Vlada RS želi da kupi Žitoprodukt

11.04.2009. / 8:00

BANJALUKA,  Vlada RS zainteresovana je za kupovinu banjalučkog pekarskog preduzeća “Žitoprodukt” koje je godinama u dubiozi, a radnici ne primaju plate.Kako pišu Nezavine novine, Vlada bi, nezadovoljna visokom cijenom hljeba malih pekara na koju ne može uticati, kupovinom “Žitoprodukta” pokušala uticati na sniženje cijene hljeba jer bi, između ostalog, aktivirala pšenicu iz robnih rezervi i stavila je u funkciju proizvodnje hljeba u “Žitoproduktu”.
Predrag Gluhaković, ministar trgovine i turizma, odbio je dati bilo kakve konkretne informacije o fazi u kojoj se ti planovi nalaze, ali je potvrdio da Vlada ima želju da osposobi to preduzeće.
“Sada ne mogu dati više informacija jer je situacija složena. Za nekoliko sedmica bismo mogli znati tačno na čemu smo”, rekao je Gluhaković.
Dragan Ivanković, direktor “Žitoprodukta”, takođe je rekao da sada ne može reći ništa konkretno, ali je naveo da će se Vlada definitivno odlučiti kada se bude znalo koliko je potrebno investirati u osposobljavanje pekare i u rješavanje nagomilanih dugova prema radnicima, Fondu PIO i Fondu zdravstvene zaštite.
“Vlada je prepoznala potencijal naše pekare i mi smo angažovali firmu ‘Mlinpek’ iz Novog Sada da obavi procjenu. Prema njihovim podacima, pekara bi nakon neophodnih ulaganja u pogone u početku mogla proizvoditi oko 20.000 hljebova dnevno”, rekao je on.
Ivanković misli da bi, ukoliko bi se aktivirala pekara, cijena hljeba mogla pasti ako bi Direkcija za robne rezerve RS u pekaru unijela svoju pšenicu.
Inače, “Žitoprodukt” je godinama zapušten, proizvodnje nema, a u upravnim zgradama preduzeća prostorije su zakupile različite firme.
Dragovan Petrović, sekretar Pokreta potrošača RS, kaže da su kalkulacije cijene hljeba, koje su oni radili prije dva mjeseca, pokazale da je tada realna cijena hljeba trebala biti između 0,90 i jedne KM, dok je hljeb koštao 1,20 KM.
“U zadnje vreme nismo radili kalkulacije. U međuvremenu znam da je pala cena hleba na 1,10 KM, ali je i pšenica pojeftinila”, rekao je on.
Na sajtu Banjalučke berze navode da je preduzeće osnovano 1950. godine, te da duži niz godina posluje sa gubitkom, i ima velika dugovanja prema povjeriocima. Prije nekoliko godina uprava preduzeća je odlučila da dio dugova otplati prodajom 12 velikih limenih silosa u staro gvožđe.
Jedna od rijetkih radnica “Žitoprodukta”, koju smo zatekli u krugu preduzeća, kaže da bi radnici bili veoma sretni kad došlo do pokretanja proizvodnje.
“Ne mogu opisati šta bi to za nas značilo. Ja imam 26 godina staža u firmi. Radila sam u pekari, a već devet godina ne primamo plate. Nemam platu, ali dolazim jer se nadam da će jednom ‘Žitoprodukt’ proraditi. Mladi su svi uglavnom otišli, ali znam da bi se oni vratili. Duša me boli kad vidim kako pekara propada”, kaže ona.
Druga bivša radnica kaže da bi odmah dala otkaz u firmi u kojoj trenutno radi da bi se vratila u “Žitoprodukt”.
“Stalno zovem i pitam hoće li ‘Žitoprodukt’ proraditi. Radnici bi dali Dodiku sve svoje akcije u firmi ako će pokrenuti ‘Žitoprodukt'”, kaže ona.
Da bi Vlada postala većinski vlasnik “Žitoprodukta”, nedostaje joj još oko 13 odsto akcija, s obzirom da, prema podacima Centralnog registra hartija od vrijednosti RS, u “Žitoproduktu” Akcijski fond RS AD Banjaluka ima 25,2 odsto, Fond PIO 8,4 odsto, te Fond za restituciju RS 4,2 odsto. Ostali akcionari su “Balkan Investment fond”, “Zepter fond”, “Kristal Investment fond”, “Aktiva Invest fond” te “Bors Invest fond”.
“Žitoprodukt” je prije rata bio najveće pekarsko preduzeće u Banjaluci sa dnevnom proizvodnjom od 120.000 hljebova, a hljebom je snabdijevao cijelu banjalučku regiju.