11.2009. / 8:20

BEOGRAD, Srbijanska ekonomska diplomatija bi mogla da, posle višedecenijske pauze, od Nove godine postane važan činilac u oporavku domaće ekonomije. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić uskoro će staviti paraf na imenovanje 28 srpskih ekonomskih ambasadora koji bi trebalo da značajno poboljšaju pozicije domaće privrede u inostranstvu. Srpski ekonomski lobisti najpre će zauzeti funkcije u Briselu, Moskvi, Čikagu i Pekingu, a ubrzo potom pojačanja stižu i u većinu evropskih metropola i u prestonice zemalja u regionu.
Nekada su u okviru jugoslovenskih ambasada postojali ekonomski servisi koji su se sastojali od jednog ekonomskog savetnika i nekoliko sekretara koji su se bavili praćenjem privrede te zemlje, mogućnostima investiranja, ekonomskom saradnjom između dve zemlje, ali i privrednom promocijom naše zemlje. Danas je situacija dijametralno suprotna, a srpska ekonomska diplomatija je na veoma niskom nivou.
Milka Forcan, koja je na čelu Kancelarije za međunarodne odnose “Delta holdinga”, smatra, u razgovoru za “Novosti”, ekonomsku diplomatiju preduslovom privrednog razvoja Srbije.
– Svedoci smo izuzetno intenzivnih diplomatskih aktivnosti Srbije, što je svakako dobro za zemlju. Ipak, one su dominantno usmerene na problematiku Kosova, i na uveravanje međunarodne javnosti da činimo sve što je moguće oko ispunjenja uslova na putu ka EU. Ekonomske teme, a time i ekonomska diplomatija, još nemaju značaj kakav bi trebalo, s obzirom na to da je privredni rast preduslov rešavanja svih problema u zemlji. Mnogobrojni bilateralni strateški sporazumi koje država potpisuje više su “krovni” odnosno protokolarni dogovori, i od njihovog potpisivanja do konkretne realizacije veoma je dug put – kaže Milka Forcan, koja je prošle nedelje studentima Ekonomskog fakulteta u Beogradu održala vrlo posećeno predavanje o značaju ove, specifične vrste diplomatije.
Ona objašnjava da čim kompanija izađe van granica zemlje, pa i pre toga, ima potrebu za prikupljanjem i analizom informacija sa novog tršišta.
– Potrebna su joj predviđanja trendova i rizika, poznavanje legislature, analiza konkurencije, poznavanje lokalnih običaja, pronalaženje partnera i slično. Sve ove aktivnosti spadaju u polje ekonomske diplomatije. Naravno da je mnogo lakše ukoliko postoji sinergija sa mrežom zvaničnih kanala, vladom, ambasadama koji svojim resursima u značajnoj meri mogu pomoći kompaniji. Mnogobrojni su primeri urgencija stranih vlada i ambasada oko poslovanja njihovih kompanija u Srbiji.
Šef “Deltine” diplomatije tvrdi da su pozitivna iskustva mnogobrojna.
– Čitava armija ljudi angažovana je u ovoj oblasti, što ispred vlada svojih zemalja, što ispred kompanija ili poslovnih udruženja i organizacija. Nama najbliži primer je sigurno CEFTA sporazum, koji je proizvod i sredstvo ekonomske diplomatije, a za cilj ima pospešivanje
saradnje zemalja jugoistočne Evrope. Dobar primer iz prakse EU je i Transatlantski ekonomski savet, osnovan 2007, koji koordiniše saradnju između EU i SAD. Bavi se harmonizacijom trgovinskih standarda u cilju povećanja privredne razmene. Bilateralni trgovinski sporazum EU sa Meksikom od 2000. godine doveo je do povećanja razmene od 100 procenata, a investicija 120 odsto – zaključuje Forcanova.
Profesor ekonomske diplomatije na Geoekonomskom fakultetu Megatrend univerziteta, dr Vladimir Prvulović, kaže da će imenovanje ekonomskih diplomata u ambasadama Srbije svakako imati značajne pozitivne posledice. On smatra da bi oni, ukoliko su dobro izabrani, po kvalifikacijama, energičnosti i pripremljenosti, a ne po partijskim zaslugama i lojalnosti, mogli da pokrenu uspavanu mašinu našeg ekonomskog predstavljanja u inostranstvu.
– Pošto je to bio jedini način da se kod nas shvati pravi značaj ekonomske diplomatije, ovu odluku treba pozdraviti. Prave efekte rada ekonomskih diplomata ćemo ubrzo, a svakako na kraju njihovog mandata moći i kvantifikativno da izmerimo. Ako bude utvrđeno da su poreski obveznici Srbije dali više sredstava za njihove plate nego što je vrednost trgovinskih sporazuma koje su oni inicirali ili u njihovom zaključivanju učestvovali, onda ćemo se podsetiti grafita sa beogradskih fasada “džaba ste krečili”. Tada moramo da menjamo način njihovog izbora i koordinacije sa njima – smatra dr Prvulović.
Sagovornik “Novosti” tvrdi da se još nije raskinulo sa praksom da takva mesta budu nagrada za prethodne zasluge u privredi, partiji ili po nekom drugom osnovu.
– Imali smo ekonomske diplomate koji su bili ginekolozi ili očni lekari, bivši direktori ili turistički radnici. Prilikom racionalizacija, ukinuli smo ekonomske predstavnike u najvećim evropskim ekonomskim centrima. Kada je to učunila i Privredna komora, ostali su samo retki predstavnici jačih firmi i holdinga, bez ikakve koordinacije sa nadležnim ministarstvima – objašnjava Prvulović.
Jasno je, tvrdi sagovornik “Novosti”, da što su ekonomski razvijenije i uspešnije zemlje, njihova ekonomska diplomatija je sposobnija i razvijenija.
– U regionu je vidljiv razvojni polet ekonomske diplomatije u Sloveniji i Hrvatskoj, i rezultate njihovog ekonomskog prisustva i razvoja vidimo i na našem tržištu, ali i kroz podatke o prosečnim platama i standardu njihovih građana. Druge zemlje u okruženju polako otkrivaju i shvataju značaj ekonomske diplomatije za privredni oporavak i izvoznu strategiju njihovih privreda – kaže dr Vladimir Prvulović .

PRIVREDA SRBIJE I EVROPSKE INTEGRACIJE
SRBIJA ima stručne kadrove, ali ne vidim veliku razliku izmađu ove i mnogih drugih oblasti gde uvek prevlada stranačka obojenost a ne kompetentnost – kaže Milka Forcan.
Ona se slaže da i u Srbiji postoje primeri uspešnog delovanja u ekonomskoj diplomatiji.
– Konferencija pod nazivom “Privreda Srbije i evropske integracije”, održana oktobra prošle godine u Briselu, predstavlja jedinstven slučaj inicijative poslovne zajednice. Ova konferencija je prvi put omogućila predstavnicima biznisa da razgovaraju sa visokim zvaničnicima EU o pitanjima koja su od značaja za našu privredu, o izazovima i mogućnostima koji nas čekaju na putu pridruživanja EU.

POTENCIJALNI PARTNERI
EKONOMSKA diplomatija je spoj klasične diplomatije, ekonomije, nauke o menadžmentu, o poslovnom pregovaranju, o odnosima s javnošću i niza drugih stručnih disciplina.
Ona se prevashodno bavi poslovima istraživanja potencijalnih partnera, počecima poslovnog pregovaranja, učešćem u intenzivnom pregovaranju o konkretnim poslovima, privatizaciji ili investicijama uopšte, sve dok predstavnici određenog državnog ministarstva ili kompanije ne potpišu konačni ugovor.Večernje novosti