Austrijska privreda vapi za infuzijom

26.01.2008. / 9:33

BEČ,Kada su sredinom jula prošle godine i pored finansijskih gubitaka evropskih banaka u poslovima s nekretninama u SAD indeksi Bečke berze (ATX), zahvaljujući profitabilnim poslovima u Rusiji i Istočnoj Evropi, dostigli rekordnu vrijednost 4.982 poena, mnogi ulagači su smatrali da će se ovaj trend nastaviti i u 2008. Međutim, u posljednjim nedeljama 2007. počeo je pad. Izmakom godine vrijednost indeksa berze pada i svodi se na 4.513 poena, da bi za samo tri sedmice 2008. nastupio brodolom.
 
Austrijska privreda je pretrpela gubitak od dvadeset i dve milijarde evra, odnosno, vrijednost indeksa je opala za punih 23 procenata i svedena je na 3.650. Akcije nekih velikih investitora posebno su bile pogođene – poput A-Tec Mirka Kovača, gdje su akcije od nominalnih 10.000 opale na 3.638 evra, odnosno za neshvatljivih 63,62 procenta; dok su akcije aviokompanije Austrian (AUA) svedene na vrijednost od 5.288 evra, ili minus od 47,12 procenata, a Voestalpine na 6.315 evra uz gubitak od 36,85 procenata.

Donedavno čuveni bečki proizvođač kafe Majnl, koji je odlučio da se posveti unosnijim poslovima u oblasti investicija, zabiljeležio je velike gubitke zbog špekulacija, a štajerska Hipo u svojim lizing poslovima zabiljležila je gubitak od 150 miliona evra. Ono u šta su dovedene austrijske finansijske institucije i sveobuhvatna privreda izgleda da je odraz i austrijskih unutrašnjih ekonomskih odnosa, i onih između država u EU.
Tako je u Austriji došlo do rasta ličnih troškova građana. Stanovanje, voda i energenti tokom prošle godine poskupjeli su za 4,4 procenta, prehrambeni proizvodi za 6,6 procenata, gorivo za vozila 19 procenata, ali su istovremeno troškovi upotrebe mobilnih telefona opali za 35 procenata. Sagledavajući troškove života, koji su u 2006. godini rasli u proseku 1,1 procenat, takav trend bio je planiran i u prošloj godini.
Ona je, međutim, završila sa za ovdašnje uslove gotovo nevjerovatnim poskupljenjima od 3,1 procenta.

Na slabljenje ekonomske moći uticalo je i smanjeno učešće investicija iz inostranstva. Dok je 2000. Austrija bila rijetko privlačna stranim investitorima, posebno grupacijama iz Njemačke, koje su u ukupnim inostranim ulaganjima učestvovale sa oko 90 procenata i uložile blizu osam milijardi evra, u 2004. inostrano ulaganje je opalo na samo 1,4 milijarde evra. Da je finansijskih injekcija sve manje kazuje i podatak da dok su u BNP direktne investicije iz inostranstva tokom 2005. iznosile 2,8 procenta, u 2007. su svedene samo na 1,1 procenat.