Slabljenje franka obara rate kredita
12.08.2015. / 6:20
BANJALUKA, Švajcarska narodna banka razmišlja o novoj intervenciji na tržištu, sada kako bi se zaustavio rast franka koji nanosi ogromnu štetu privredi ove zemlje, ali i građanima BiH koji imaju kredite podignute u ovoj valuti.
Tako bi, ukoliko bi došlo do realizacije ovih planova, rate kredita u švajcarskim francima kod bh. građana, kojih ima oko 9.800, bile manje. Ipak, iz Udruženja korisnika kredita “Švajcarac” navode da neće odustati od svoje pravne bitke da vraćaju kredit po kursu koji je važio na dan podizanja zajma.
Naime, mediji su objavili da se svjetska finansijska tržišta spremaju za novi šok koji bi mogao da izazove franak, sličan onom od 25. januara ove godine, kada su u još veće brige gurnuti svi dužnici u “švajcarcima”, jer je Švajcarska narodna banka tada prestala da brani kurs franka u odnosu na evro, te je došlo do njegovog nekontrolisanog jačanja.
Kao jedan od razloga za zaustavljanje rasta franka navode se sve skuplje švajcarske proizvode na izvoznim tržištima. Stoga je izvoz u prvom tromjesečju ove godine pao za 2,6 odsto, a Švajcarska je, po svemu sudeći, ušla u recesiju. Naime, u prvom kvartalu ove godine švajcarski BDP je pao za 0,2 odsto, a svi podaci govore da je minus zabilježen i u drugom kvartalu. Time je Švajcarska ušla u tehničku recesiju, koja je po definiciji određena kada BDP uzastopno padne dva kvartala. Podsjetimo, Tomas Jordan, švajcarski guverner, objavio je sredinom januara ove godine da više neće braniti kurs franka u odnosu na evro.
Iz švajcarske industrije upozoravaju da je jak franak ugrozio 30.000 radnih mjesta, a Narodna banka u prvih šest mjeseci zbog prejake valute izgubila 50,1 milijardu franaka (47,4 milijarde evra). Stoga, čini se da je sazrelo vrijeme za novu intervenciju za slabljenje franka.
“Ako bude potrebno zbog novčano-političke situacije, spremni smo da intervenišemo. Jasan signal za to dali smo poslije objave referenduma u Grčkoj, kada smo zabilježili sve veće prilive u sigurnu luku za novac – švajcarski franak”, rekao je Fric Curbrig, potpredsjednik Direktorija Švajcarske narodne banke.
Inače, u kriznim situacijama ljudi se tradicionalno okreću zlatu, dolaru i najviše švajcarskoj valuti. Investitori su u posljednje vrijeme okrenuli leđa zlatu, tako da je ono na sve manjoj cijeni, a ulaganja u dolar i franak i dalje rastu. Posljedica toga je da je franak “jako precijenjen”.
Vlada je fiksirala kurs franka za dužnike, ali samo na godinu dana i ta mjera ističe u februaru. Do tada spas za dužnike može biti samo slabljenje franka kroz intervenciju Narodne banke.
Tome u prilog idu i parlamentarni izbori, koji su raspisani za 18. oktobar ove godine. Precijenjeni kurs franka koji ugrožava privredu biće glavna predizborna tema.
Kemal Duraković, predsjednik Udruženja korisnika kredita “Švajcarac”, rekao je da njih u Udruženju, u principu, više i ne interesuje koliki će biti kurs franka, ali ih interesuje da se pravda istjera na čistac i da korisnici kredita vrate samo ono što su podigli u KM, uz ugovorenu kamatu.
“I da franak padne ispod jedne marke, mi ćemo nastaviti ovu našu pravnu bitku i ne želimo da plaćamo ni po manjem ni po većem kursu, nego samo po onom kursu na dan podignutog kredita”, rekao je Duraković. On je naveo da su takve namjere Švajcarske narodne banke dobra vijest za neke korisnike kredita u švajcarskim francima.
“Međutim, mi ćemo istrajati u toj našoj borbi, da li će država stati u našu zaštitu, ne znam, ali ima nagovještaja da bi se to moglo dešavati, ali vrijeme ispred nas će pokazati”, rekao je Duraković i dodao da u BiH ima 9.802 korisnika kredita u švajcarskim francima, od čega 6.100 u FBiH i 3.702 u RS.
Franak već pao na 1,80 KM
Srednji kurs franka, prema kursnoj listi Centralne banke BiH objavljenoj danas, pao je na 1,80 KM, što je njegova najniža vrijednost otkako je Švajcarska centralna banka početkom godine ukinula ograničenje minimalnog kursa franka od 1,20 u odnosu na evro.
Poređenja radi, početkom prošle sedmice kurs franka iznosio je 1,84 KM.
Inače, franak je dostigao rekordnu vrijednost u odnosu na konvertibilnu marku 24. januara ove godine kada je iznosio 1.992492 KM. Prije te mjere Švajcarske banke, za jedan franak moglo se dobiti 1,628501 KM. Nezavisne novine
Tagovi: bihfranakizborkreditivazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
