ENERGETIKArs.com Prvi poslovni portal u Republici Srpskoj - CAPITAL.BA

Snižena prognoza privrednog rasta zapadnog Balkana na 3,2 odsto

Objavljeno u OSTALO

BEOGRAD, Svjetska banka snizila je svoju prognozu privrednog rasta za zapadni Balkan na 3,2 odsto u 2018. godini sa prethodne od 3,3 odsto i upozorila da su neophodne strukturne reforme ako ovaj region želi da ostvari srednjoročni održivi rast.

Banka je, takođe, saopštila da očekuje rast u regionu od 3,5 odsto 2019. godine, što je manje u odnosu na predviđenih 3,6 koliko je prognozirano u novembru 2017. godine. Region uključuje Albaniju, samoproglašeno Kosovo, BiH, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju.

U izvještaju se navodi da su samo Srbija i BiH zabilježile višak u budžetu 2017. godine, dok je u ostatku regiona i dalje prisutan deficit podstaknut potrošnjom, često na loše odabranim socijalnim beneficijama i subvencijama.

Kao ključne rizike za budućnost, Banka je identifikovala protekcionizam, normalizaciju globalnih kamatnih stopa i nizak potencijalni rast.

“Ti rizici mogu se ublažiti racionalizacijom trošenja kako bi se stvorio fiskalni prostor za reforme u cilju jačanja rasta i strateškim pristupom radi jačanja konkurentnosti“, navodi se u saopštenju.

Prije globalne finansijske krize 2008. godine, zemlje Balkana bile su preplavljene jeftinim kapitalom koji je uticao na prosječan rast od pet do sedam odsto godišnje.

Međunarodni monetarni fond i druge međunarodne organizacije pozvali su region zapadnog Balkana da redukuje javne sektore, provede reformu penzionog sistema i privatizuje državne kompanije kako bi se riješio rast budžetskog deficita i problem nezaposlenosti.

Svjetska banka navodi da, dok je stopa nezaposlenosti pala u većini zemalja 2017. godine, ona se kretala od 13,5 odsto u Srbiji do 30,4 odsto u samoproglašenom Kosovu.

“Više od 80 odsto novih radnih mjesta je u uslužnoj djelatnosti, većinom u maloprodaji i prodaji na veliko uz podršku rasta potrošnje”, navodi se u izvještaju.

Banka navodi da će pažljivo finansijsko i javno investiranje i budžetsko upravljanje pomoći da se osigura umanjenje fiskalnih rizika povezanih sa investicijama. Srna

Ključne riječi:  , , ,

Komentari |


Komentari (0)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

(obavezno)

Pravila komentarisanja

Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje,

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba

A- A A+