“Telekom“ i sedam kupaca

10.12.2010. / 8:05

BEOGRAD, U Trci za kupovinu „Telekoma Srbija“ sigurno će biti „Dojče telekom“, „Telekom Austrija“, „Frans telekom“ i „Amerikan movil“, jer ove kompanije otkupile su tendersku dokumentaciju. Očekuje se da će im se u petak do 16 časova, kada ističe posljednji rok, priključiti i egipatski „Veder investment“, turski „Turksel“ i ruski „Vimpelkom“.
Tako će egipatski operater pokušati da na tenderu „prođe“ kroz dva „takmičara“, jer se njegova ćerka firma „Oraskom“ nedavno spojila sa „Vimpelkomom“. Pitanje je, ipak, koliko će kompanija i učestvovati na tenderu u februaru. Jer, dosadašnja praksa pokazuje da bar polovina kupaca dokumentacije odustane od nadmetanja.
U 51 odsto akcija „Telekoma Srbija“ uključena je i infrastruktura, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Udio od 49 odsto u telekomunikacionoj mreži bio je već jedanput prodat 1998. godine grčkom OTE-u i italijanskom „Telekomu“. Ali, domaća kompanija je otkupom italijanskog dijela od 29 odsto akcija 2002. godine povratila i dio mreže.
– U knjigama naše kompanije vodi se da je u 20 odsto vlasništva OTE-a i manji dio infrastrukture – kaže ministarka telekomunikacija Jasna Matić. – Novim zakonom o elektronskim komunikacijama imamo uslove za ravnopravan rad svih operatera, bez obzira na to da li imaju infrastrukturu.
Novi vlasnik će, dakle, postati i gazda baznih stanica, centrala, oko 3,2 miliona fiksnih linija, optičkih i bakarnih kablova i „TT“ kanalizacije. Tako će dragocienu infrastrukturu moći da daje i drugima u zakup, kao što je do sada bio slučaj.
Ali, ekonomisti smatraju da bi trebalo izdvojiti telekomunikacionu mrežu iz „Telekoma“ u zasebno preduzeće.

Distributivna mreža ne mora da bude u vlasništvu države, jer je u SAD, na primjer, potpuno privatna – kaže konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija. – Ali, država mora da ima regulatorna tijela da spriječi monopol, odredi cijenu i kvalitet usluga. Jer, od državnog monopola gori je samo privatni.
Monopol
Prema riječima Mahmuda Bušatlije, novi vlasnik infrastrukture mogao bi da oteža „Telenoru“ da uvede fiksnu telefoniju. Time bi cijena impulsa kod konkurentnih firmi u startu bila veća.
Stranci nisu zainteresovani da u Srbiji kupe nešto od čega neće imati monopol – kaže Bušatlija.

Nacionalno dobro
Infrastruktura „Telekoma Srbija“ je nacionalno dobro i ne smije da se proda – kaže za „Novosti“ Aleksandra Smiljanić, nekadašnja ministarka telekomunikacija. – Kroz ovu mrežu protiče sav telefonski i internet saobraćaj u Srbiji. To uključuje informacije vojske, policije, državne uprave, poslovne informacije… Vlasnik će se sigurno ponašati monopolistički, jer to pokazuju iskustva drugih zemalja regiona. Tamo su tržišta ostala pod monopolom, cijene Telekom usluga su značajno više nego kod nas, a investicije su bile manje. Novosti