Vojna akcija protiv Južne Osetije štetna za privredu Gruzije

12.08.2008. / 8:15

TBILISI, Vojna akcija koju je Tbilisi pokrenuo protiv Južne Osetije imaće ozbiljne, negativne, posljedice za gruzijsku privredu, upozorili su ekonomski eksperti juče.
 Agencija Itar – Tas prenosi stav bivšeg gruzijskog ministra za ekonomiju Vladimira Papave koji je takođe ukazao da će njegova zemlja pretrpjeti ekonomsku štetu, posebno u slučaju dugotrajnijeg vojnog konflikta sa Rusijom.
 Vojni sukob dvije zemlje je izbio nakon iznenadnog napada gruzijske vojske, krajem prošle sedmice, na otcepljenu provinciju Južnu Osetiju koja uživa ekonomsku i političku zaštitu Moskve.
 Dokaz da se napad na Južnu Osetiju već loše odrazio na gruzijsku privredu analitičari pronalaze i u činjenici da su međunarodne agencije za određivanje kreditnog boniteta, “Fič” i “Standard end Purs”, već izmjenile, naniže, dugoročni kreditni rejting Gruzije.
 Međunarodna rejting agencija “Standard end Purs” je, naprimer, u subotu snizila rejting državnih dugovanja Gruzije sa “B+” na “B”, uz negativnu ocijenu tendencija u finanisjsko-ekonomskoj sferi.
  Eksperti “Standard end Purs” ukazuju da su investicije imale ključnu ulogu u ostvarenju ekonomskog uspjeha Gruzije u posljednjim godinama, naglašavajući da će se u slučaju daljeg povećanja vojnih rashoda, većih od ranije planiranih, ugroziti realizacija budžetskih troškova koje je planirala vlada u Tbilisiju. 
 Iako budžetski prihodi zemlje ne dosežu ni sumu od četiri milijarde dolara,  vlada u Tbilisiju je iz budžeta ove godine izdvojila čak četvrtinu budžeta za potrebe ministarstva odbrane.
 Analitičari ukazuju da gruzijska ekonomija “nije spremna za dugotrajnu vojnu akciju”, potkerepljujući to činjenicom da je privreda veoma slaba i da ostvaruje godišnji izvoz od skromnih milijaru dolara, dok je uvoz tri puta veći.
 Gruzija tako visok spoljnotrgovinski deficit  pokriva pozajamicama od međunarodnih kreditnih institucija i drugim finasijskim transferima.
 Osnovni izvor prihoda gruzijskog budžeta su takse za tranzit kaspijske nafte i prirodnog gasa. Rusija, koja takođe isporučuje Gruziji gas,  u principu bi mogla da obustavi snabdjevanje, ali bi u tom slučaju nastradali potrošači Jermenije, kojima je gas i namenjen.
 Potrebe za elektroenergijom, koju je ranije uvozila iz Rusije, Gruzija sada pokriva sopstvenim kapacitetima i povećanim uvozom struje iz Turske.
 Gruziji se, sa druge strane, sada otvara mogućnost da zada udarac ruskim kompanijama koje imaju poslove u toj kavkaskoj republici, smatra ekonomski ekspert Soso Cikaršvili.
 “Ekonomija Gruzije je do sada bila orjentisana na sjevernog susjeda i ruski kapital je prisutan u praktično svim ključnim sektorima privrede, pa i infrastrukturi. Svakako, ne isključujem mogućnost da se sprovede nacionalizacija i  poništavanje svih ugovora koje su ruske kompanije ranije sklopile”, rekao je Cikaršvili, dodajući da ruski kapital više neće naići na dobrodošlicu političkog vrha i stanovništva  u cjelini.
 U slučaju da se scenario koji je izložio Cikaršvili ostvari najveće posljedice će osetiti ruska korporacija “Inter-RAO-EES”, u čijim je rukama najveća gruzijska  energetska kompanija TELASI, ističu analitičari.
 Tbilisi, međutim, u slučaju preduzimanja drastičnih koraka protiv ruskih kompanija rizikuje da zastraši ne samo ruske  već i druge strane investitore, bez čije pomoći će se teško oporaviti od posljedica konflikta.
 Gruzija je, inače, posljednjih godina počela da privlači  zapadne investicije, usljed jasne orjentacije političkog vrha u Tbilisiju na  približavanje Evropskoj uniji i SAD.
 Računa se da će vodeće zapadne zemlje, imajući u vidu takvo usmjerenje Tblisija, vjerovatno ukazati Gruziji značajnu finansijsku pomoć za saniranje posljedica ratne avanture u Južnoj Osetiji.
 U slučaju dugotrajnog konflikta, međutim, Gruziji niko neće pružati značajniju finansijsku pomoć, smatraju ruski analitičari.
 Gruziji su krajnje neophodne strane investicije, jer je  spoljni dug ove zemlje, prije početka vojnih operacija u Južnoj Osetiji,  bio blizu 2,5 milijardi dolara, ili više od polovine godišnjeg budžeta.
 U prethodnih deset godina Gruzija je oko 30 puta uvećala vojni budžet, sa 30 miliona  na bezmalo milijardu dolara, navode ruski vojni eksperti.