Oporavak poslije pada

07.01.2008. / 14:59

LONDON , TOKIO, Američki dolar i indeksi akcija u Evropi danas su se donekle oporavili od osjetnog pada uoči vikenda, izazvanog lošim podacima o zapošljavanju u SAD u decembru, dok je na azijskim berzama nastavljena silazna tendencija.

Evro je u današnjim prijepodnevnim transakcijama na berzama vredio oko 1,469 dolara, kao i nešto ispod 1,64 švajcarska franka. U petak je u jedan mah odskočio na 1,4824 dolara, a potom povukao na 1,477.

Oštar pad vrijednosti dolara i indeksa akcija na svim berzama usljedio je po objavljivanju podatka da je stopa nezaposlenosti u SAD porasla u decembru na pet odsto – najveći nivo od novembra 2005, a da je rast zapošljavanja (za svega 18.000, umjesto očekivanih 70.000) najslabiji za više od četiri godine.

Indeksi akcija pretrpjeli su snažnu silaznu korekciju – američki Nasdak pao je za više od 3,5 odsto, dijelom i zbog umanjenja investicionog rejtinga “Intela”, a Dau Džons za skoro dva procenta, a tokom protekle sedmice ukupno za 3,5 odsto.

Obistine li se procjene analitičara da će američka Uprava federalnih rezervi (Fed), zbog oslabljene privredne aktivnosti, morati da nastavi da smanjuje kamate, ključna kamata Fed, sada na nivou od 4,25 odsto, biće izjednačena sa nivoom zvanične kamate u zoni evra, od četiri odsto, ili čak i niža.

Time bi se izbrisala investiciona prednost dolara nad jedinstvenom evropskom valutom, ali i pomoglo berzama akcija kroz jeftinije uslove zaduživanja.

Podaci o zapošljavanju u decembru podstakli su nagađanja da će Fed, na sastanku krajem ovog mjeseca, smanjiti osnovnu kamatu za pola procenta, umjesto ranije očekivanih svega 0,25 odsto. To je u petak podstaklo naglu prodaju dolara i akcija.

Dolar je u 2007. pao ukupno 8,4 odsto prema korpi valuta glavnih trgovinskih partnera SAD, usljed neizvesnih perspektiva američke ekonomije u uslovima krize na tržištu kuća i hipotekarnih kredita, rekordno visokih cijena nafte i krize likvidnosti.

Evropske akcije su danas uspjele da se otrgnu silazne korekcije i zabilježe rast.

Panevropski indeks akcija FTSEurofirst 300, koji mjeri prosječnu vrijednost akcija najlukrativnijih evropskih kompanija, bio je polovinom dana u skoku 0,4 odsto, na 1.463,30 poena, nakon što je u petak pao 1,8 odsto. To je bio najveći dnevni pad indeksa za oko mesec dana.

Evropska centralna banka se sastaje u četvrtak, prvi put ove godine, i analitičari predviđaju da će ključnu kamatu zadržati na dosadašnjih četiri odsto, a da će Fed krajem januara ponovo smanjiti kamatu na federalne fondove, možda i za čitavih pola procenta.

Izgledi za usporavanje rasta glavnih ekonomija i za smanjivanje profita kompanija, uz rekordno visoke cijene nafte i kreditnu krizu, stvaraju uslove za pojačanu nestabilnost na berzama, ukazuju analitičari.

Na azijskim berzama je danas zabilježen oštar pad indeksa akcija, i do četiri odsto, jer su investitori nesmanjeno zabrinuti da američka ekonomija ide prema recesiji. Zbog toga su najviše stradale akcije izvoznih kompanija, kojima su SAD glavno izvozno tržište, ali su pale i hartije rudarskih kompanija.

Tokijski indeks Nikei izgubio je još 1,3 odsto vrijednosti, poslije pada u petak za četiri odsto. Najteže pogođene su akcije južnokorejskog “Samsunga”, japanske kompanije “Nintendo” i australijske “BHP Biliton”.