Mladi Amerikanci postaju farmeri
23.01.2012. / 8:29
VISKONSIN, Radnica u fabrici u Viskonsinu, koja se brinula da li će ostati bez posla, odlučila je postati farmer. Istu odluku donijela je i nuklearna inženjerka, koja je radila u neprofitnoj organizaciji u Minesoti, jer joj je dosadila kancelarijska birokratija.
Mladi Amerikanci počeli su se okretati poljoprivredi i uglavnom navode dva razloga zašto odlaze na farme.
Mnogi od njih smatraju da ih korporativni svijet guši i ne vide razlog zašto ostati kada postoji stalna opasnost da izgube posao.
S druge strane, potražnja za lokalnom organskom hranom je dovoljno jaka da mogu bez problema prodati svoje proizvode.
Tridesetjednogodišnja Laura Freričs iz Minesote otkrila je strast za radom na farmi nakon što je diplomirala antropologiju.
U početku je planirala da radi na ekonomskom razvoju u Latinskoj Americi i smatrala je da treba steći iskustvo radeći na farmi.
Radila je na nekoliko farmi koje su uglavnom proizvodile povrće i brzo se zaljubila u ovaj posao. Ona i njen muž sada posjeduju sopstvenu farmu za organsku hranu i uvjerena je da može živjeti solidno od nje.
“Trenutno postoji velika svijest u vezi s organskom hranom koju uzgajaju na malim farmama. Kada smo živjeli u velikim gradovima uvidjeli smo koliko je potražnja za ovakvom vrste hrane”, navodi ona.
Ipak, bavljenje ratarstvom ima svojih rizika – suše, poplave, vjetar i druge ekstremne prilike mogu upropastiti prihode.
Sa cijenom hektara od 2.140 dolara širom SAD, pa do tri do četri puta više na Srednjem zapadu i Kaliforniji, početno ulaganje u ovaj biznis zna biti značajno.
Ipak, poljoprivreda stoji bolje nego druge ekonomske grane tokom recesije i američko ministarstvo poljoprivrede predviđa rekordni profit za farmere u ovoj godini.
“Ljudi se okreću profitu koji mogu ostvariti baveći se ratarstvom, što je praćeno povećanjem vrijednosti imovine ratara”, objašnjava ekonomista Meri Kler Ehern, navodeći preliminarne statističke podatke.
“Mladi ljudi posmatraju poljoprivredu kao odličnu priliku za posao i mnogi žele time da se bave”, govori ona.
Po svemu sudeći to je dobra vijest za američko društvo jer je više od 60 odsto današnjih farmera starije od 55 godina.
Bez mladih farmera, koji bi ih mijenjali kada odu u penziju, sva poljoprivreda bi pala na leđa malog broja ljudi.
Jedna od novih farmera je i tridesetčetvorogodišnja Gabriela Rohas iz Viskonsina.
Kao buntovna tinejdžerka samo je maštala da napusti roditeljski dom i pronađe posao koji neće uključivati uzgoj krava.
Ali, nakon nekoliko godina provedenih radeći u tvornicama i restoranima, promijenila je svoje mišljenje.
“Na ovim poslovima ja sam samo broj, običan broj koji radi na sat. Sada radim ono što volim. Ukoliko imam težak dan ili sam tužna što ne sija sunce ili ako mi je pokvaren traktor, uvijek mogu čuvati krave. To mi uvijek podigne rasploženje”, objašnjava Rohasova.
Dobila je pomoć prilikom promjene karijere od Američke razvojne agencije, koja je od 2009. godine počela davati novac univerzitetima i neprofitnim grupama da sprovedu obuku za buduće farmere. Prve godine oko 5.000 ljudi je prošlo obuku.
“Mislim da je za mnoge ljude rad na farmama životni san i sada je pravo vrijeme da se započne sa ovim poslom”, tvrdi direktor programa Fej Džouns.
Iako farmeri moraju imati i dodatni posao da bi sebi obezbijedili zdravstveno osiguranje, dvadesetsedmogodišnjeg Pola Mjuza ništa nije moglo pokolebati da napusti posao nuklearnog inženjera i da se posveti farmerskom životu.
“Kada radite za sebe onda vas to više ispunjava. Bivate plaćeni onoliko koliko vrijedite. Zaista je fino kada vidite da vam se vraća onoliko koliko uložite”, dodaje on. Nezavisne novine
Tagovi: amerikancifarmepoljoprivreda
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
idejaMislim da sam imao sreću da od gimnazijskih dana radim ono što volim a volim i danas. Jedino sam, usput, iiugbzo radijsko novinarstvo i vođenje emisija, pravljenje spotova ali više pišem i to mi je satisfakcija.Volim svoj posao i, mada je ovaj post u nekim stavovima prilično izričit, ne uspevam ni sam da poštujem sopstvene preporuke. Novinarstvo je način života, kao i neki drugi poslovi, i tu i ne treba tražiti oštre kalendarske razlike između radnih i opuštajućih sati.Sjajan ti je ovaj citat Oriane Fallaci rad bi se zvao zabava kad ne bi u sebi imao taj elemenat prinude , čak i kad nam on ne smeta. Ili nam se čini da nam ne smeta? @NikolinaLKad pišem ovakve tekstove obično ih, na kraju, pročitam više puta tražeći (mogući) trag mudrovanja o stvarima koje su vrlo stručne i o kojima, po mom sudu, imam pravo da govorim samo iskustveno. (A ja u iskustvo računam i pročitano-i to postaje deo nas.) Zato mi je uvek drago kad pročitam tvoje mišljenje i zaključim da nisam prešao meru do koje bloger/novinar sme da ide u takvoj materiji. Sa jednom jedinom rečenicom uspela si i da mi pomogneš oko nečeg što mi je smetalo i dok sam pisao. Zbog jasnoće morao sam da nađem neku metaforu te podele života na obavezni sastav i slobodno vreme. Ova opaska da se tu radi o (de)balansu posla i privatnog vremena je suština dani u nedelju su tu samo da približe čitaocu temu, jer je kroz taj problem jasnije vide i doživljavaju. Bar tako mislim.Kao što sam i Marku priznao, eto i ja zaključavam vrata firme kad moram, ne i kad hoću. Ali, pokušavam da to menjam i da ne dozvolim da rad bude centar oko kog se okreće život.Postoje, sad već odavno, i vrlo jasni i konkretni razlozi za to, ali o tome ću tek pisati.UN:F [1.9.0_1079]please wait…(1 vote cast)UN:F [1.9.0_1079](from 0 votes)