Privredu Balkana guši nedostatak gasne infrastrukture
26.03.2024. / 12:12
BANJALUKA – U procesu prelaska sa prljave na zelenu energiju u kojem bi trebalo da se okrenemo obnovljivim izvorima energije, prirodni gas, kao najmanje prljavo fosilno gorivo, igraće glavnu ulogu jer omogućuje proizvodnju električne i toplotne energije na najvećim uštedama i uz minimalnu emisiju štetnih materija.
FOTO: Agencije
Upravo ovaj energent, ističe se kao idealno alternativno gorivo koje će zamijeniti mazut, lož-ulje, ugalj lignit i PNG, ali je do njega dug put zbog nepostojanja kvalitetne infrastrukture u BiH i regionu za njegovu proizvodnju i transport.
Zbog toga su izvozna industrijska postrojenja, već sada u problemima jer ih, osim dekarbonizacije, za godinu i po na granicama sa EU očekuje i CBAM sistem naplate takse za korišćenje prljavih energenata.
O ovome se, između ostalog, govorilo na nedavnom Samitu energetike na kome je zaključeno da je izuzetno skupo za privredu i društvo kad nema gasnu infrastrukturu.
Korišćenje prirodnog gasa u proizvodnji toplotne i električne energije ključno je u prelaznom periodu dekarbonizacije zapadnog Balkana.
Direktor kompanije “Gas-Res” Nikica Vranješ kaže da investitori koji dolaze u Republiku Srpsku uporno pitaju da li imamo gas i to zato što je jeftiniji i ekološki prihvatljiviji od mazuta. Međutim, nas muči, kaže Vranješ, nedostatak infrastrukture i na tome moramo odmah početi da radimo.
“Zahtjevi Evropske energetske zajednice, kao i evropske direktive o dekarbonizaciji i smanjenju štetnog uticaja CO2 se sada forsiraju. Može se slobodno reći da je gas tranzicioni energent u prelaznom periodu. U RS dvije termoelektrane daju 65 odsto elekrtične energije, a 35 odsto nam dolazi iz obnovljivih izvora, a proces dekarbonizacije nije brz. Od dobijanja građevinske i koncesione dozvole, preko ekološke i eksproprijacija, put je jako dug. Zato treba odmah početi sa tim“, kaže Vranješ.
Ističe da se ovo mora nekako premostiti i da se ne smije doći u situaciju da imamo proizvedenu energiju ali ne i način prenosa.
“Smatram da je gas energent budućnosti i nadam se da će se naša vrata otvoriti i krenuti sa mrtve tačke da se pokrenu projekti i široj upotrebi gasa na ovim prostorima“, kaže Vranješ.
Veliki problem u procesu dekarbonizcije i prelasku na čistiju energiju igra ekonomski faktor, odnosno socijalna situacija u kojoj se nalaze građani, kojih se čak 90 odsto grije na drva, ugalj, struju koja se dobija iz termoelektrana. Ovo pokazuje da građani jednostavno ne mogu da plate grijanje putem energana, bile one na gas ili na neko drugo gorivo, istakla je Nirha Kozica iz Toplane Sarajevo.
“Cijena diktira odnos potrošača. Svi sistemi daljinskog grijanja u BiH imaju isti problem, a isto je i u Srbiji. Povećan je broj zahtjeva za isključenjem građana zato što im je skupo, ma koji energent bio u pitanju. Griju jednu ili dvije prostorije da bi uštedjeli“, kaže ona.
Gas je, naglašeno je, dobro prelazno gorivo u procesu dekarbonizacije zapadnog Balkana, posebno u proizvodnji električne i toplotne energije. Tome u prilog govori i podatak da gas emituje tri puta manje ugljen dioksida od uglja i to preko gasnih elektrana sa kombinovanim ciklusom koje se mogu instalisati na postojeća postrojenja i mogu se efikasno koristiti u postojećim sistemima.
Marko Panić iz kompanije “Gasprom” Srbija kaže da su pravili poređenja emisija i utvrdili da u kombinovanom režimu imaju do pet puta manju emisiju azotnih oksida i dva do tri puta nižu ugljen dioksida, te 120 puta manju emisiju ugljen monoksida.
“Nemamo emisije sumpornih oksida, pepela, praškastih materija, zagađenja voda. Sa tog aspekta gas je prihvatljiv, nije zelena energija, ali jeste najčistije fosilno gorivo. Sa njegovom primjenom treba krenuti što prije, ne može se stvoriti infrastruktura preko noći“, rekao je Panić.
Takođe, Elektroprivreda Republike Srpske najavila je da kreće ka dekarbonizaciji izgradnjom novih proizvodnih objekata, kroz veliki investicioni ciklus, ali i održavanjem postojećih objekata u koje se, kažu, godišnje ulaže više od 200 miliona KM.
Od tog ukupnog iznosa u održavanje proizvodnih objekata i unapređenje njihovog rada, oko 160 miliona KM se ulaže godišnje u dvije termoelektrane u Gacku i Ugljeviku.
U toku su investicije ERS-a u hidroelektrane “Dabar”, “Mrsovo”, kao i u solarne, vjetroelektrane i druge projekte na putu ka dekarbonizaciji.
CAPITAL: A. Pisarević
Tagovi: gasgasovodzelena energija
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
