Vlasnik SL IAT spreman da razgovara sa Dodikom

11.03.2009. / 18:50

BIJELJINA, Većinski vlasnik “Svislajon indistrije alata Trebinje” (SL IAT) Rodoljub Drašković izjavio je danas da je odluku o pokretanju inicijative za sporazumni raskid ugovora o privatizaciji državnog kapitala donio zbog izuzezno lošeg privrednog i društvenog ambijenta, ističući da je spreman da o tome razgovara sa premijerom Republike Srpske (RS) Miloradom Dodikom.

”U IAT ne treba ulagati, već od tih investicija treba bježati. Stvarnost jeste da je tamo izuzezno loš privredni i društveni ambijent i u takvom ambijentu ne želim da radim”, rekao je Drašković i naglasio da je uzrok opstrukcije u radu u IAT-u siva politička eminencija.

Drašković je naglasio da ”većina zaposlenih u IAT-u daju sebi za pravo na nerad, opstruišu rad i etiketiriju ljude koji hoće u IAT-u pošteno da rade, te da daju sebi pravo na isplatu nezarađenog pod konstantnom prijetnjom da će štrajkovati”.

Komentarišući tvrdnje Sindikata metalaca RS da odluka o raskidu ugovora o privatizaciji ima političku pozadinu, on je rekao da njega ne interesuje politika, navodeći da je politika koju vode u Trebinju protiv zdrave politike koju danas vodi premijer RS.

”Ja sam uvijek spreman da se sastanem sa Dodikom. Sve što je u mojoj moći i što može da pruži koncern `Svislajon Takovo`, to ćemo uraditi u RS, ali na čistim, zdravim, poslovnim, ekonomskim odnosima”, naglasio je Drašković, navodeći da nije sa Dodikom razgovarao o sastanku, ali da stoji na raspolaganju.

On je rekao da je zbog svjetske ekonomske recesije donio za sva privredna društva gdje je koncern “Svislajon Takovo” vlasnik kapitala programe zaštite od ekonomske recesije, i da je u takvom programu za SL IAT detaljno saopšteno da to preduzeće ne može opstati, da mjesečno reprodukuje milion KM gubitaka i da takav rad vodi u stečaj i likvidaciju.

Drašković je istakao da je izlaz nađen u pokretanju novih projekata u programu hrane, i to konkretno za Nevesinje programe proizvodnje čipsa i krompira, stočarstva i mljekarstva, te program mlinske industrije i žitarica, dok je u Trebinju to konditorski program prerade voća i povrća.

“Ne samo da ćemo uposliti danas višak zaposlenih u IAT-u, nego ćemo zaposliti u narednom periodu, kroz kooperaciju, bar tri puta više nego što je danas broj zaposlenih u privredi u tom regionu”, naglasio je Drašković.

On je rekao da u ugovoru o privatizaciji IAT-a postoje obaveze, ali da u ovakvom privrednom i društvenom ambijentu ne može da održi dvije klauzule ugovora – broj zaposlenih u ovoj djelatnosti i prihod u IAT-u prema svom biznis planu, zbog svjetske recesija koja je posebno pogodila metalski kompleks i zato što nema potražnje.

Drašković je rekao da svjetska ekonomska kriza nije uticala na ovu odluku o pokretanju inicjative za posrazumni raskid ugovora, navodeći da se sve moglo prevazići i da su zato donošeni programi u preduzećima da bi se suprotstavili ekonomskoj krizi.

On je dodao da IAT od privatizacije u kontinuetitu gubi poslove na svjetskom tržištu zbog neispunjavanja ugovorenih rokova i zbog lošeg kvaliteta.

”Vidio sam jedino rešenje da ne trošom svoju energiju, da dalje ne ulažem kapital koncerna u bure bez dna, jer nosim društvenu odgovornost pred svojim zaposlenim kojih ima 14 000 gde i u šta ulažem”, rekao je Drašković.

On je naglasio da je sve obaveze iz ugovora o privatizaciji izvršio za prve dvije godine tenderskog ugovora, da je za kraće od godinu dana u IAT uložio 17.136.000 KM, završio socijalni program, ali da 1 200 radnika ovog predzteća nema posla.

Drašković je naglasio da je on do sada najviše uložio kapitala u Hercegovini, odnosno u Industriju alata, i da je ozbiljno ušao u taj projekat da pomogne razvoju Hercegovine i otvori perspektivu da se otuda ne iseljava narod, već da sa kapitlaom koji je uložio i koji je spreman da uloži, obezbijedi egzistenciju i razvoj Hercegovine i time RS.Srna