Srbija prva u regionu po rastu BDP
05.11.2010. / 18:14
NJUJORK, PRAG, Srbija ima najbolje prognoze privrednog rasta od 1,9 odsto za ovu godinu od svih zemalja jugoistočne Evrope, pokazuju podaci američke agencije Hejver analitiks.
Zemlje jugoistočne Evrope i bivše Jugoslavije, međutim, zaostaju u odnosu na srednju i istočnu Evropu, čija privreda oživljava.
Agencija, specijalizovana za ekonomske analize i poslovna rješenja, svrstava Srbiju, prema predviđenom rastu bruto domaćeg proizvoda na peto mjesto među 15 analiziranih zemalja srednje, istočne i jugoistočne Evrope.
Na prvom mjestu se nalazi Rusija sa predviđenim rastom BDP za ovu godinu od 4,9 odsto, slijede Ukrajina (4,3), Slovačka (3,9) i Poljska (3,2 procenta).
Jugoistočna Evropa i zemlje bivše Jugoslavije ekonomski zaostaju za ostalim. Snažan protok kredita u regionu prije krize doveo je do toga da “postjugoslovenske zemlje” u periodu od 2005. do 2008. ostvare sličan privredni rast kao srednjeevropske.
Problem je, međutim, u tome što je njihov rast kretao od izuzetno niskog nivoa, ratni konflikti su odložili reforme i rezultirali masovnom deindustrijalizacijom. Većina lokalnih investicija nije išla u proizvodnju, nego u turizam i građevinarstvo.
“Te zemlje nemaju robu koju bi mogle da izvoze i zbog toga će se mnogo teže izvući iz recesije”, naglasio je Petr Havlik iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Ti problemi bi takođe mogli da budu u vezi sa odlaganjem članstva u EU za balkanske zemlje za dvije do tri godine, prenosi “ihned.cz”.
Evropski komesar za proširenje Štefan File je rekao da neke zemlje zagovaraju zatvaranje EU u sebe. “Ali to bi moglo da bude i protiv interesa samih tih zemalja, a svakako nije u interesu Unije kao cjeline”, dodao je File.
U tekstu, koji je objavio češki privredni sajt “ihned.cz”, podsjeća se da je Poljska jedina evropska zemlja koje je izbjegla krizu i koja je i prošle godine zabilježila privredni rast od 1,8 odsto.
Po ovom pokazatelju, najbolja je Ukrajina sa samo 1,4 odsto nezaposlenih. Slijede Rusija sa 6,9 i Rumunija sa 7,4 odsto.
Ovaj region je od mogućih ozbiljnijih posljedica sačuvala djelimično i brza i koordinisana međunarodna pomoć. Međunarodni monetarni fond je izdvojio 52 milijarde evra za pomoć Mađarskoj, Rumuniji, Letoniji i Ukrajini.
Srednja Evropa je zaradila i na zaštitnim paketima zapadnih zemalja. Njemački plan prodaje vozila po sistemu “staro za novo”, povećao je prodaju, ali ne domaćih automobila, nego jeftinijih marki proizvedenih u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj.
Kriza je takođe ubrzala odliv investicija iz zapadne Evropi u jeftinije srednje i istočne djelove kontinenta. Na primjer, američki proizvođač kompjutera “Del”, preselio je proizvodnju iz Irske u poljski grad Lođ.
Oživljavanje privrede je ovaj region opet učinio omiljenom destinacijom investitora usmjerenih na tržišta u razvoju. Srednjeevropska jeftinija radna snaga ponovo konkuriše azijskoj, podsjeća sajt “ihned.cz”
U krizi je najgore prošla Letonija, čiji je pad BDP bio čak 18 odsto, dok se za ovu ovu godinu takođe predviđa pad, ali od 1,9 procenata. Gora od nje će, prema prognozi “Hejver analitiksa”, biti samo Rumunija, sa padom BDP za dva odsto. Letonija je u prvoj polovini ove godine na začelju i po nezaposlenosti, sa stopom od 19,4. Na žalost, odmah iza nje, sa 19,2 odsto nezaposlenih je Srbija. Tanjug
Tagovi: vazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
