Oko 20 zemalja pogođeno zbog nestašice ruskog gasa

08.01.2009. / 7:06

 BEOGRAD/PRAG/MOSKVA/KIJEV,  Predstavnici oko 20 evropskih država, među kojima i Srbije, su juče saopštili da njihove zemlje imaju velike energetske probleme, nakon odluke Ukrajine da zaustavi sve četiri gasne stanice za transport ruskog gasa u Evropu.
 U nizu zemalja, uključujući i države zapadnog Balkana, već su uvedena razna ograničenja u potrošnji gasa, a nadležna ministarstva za energtiku su usvojila mjere za prelazak na alternativna goriva.
 Na listi zemalja koje su najviše ugrožene, poslije prestanke transporta ruskog gasa preko Ukrajine,  prednjače Slovačka, Bosna i Hercegovina i Makedonija koje su u potpunosti zavisne od gasa dobijenog iz Rusije.
 Bugarska je, takođe, veoma zavisna od ruskog gasa, jer prema izvještaju agencije Rojters oko 96 odsto unutrašnjih potreba pokriva uvozom tog energenta iz Rusije.
 Kompanija “Bulgargas” je, međutim, ranije saopštila da ruski gas pokriva oko 75 odsto – ukupnih domaćih potreba za tim energentom.
 Srbija je na toj listi pri samom vrhu, jer ruskim gasom, koji prima preko ukrajinske i mađarske teritorije, pokriva čak 87 procenata domaće potrošnje. 
 Grčka je, takođe, u vrhu “zavisnika” od ruskog gasa dobijenog preko teritorije Ukrajine, jer na taj način prima oko 82 odsto svih neophodnih količina tog goriva.
 Turska je, uslovno rečeno, u nešto boljem pložaju nego Grčka, jer podmiruju oko 67 odsto domaće potrošnje uvozom ruskog gasa preko ukrajinskih cjevovoda koji sada ne funkcionišu.
 Slovenija i Austrija, koje ruskim gasom dobijenim iz pravca Ukrajine pokrivaju 64 i 60 procenata svoje potrošnje, takođe su vrlo ranjive poslije današnje potpune obustave isporuka plavičastog goriva.
 Najveću štetu bi, ipak , mogla da pretrpi Njemačka koja godišnje uvozi iz Rusije više desetina milijardi kubika gasa  i tako pokriva oko 35 odsto svojih potreba za tim energentom.
  Njemačka približno 42 odsto ruskog gasa dobija uvozom preko ukrajinske teritorije, dok je njen sused Francuska u tom pogledu u boljem položaju.
 Francuska, naime, dobija oko 24 procenta uvezenog ruskog gasa ukrajinskim cjevovodima, dok je Italija u sličnom položaju jer 28 odsto njenog gasnog importa zavisi od normalnog funkcionisanja ukrajinskog gasnotransportnog sistema.
 Poljska je, međutim, u grupi ugroženijih članica EU, jer preko Ukrajine dobija blizu 50 odsto  gasa uvezenog iz Rusije, dok je u slučaju Hrvatske ta zavisnost nešto manja – oko 37 procenata.
 Rumunija, zahvaljujući vlastitm nalazištima gasa, još manje zavisi od uvoza, ali ipak ruskim gasom dobijenim preko ukrajinskog gasovodnog sistema sada pokriva približno 28 procenata domaće potrošnje.
 Zamjenik generalnog direktora ruskog “Gasproma” Aleksandar Medvedev je  saopštio da je ta kompanija više nego prepolovila isporuke gasa evropskim potrošačima, na oko 200 miliona kubika dnevno, nakon što je Ukrajina u potpunosti zatvorila svoje gasne stanice kojima se gas dopremao u Evropu.
 Ruski premijer Vladimir Putin zapretio je juče, prilikom telefonskog razgovora sa njegovim češkim kolegom Mirekom Topolanekom, da će njegova zemlja potpuno prekinuti isporuke gasa Ukrajini, ukoliko vlasti u Kijevu hitno ne odluče da normalizuju rad gasnotransportnog sistema kojim se ruski gas izvozi u Evropu.