MMF: Kontrola rashoda od ključnog značaja
30.05.2012. / 9:27
VAŠINGTON, Misija Međunarodnog monetarnog fonda /MMF/, koja je boravila u BiH od 16. do 29. maja, zaključila je da je za BiH, u sadašnjim okolnostima, kontrola rashoda od ključnog značaja da bi se zaštitila stabilnost javnih finansija na svim nivoima.
MMF ohrabruje vlade da prevaziđu jednokratne mjere štednje i da naprave iskorak kada je riječ o platama u javnom sektoru i zapošljavanju, beneficijama na osnovu učešća u ratu, penzionom i zdravstvenom sistemu, navodi u saopštenju šef Misije MMF-a za BiH Kostas Hristu.
On je istakao da MMF pozdravlja izglede da će biti usvojen budžet institucija BiH za 2012. godinu. “Ovo će ukloniti elemente nesigurnosti u budžetskom planiranju,omogućiti entitetima da izvrše reviziju svojih budžeta i baziraju ih na realističnjim poreskim prihodima i finansijskim pretpostavkama”, navodi se u saopštenju.
Hristu ističe da se nakon uspješnog prilagođavanja početnim efektima globalne ekonomske krize, ekonomija BiH suočava sa obnovljenim pritiscima, a oporavak, koji je počeo 2010, oslabio je jer se kriza evrozone negativno odrazila na izvoz BiH i priliv kapitala.
“Domaća potražnja i dalje je slaba, uslovljena fiskalnom štednjom, stagniranjem plata i sporim rastom kredita. I sa slabostima u ekonomiji, inflacija ima opadajući trend. Ne vidimo rast proizvodnje u 2012, a izgledi poslije 2012. su slabi zbog nesigurnosti u evrozoni i ranjivosti same BiH”, navodi se u saopštenju.
Kao pozitivno MMF ističe to što je kontinuirana fiskalna uzdržanost pomogla da se deficit zadrži u okviru tri odsto BDP u 2011, dok je u 2010. iznosio 4,2 odsto. Međutim, navodi MMF, ovo je dijelom ostvareno zahvaljujući privremenim mjerama, dok je nacionalna politika koordinacija oslabila, a progres u strukturalnim fiskalnim reformama usporen.
Prema ocjeni Hristua, bankarski sektor u BiH se dobro nosi sa uticajem globalne finansijske krize. “Cijeli sektor je 2011. okončao sa profitom, a banke su nastavile da osiguravaju svoje finansijske aktivnosti kroz injekcije kapitala i zadržavanje profita. Depoziti domaćinstava su zabilježili snažan rast”, navodi se u saopštenju.
Međutim, u prvom kvartalu 2012. godine zabilježen je neznatan rast nefunkcionalnih kredita, navode iz MMF-a i dodaju da se ovo naročito odnosi na kredite privatnom sektoru, koji je opterećen ogromnim potrebama finansiranja vlada,a koje ispunjavaju sve većim zaduživanjem kod banaka.
Hristu naglašava da je Misija MMF-a tokom boravka u BiH inicirala diksusiju o programu koji bi podržao MMF. “Vlasti su pokazale privrženost za program koji bi osigurao politički okvir za makroekonomsku stabilnost, unapređenje nezavršene agende reformi i pomoć u ispunjavanju ekstremnih finansijskih potreba BiH”, navodi se u saopštenju.
Misija MMF-a je spremna da se vrati u BiH da bi završila pregovore u narednim nedjeljama, ističe Hristu i dodaje da su se vlasti u međuvremenu obavezale da će raditi na zajedničkoj ekonomskoj strategiji, političkim ciljevima i da će identifikovati korake za neophodne reforme. Srna
Tagovi: kontrola rashodakostas hristumjere stednjemmf
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Zaposljavanje podobnih je po MMF-u rashod, ali je za nas investicija. Oni to ne razumiju.
trebalo bi pola oni neradnika na budjetu otpustit, narocito iz administracije, cast doktorima dijelu prosvete i policije ali i njih ima viska svaki dan manj djece a vise ucitelja, a onda bi nam svima bilo bolje i nebi nam trebali nikakvi krediti.