Britanija danas počinje akciju spasavanja banaka?

13.10.2008. / 8:12

LONDON, Velika Britanija bi danas trebalo da započne obimnu akciju spasavanja banaka u kojoj bi za četiri najveće banke u toj zemlji, HBOS, “Rojal benk of Skotland” (RBS), “Lojds TSB” i “Berkliz” trebalo da obezbijedi pomoć u iznosu od ukupno 35 milijardi funti (više od 44,5 milijardi evra), tvrdi list “Sandej tajms”.
 Kabinet Gordona Brauna će ovim “korakom bez presedana” postati najveći akcionar u minimalno dve banke HBOS i RBS, prenosi juče Rojters, ukazujući da londonski  nedeljnik, međutim, nije naveo izvor svojih informacija.
 Britanski kabinet je, naime, početkom prošle sedmice obećao finansijskim institucijama u zemlji “spasonosni paket” u iznosu od 400 milijardi funti (509 milijardi evra).
 Prema nedeljniku “Sandej tajms”, za vreme procesa ubrizgavanja finansija bankama, biće prekinuto trgovanje na Londonskoj berzi, kako bi tržište moglo da “svari” uticaje takvog koraka britanske vlade.
 Britanski mediji pišu da banka RBS, čija je tržišna vrijednost pala ispod 12 milijardi funti, traži 15 milijardi funti pomoći, dok najveći davaoc hipoteka u Britaniji HBOS traži deset milijardi funti.
 “Lojdsu” je, istovremeno, neophodno sedam milijardi, a banci “Berkliz” tri milijarde funti.
 Britanska vlada bi, poslije ove akcije spasavanja najvećih domaćih banaka, mogla da postane vlasnik 70 odsto akcija HBOS i da stekne 50 odsto udijela u RBS.
 Zbog pružanja finansijske inekcije će Vlada dobiti i mjesta u upravnim odborima tih finansijskih institucija, a samim tim i kontrolu nad budućim dividendama, objavio je Rojters.
 Da se ovako nešto “sprema” nagovestila je i izjava britanskog premijera Brauna u petak da “sadašnja finansijska kriza zahtjeva ‘globalno rješenje’ i da bi svjetski lideri, takođe, trebalo da se zauzmu za restrukturalizaciju finansijskih tržišta.
 Britanski premijer je to napisao za list “Tajms”, a u tom autorskom tekstu je, između ostalog, tražio da vlade drugih evropskih zemalja slede Britaniju i podrže banke koje su u krizi.
 Braun je svoje stavove predstavio upravo u petak kada je  britanski ministar finansija Alister Darling trebalo uveče da se susretne sa ministrima zemalja G7, na sastanku u Vašingtonu.
     Dva dana prije toga je, podsjećaju agencije, britanska vlada najavila spasonosni plan za britanske banke u ukupnoj vrijednosti od 50 milijardi funti, a da će još 200 milijardi funti biti na raspolaganju Centralnoj banci (Benk of Ingland) za kratkoročne pozajmice koje bi obezbjeđivala bankama u slučaju da im je potrebna gotovina.
  Braun je u londonskom “Tajmsu” naglasio i to da je zdrav bankarski sistem osnova za sve “što radimo”.  “To je globalni problem, koga treba globalno riješiti”, smatra britanski premijer.
   Braunova razmišljanja na temu aktuelne finansijske krize su, međutim, naišla na pohvale, ali i na kritike.
    “Pokušaj Gordona Brauna da spase britanske banke je rizičan, sadrži mnoštvo grešaka i veoma je teretan, ali time što je bacio pojas za spasavanje, napravio je pravu stvar”, ocijenili su stav britanske vlade komentatori “Gardijana”.
     Mnogi britanski analitičari smatraju da je “odgovor vlade mnogo bolji, od reakcije američke administracije Džordža Buša (na finansijsku krizu)”.
     Najoštrija kritika na Braunovu adresu došla je, međutim, sa Islanda, zemlje koja je zbog finansijske krize već morala da nacionalizuje tri najveće domaće banke, pošto je zemlji prijetio državni bankrot.
      Finansijska kriza na Islandu se, naime, pretvorila u politički konflikt sa Britanijom.
      Braun je prvo označio neprihvatljivim to što islandski organi nisu garantovali za uloge u tamošnjim bankama u kojima je novac zbog visokih kamata štedelo na stotine hiljada britanaca, kao i 82 britanske samoupave.
       U isto vrijeme je premijer Islanda Geir Harde protestvovao zbog odluke Britanije da štiti britanske klijente u islandskim bankama zamrzavanjem aktiva tih banaka na osnovu engleskog antiterorističkog zakona .
      Predsjednik islandske vlade je taj korak Londona nazvao “izrazito neprijateljskim aktom” i okrivio je Britaniju da je djelimično odgovora za to što je Island morao da preuzme kontrolu i nad svojom najvećom bankom “Kaupthing”.