Zatezna kamata će se obračunavati tako što će se stopa od 0,03 odsto množiti brojem dana zakašnjenja, a potom dobijeni iznos množi se sa iznosom glavnog duga.
Osim privrednicima i običnim građanima ostajaće više para u džepu ukoliko kasne sa plaćanjem računa.
“Ova kamata se primjenjuje u novčanim obavezama u poslovnim transakcijama i u ostalim ukoliko nije nekim posebnim zakonom predviđena druga kamatna stopa, kao što je to recimo poreska. Ova kamata je opšta kamata. Ovaj zakon je legs generalis u pogledu visine kamate ukoliko nekim drugim zakonom nije propisana posebna kamata”, kaže Slobodanka Popović, pomoćnik ministra finasija Srpske za fiskalni sistem.
U prijedlogu zakona koji je pripremilo Ministarstvo finansija, a koji pred poslanike ide po hitnom postupku, piše i da iznos obračunate zatezne kamate ne može biti veći od glavnog duga.
Glavni razlozi za smanjenja visine stope zatezne kamate su povećanje likvidnosti privrednih subjekata, kao brže i lakše izmirenje glavnog duga.
“Kada je opozicija predlagala sličan zakon, prije godinu dana, odbijeni smo”, kaže Miladin Stanić, poslanik SDS i član skupštinskog odbora za finansije i budžet.
Podržaćemo zakon, ali imamo spreman i amandman koji se odnosi na godišnji iznos zatezen kamate.
“Mogla je ići i varijanta osam odsto na godišnjem nivou plus Euribor i taj zakon bi trajao dugo vremena. Znači ne bi podrazumjevao stalne promijene, jer očigledno da se iz EU najavljuje poskupljenje novaca, tako da očekujemo da će nešto i kamate bankarske rasti”, kaže Stanić.
Usvajanje ovog zakona povećalo bi brzinu opticaja novca, a to je u situaciji izražene nelikvidnosti neophodno.
Veći protok smanjuje potrebnu količinu novca u opticaju, kojeg očigledno nema u našem platnom prometu, stoji u obrazloženju prijedloga zakona. ATV
