Brisel spor u rješavanju ekonomske krize

19.03.2009. / 9:17

LONDON, Evropsku uniju, piše londonski “Fajnenšel tajms”, često porede sa gigantskim supertankerom koji je na prvi pogled i uprkos ogromnom tovaru koji nosi nepotopiv, ali kojem brzo mijenjanje kursa nije baš jača strana.

List primjećuje da je američki državni sekretar Hilari Klinton, tokom nedavne posjete Briselu, nazvala čudom političku i ekonomsku integraciju Evrope poslije Drugog svjetskog rata.

Ona je, nastavlja list, očito bila suviše učtiva da bi ukazala da globalna finansijska kriza i ekonomska recesija ugrožavaju neka od najvećih dostignuća postignutih na starom kontinentu u proteklih šest i po decenija.

Krajnje diplomatski izbjegla je da upita ono što se mnogi Evropljani sami pitaju: da li su vlade i EU u stanju da pobijede u ovoj bici?

Evropski lideri će se zato u Briselu naći pod žestokim pritiskom da pokažu kako su njihove politike i proces odlučivanja ravni zadatku koji ih čeka, piše “Fajnenšel tajms”.

List u tom kontekstu ukazuje na strahovanja da su, od kako je svijet od avgusta 2007. godine počeo da klizi u finansijski ambis, evropska nastojanja da se ovlada krizom mahom uobličavana na državnom nivou i da se u tome nije vodilo previše računa o širem evropskom interesu.

Ishod svega toga je, po ocjeni londonskog lista, činjenica da su tri najveća uspjeha EU u protekle dvije decenije: jedinstveno tržište, evro kao zajednička valuta i proširenje političke stabilnosti i napretka na srednju i istočnu Evropu, ozbiljno ugroženi.

No, koliko god bili važni trenutni izazovi pred kojima je EU, ništa manje laki nisu dugoročni problemi sa kojima će se Evropa suočiti kada kriza prođe, upozorava “Fajnenšel tajms.

Raspoloženje u Evropi okreće se protiv ekonomskog liberalizma i u prilog daleko aktivnije uloge države, zaključuje list.

“Fajnenšel tajms”, u posebnom tekstu, ukazuje i na tračak nade u turobnoj realnosti tekuće ekonomske i finansijske situacije u istočnoj Evropi.

Izvodeći trenutni saldo nedaća sa kojima se susreću države tog dijela starog kontinenta, list ukazuje da je zajednički bruto nacionalni proizvod novih članica EU, potencijalnih kandidata sa zapadnog Balkana i Ukrajne ravan desetini bruto nacionalnog proizvoda takozvanih starih članica Unije.

Ukoliko EU i velike međunarodne i evropske finansijske institucije pomognu tim zemljama i omoguće im predah, smatra list, glavna konkurentna prednost regiona, jeftina visokoobrazovana radna snaga, mogla bi još jednom da potvrdi svoju vrijednost.

Kratkoročno gledano, istočna Evropa ne može bez finansijske potpore zapadne Evrope. Ali na duge staze, zapadu je isto toliko potrebna i istočna Evropa, stav je “Fajnenšel tajmsa”.