Brisel ne može da dozvoli pad zemalja istočne Evrope

03.03.2009. / 9:20

LONDON, Ma šta Njemačka mislila o ulozi spasioca, koja joj se nameće, istina je da EU sebi ne može da dozvoli da zemlje istočne i centralne Evrope potonu, jer bi političke posljedice bile isuviše ozbiljne, piše danas “Dejli telegraf”.

Razumno je, dodaje list, što je Unija, slijedeći raspoloženje birača u zemljama članicama, zakočila proces daljeg širenja.

Nedavno je blokirano razmatranje kandidature Crne Gore, a čini se da će biti prekršeno i obećanje iz 2003. godine da će na red za članstvo eventualno doći i Albanija, Bosna i Hercegovina i Srbija.

To bi, međutim, upozorava direktor Evropskog savjeta za spoljne poslove Tomas Klau, moglo da podrije evropsku stabilnost, jer je upravo perspektiva članstva bila pogonsko gorivo ključnih ekonomskih reformi u tim zemljama. Odustajanje od datog obećanja imalo bi teške posljedice, rekao je Klau za “Dejli telegraf”.

Upravo bi evropska perspektiva, ma koliko daleka, mogla da spasi Ukrajinu, koja tone u ekonomski i finansijski haos, piše “Fajnenšel tajms”.

Pod naslovom “Kijev na ivici ponora”, list upozorava podijeljeno ukrajinsko rukovodstvo, zauzeto predstojećim predsjedničkim izborima, da pobjednik možda neće imati čime da predsjedava.

Ukrajina treba hitno da nastavi pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom o paketu pomoći od 16,5 milijardi dolara i potraži druge donatore, jer bi, u protivnom, njene banke redom mogle da propadnu.

Iluzorno je očekivati da će EU, koja nije uspjela da se dogovori oko pomoći sopstvenim ugroženim članicama, zavući ruku u džep zbog Ukrajine.

No i sam nagovještaj budućeg članstva u EU bio bi od ogromne koristi. Ma koliko ta perspektiva bila udaljena, dala bi zavađenim liderima u Kijevu političko sidro koje im je očajnički potrebno, zaključuje “Fajnenšel tajms”.