Mjere za popravljanje likvidnosti podigle dolar i akcije
12.03.2008. / 10:06
LONDON, NJUJORK, Indeksi akcija na evropskim berzama porasli su juče u ranom popodnevnom trgovanju za više od dva odsto, uz očekivanu uzlaznu korekciju i na berzama u SAD, a dolar je donekle popravio oslabljene pozicije prema glavnim konkurentima, na vijest da je grupa centralnih banaka najrazvijenijih zemalja objelodanila mjere za popravljanje likvidnosti na finansijskom tržištu.
Američka Uprava federalnih rezervi (Fed) je, naime, saopštila da će, kroz državne obveznice, ubrizgati na tržište do 200 milijardi dolara svježih sredstava, a da će u saradnji sa Evropskom centralnom bankom, Bankom Engleske, Bankom Kanade i Nacionalnom bankom Švajcarske raditi na smirivanju novčanih tržišta.
Ovo je prva združena akcija ove grupe centralnih banaka na povećanju likvidnosti od decembra prošle godine. U klimi povećanog optimizma, početni skok evra na bezmalo 1,55 dolara je u ranim popodnevnim transakcijama izbledio, pa se evropska valuta povukla na 1,5386 dolara.
Mjerama vodećih centralnih banaka na popravljanju likvidnosti najviše su se okoristile banke i finansijske kompanije, tako da su polovinom dana akcije britanske HBSC bile u skoku skoro pet odsto, španske “Banko Santander” 4,5, a “Rojal benk ov Skotland” skoro sedam odsto, dok su akcije osiguravajućih kompanija, uključujući nemački “Alijanc” i francusku kompaniju “Aksa”, veće za oko pet odsto.
U okviru panevropskog indeksa akcija FTSEurofirst 300, koji je juče u ranom popodnevnom trgovanju iskazivao rast od 2,3 odsto, indeks akcija banaka viši je 4,5 odsto.
Njemački indeks akcija Daks je istovremeno u skoku 2,2 odsto, francuski CAC 40 za 2,4, a britanski FTSE 100 za 2,7 odsto.
Finansijski stručnjak “Drezdner Klajnvorta” Filip Ajšervud je ocjenio da američki Fed izgleda da počinje da preduzima i druge korake, izvan kamatne politike, ne bi li stabilizovao prilike na tržištu. Ajšervud ipak očekuje da Fed na sastanku idućeg utorka ponovo smanji ključnu kamatnu stopu.
U dosadašnjem djelu ove godine, referentna kamata Fed je oborena ukupno za 125 baznih poena (1,25 odsto), na tri procenta, ali je, prema mišljenju analitičara, dodatno labavljenje monetarne politike neophodno da bi se sprečilo dalje pogoršavanje situacije na planu lične potrošnje i zapošljavanja u SAD.
“Fed će vjerovatno smanjiti (kamatu) za 50 baznih poena (0,5 odsto),” procjenjuje švajcarski analitičar Tijeri Lakraz.
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
