Rusija smanjuje zavisnost od uvoza mesa

22.09.2009. / 8:35

MOSKVA, U nastojanjima da se oslobodi zavisnosti od uvoznog mesa, Rusija je u prvoj polovini ove godine smanjila uvoz za skoro 30 odsto, dok je stočarstvo bilo jedan od malobrojnih sektora koji je u kriznoj 2009. ostvario rast proizvodnje.
Rusija planira da ove godine smanji udio uvoznog mesa u tržišnoj ponudi na 25, sa lanjskih 32 odsto, izjavila je  ruska ministarka poljoprivrede Jelena Skrinik na sjednici gornjeg parlamentarnog doma, Savjeta Federacije, posvećenoj razvojnom programu poljoprivrede u periodu od 2008. do 2012. godine.
Ruska ministarka ima razloga za optimizam, s obzirom da je u prvih šest ovogodišnjih mjeseci proizvodnja mesa, za razliku od većine privrednih grana, bila u porastu, ocjenila je agencija Interfaks.
U prvoj polovini krizne 2009. godine ruska proizvodnja stočnog i živinskog mesa je povećana na 4,1 milion tona, odnosno za šest odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Uvoz mesa je pri tom smanjen za skoro 30 odsto “zahvaljujući rastu domaće proizvodnje i usvojenim mjerama za regulaciju cijena i carina”, dodala je Skrinik.
Do 2012. godine udio uvoznog mesa na ruskom tržištu bi mogao da se svede na 18 procenata, uz prepolovljeni uvoz u poređenju sa 2008. godinom.
Interfaks navodi da bi se Rusija tako do 2012. godine približila dugo očekivanoj prehrambenoj sigurnosti.
Krajem prošle godine rusko ministarsrvo poljoprivrede je objavilo nacrt Doktrine prehrambene bezbjednosti zemlje, po kojoj se ona stiče kada meso i mesne prerađevine, mlijeko i mliječne prerađevine domaće proizvodnje pokrivaju 85-90 odsto tržišta.
Kako bi postigla prehrambenu bezbjednost, Rusija bi, osim mesom, vlastitom proizvodnjom morala da pokrije 90 odsto potreba za žitaricama, 80 odsto potreba za šećerom, 80 odsto tržišta ulja i ribe.
Ruski ekspert za agrarno tržište Roman Kipot smatra da je planirano smanjenje udjela uvoznog mesa na ruskom tržištu realno, ali moguće samo kad je u pitanju svinjsko i živinsko meso, dok je situacija sa goveđim komplikovanija.
Međutim, bez obzira na rast domaće proizvodnje, ruski prerađivači za sada prednost daju uvoznim sirovinama, obrazlažući to činjenicom da su strane polutke, za razliku od ruskih, standardnih dimenzija i kvaliteta.
Proizvodi novih agrarnih kombinata u Rusiji se, međutim, po kvalitetu polako približavaju stranim, tako da eksperti očekuju da će prerađivači uskoro početi da se preorjentišu na domaće sirovine.