Milanović: Isplativa izgradnja dvije HE
25.02.2011. / 7:45
BANJALUKA, Studija hidroenergetskog korištenja srednjeg toka rijeke Vrbas pokazala je da na potezu uzvodno od Krupe treba da budu izgrađene dvije hidroelektrane – Krupa 218 i Bočac 2, kazao je Goran Milanović, izvršni direktor za investicije i razvoj Hidroelektrana na Vrbasu a.d. Mrkonjić Grad.
Preduzeće Hidroelektrane na Vrbasu, koje upravlja sa HE Bočac, planira da taj projekat, vrijedan 80 miliona evra, finansira u saradnji sa matičnim holdingom “Elektroprivredom RS” koristeći i kredite evropskih zajmodavaca.
“Projekat HE Bočac 2 je pojedinačno najisplativija i najizvodljivija investicija za koju ne postoje bitne dileme, tako da se preporučuje što brža realizacija”, istakao je Milanović.
Koji su razlozi opredijelili HEV da iniciraju novi koncept hidroenergetskog iskorištavanja Vrbasa kroz izgradnju HE Bočac 2 i HE Krupa sa nižom branom?
MILANOVIĆ: Ranije razmatrani projekti izgradnje hidroelektrana na slivu rijeke Vrbas naišli su na veliki otpor javnosti zbog toga što tim projektima nisu obuhvaćena pitanja rješavanja negativnog uticaja izgradnje hidroenergetskih objekata na životnu sredinu, kao ni interesi drugih korisnika vode i prostora. Nadalje, Skupština grada Banjaluka donijela je odluku o zaštiti riječne obale do Krupe na Vrbasu, kao i odluku da neće biti dozvoljena izgradnja hidroelektrana nizvodno od Krupe. Uzimajući u obzir ove činjenice, odlučili smo se za novi koncept energetskog korišćenja sliva rijeke Vrbas koji podrazumijeva eksploataciju vode ne samo u energetske svrhe, nego i sveobuhvatnije sagledavanje sliva kako bi Vrbas mogao biti višenamjenski korišten.
U tom kontekstu, novi projekti izgradnje hidroelektrana pored osnovnog ekonomskog kriterijuma isplativosti, moraju da zadovolje i ograničenja vezana za uticaj izgradnje na životnu sredinu, potrebu ekološkog očuvanja kanjona rijeke, da uobzire interese svih grupa koje koriste i iskorištavaju Vrbas, kao i da definišu mjere koje će smanjiti negativan uticaj izgradnje na najmanju moguću mjeru.
Šta je konkretno predviđeno studijom o tom projektu, koji je izradio Institut “Jaroslav Černi” iz Beograda?
MILANOVIĆ: Cilj izrade studije je bio da korišćenjem Hidroinformacionog sistema Vrbas budu sagledane resursne i prostorne mogućnosti i ograničenja izgradnje hidroelektrana u dijelu sliva Vrbasa u RS i identifikovane moguće lokacije za njihovu izgradnju, sagledani osnovni tehnički i ekonomski pokazatelji i procijenjena isplativost njihove izgradnje i eksploatacije, kao i da bude izvršen izbor najboljih rješenja sa aspekta ekonomske isplativosti i izvodljivosti u kontekstu interakcije sa postojećom infrastrukturom i uticajem na životnu sredinu.
Analiza energetskog potencijala rijeke Vrbas i njenih pritoka pokazala je da su sa aspekta moguće proizvodnje električne energije daleko najznačajniji potencijalni energetski projekti na srednjem toku Vrbasa, gdje je moguće izgraditi nekoliko elektrana sa velikom godišnjom proizvodnjom, a to su HE Bočac 2, HE Krupa 228, HE Krupa 218, HE Krupa 214, HE Grbići 204, HE Banjaluka 204, HE Karanovac i HE Novoselija 172,5 i 174,6.
Za svaku pojedinačnu hidroelektranu izvršene su hidrološke, hidrauličke, energetske i tehnoekonomske analize sa posebnim osvrtom na uticaj izgradnje HE na životnu sredinu. Na osnovu ovih kompleksnih analiza na dijelu rijeke uzvodno od Krupe preporučena je izgradnja hidroenergetskog sistema koji bi činile HE Krupa 218 i HE Bočac 2. Srednje godišnje proizvodnje za protočni i varijabilni rad u ovom sistemu iznosile bi 125,7 gigavat-časova za protočni, odnosno 111,1 gigavat-čas za varijabilni rad. Projekat HE Bočac 2 pojedinačno je najisplativija i najizvodljivija investicija za koju ne postoje bitne dileme, tako da se preporučuje što brža realizacija.
Na koji način bi bio isfinansiran taj nesumnjivo značajan investicioni poduhvat i kolika je njegova okvirna vrijednost?
MILANOVIĆ: Investicija u izgradnju HE Bočac 2 i HE Krupa 218 iznosila bi oko 80 miliona evra. To jeste velika investicija, ali s obzirom na procijenjenu vrijednost investicionih količnika od 0,6663 do 0,7539 evra po kilovat-času očekujemo brz povrat uloženog kapitala. Što se tiče načina finansiranja ove investicije, naš stav je da se ne mijenja vlasnička struktura kapitala, odnosno javna ponuda akcija nije u opciji. Projekat bi bio finansiran iz vlastitih sredstava preduzeća i “Elektroprivrede RS”, kao i iz kreditnih sredstava Evropske investicione banke ili Evropske banke za obnovu i razvoj.
Koliko je sa ekonomskog i energetskog stanovišta značajna izgradnja novih hidroenergetskih postrojenja u širem regionu Banjaluke, kao najvećeg potrošača struje u RS?
MILANOVIĆ: Svakako da realizacija ovih projekata ima ogroman značaj, kako sa ekonomskog, tako i sa energetskog stanovišta. Pored direktnih efekata koje realizacija ima na državnu ekonomiju putem prihoda od poreza na dodatu vrijednost, prihoda od poreza na dobit, indirektni društveno-ekonomski efekti projekta su mnogo značajniji. Naime, realizacija ovog investicionog projekta imaće višestruko pozitivan uticaj na otvaranje novih radnih mjesta u oblasti energetike i stvaranje mogućnosti otvaranja novih radnih mjesta u propratnim granama što će dovesti do unapređenja standarda stanovništva. Sljedeći pozitivan efekat je pojačan privredni razvoj regije Banjaluka kao i kreiranje podsticajnog investicionog ambijenta. Pored toga, izgradnjom novih objekata povećala bi se mogućnost izvoza električne energije na inostrana tržišta čime bi “Elektroprivreda RS” zauzela značajnu poziciju na regionalnom tržištu i pojavila bi se kao bitan faktor u proizvodnji električne energije.
Sa tehničkog aspekta, izgradnja novih hidroelektrana bi imala ogroman značaj za snabdijevanje tržišta strujom. Protočne hidroelektrane sa manjim akumulacijama, kao što su Bočac 2 i Krupa 218 bile bi od ogromnog elektroenergetskog značaja zbog blizine centara potrošnje i nadopunjavanja HE Bočac. Skraćenje puta transporta struje od proizvođača do korisnika pomaže poboljšanju naponskih prilika, odnosno sprečava obaranje napona u vrijeme najveće dnevne potrošnje.
Još je na snazi koncesioni ugovor između Vlade RS i preduzeća “HES Vrbas”, koji je predviđao izgradnju HE Krupa i HE Banjaluka – niska.Smatrate li da je došlo vrijeme da Vlada poslije šest godina neuspješnog pregovaranja konačno presiječe i odluči kuda dalje u hidroenergetskom iskorištavanju srednjeg toka Vrbasa?
MILANOVIĆ: Najpovoljnije rješenje za nas, naravno, bilo bi raskidanje koncesionog ugovora sa preduzećem “HES Vrbas” i dodjela koncesije našem preduzeću. Smatramo da imamo sve preduslove koji su potrebni za uspješnu realizaciju ovog projekta – novčana sredstva, stručnjake iz različitih oblasti, poslovnu politiku preduzeća koja je usmjerena na razvoj i proširenje proizvodnih kapaciteta, te da smo u skladu s tim najadekvatniji subjekt za realizaciju projekta. Nadamo se da će uskoro biti riješeno i to pitanje, bez obzira kakav ishod bio, kako bi preduzeli dalje akcije u skladu sa odlukom.
Banjalučka javnost protivila se prethodnom koncesionom projektu nakon čega je on i “zamrznut”. Očekujete li da će sportska i ekološka udruženja, a prije svega korisnici rijeke Vrbas, podržati novi koncept koji predlaže HEV?
MILANOVIĆ: Sve grupe koje koriste i iskorištavaju Vrbas imaju svoje parcijalne interese, ali smatramo da iznad svega treba da budu značajni benefiti za širu društvenu zajednicu. Budući da je studija pokazala da je projekat opravdan, kako sa ekonomskog aspekta tako i sa aspekta uticaja na životnu sredinu, jer se ovim objektom značajnije ne utiče na mikroklimu, kvalitet vode kao ni na biljni odnosno životinjski svijet, smatramo da ne postoje razlozi za negativne stavove i očekujemo podršku od strane banjalučke javnosti.
Da li ćete u vezi s tim sprovesti javnu raspravu sa svim zainteresovanim stranama i građanima kako bi se upoznali sa prednostima, ali i mogućim manama koje nosi planirani projekat?
MILANOVIĆ: U našem interesu je da javnost bude upoznata sa svim pozitivnim efektima projekta, tako da nam je u planu da organizujemo javnu raspravu po ovom pitanju, što je ujedno i naša zakonska obaveza. Svi zainteresovani pojedinci i organizacije će imati priliku da iznesu svoje mišljenje i postave pitanja u vezi s ovim projektoma. Očekujemo pozitivan ishod javne rasprave s obzirom na argumente koje imamo za ponuditi, odnosno vjerujemo da će projekat biti prihvaćen. Nezavisne novine
Tagovi: vazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
23.Mark
Za razliku od tih gradova (pretpostavljam istočna obala USA), Banja Luka se nalazi u kotlini i oivičena je brdima.
.
S jedne strane imamo jezero smješteno u kanjonu, voda isparava, isparenja nosi rijeka nizvodno i pošto se ne mogu nigdje razići u dužini od 30km, jer su sve okolo planine, stižu u kotlinu – grad Banju Luku.
.
Stvara se magla, smog, ljudi teško dišu, u jesen i zimu je masovna pojava bronhitisa, upale pluća, astme, a lakše se širi i gripa, prehlade, virusi, srčani bolesnici se guše, djeca obolijevaju.
.
I sada kriminalci hoće da to još pogoršaju zbog svoje sitne koristi.
To je zločin nad vlastitim narodom. Genocid.
22.Mark
Već sam rekao da treba smanjiti zagađenje i broj zagađivača (peći na drva, stari automobili i sl).
.
Za izgradnju gasovoda, kupovinu novijih automobila (ili na struju) i druga rješenja treba ogromna količina novca, koji mi sada nemamo.
.
Ono što možemo kratkoročno uraditi (nije pravo rješenje) je da dopustimo vjetrovima da odnesu oblak smoga iznad grada i da ne povećavamo vlažnost vazduha kako se ne bismo ugušili.
.
U svakom slučaju, treba ukinuti HE Bočac i zabraniti bilo kakvu gradnju novih HE u blizini Banja Luke.
..а језера и воде толико да би то језеро у поређењу са њима било као мала барица која се направи послије кише .
..Puno veći evrospki i regionalni gradovi od Banja Luke, su daleko manje zagađeni i sa daleko manje maglovitih dana (npr. Zagreb), …
——————-
Не одговори ми на претходно питање ? Шта се у БЛ корисити за гријање станова током зиме . Шта се користи у Загребу и тим осталим регионалним градовима ? Ја живим у граду који је једно 10 пута већи од Сарајева али је зими можда 10 пута мање загађење . За гријање се користи искључиво струја и гас . Чак су и пећи на дрва забрањена .
20.Mark
.
Prvo treba otkloniti uzrok povećanja vlage u gradu (HE Bočac), a paralelno s tim smanjivati emisije gasova i sl.
–
Puno veći evrospki i regionalni gradovi od Banja Luke, su daleko manje zagađeni i sa daleko manje maglovitih dana (npr. Zagreb), a Prijedor je manji grad, sa manje auta i stanovnika, a situacija je još gora.
.
Poenta je u tome da se ne može zarad koristi nekolicine kriminalaca dozvoliti da se cijeli grad uguši u smogu i magli.
..Drveće bi pomoglo ljeti, ali najviše smoga je tokom jeseni i zime. Tada lišće opadne i zelene površine imaju jako malo uticaja…..
————-
Шта је са зимзеленим дрвећем ? Проблем је ширење града и што град буде растао то ће и проблеми са загађењем бити већи . Питање је како се БЛ грију током зиме . Шта се користи гас , мазут, угаљ…
Drveće bi pomoglo ljeti, ali najviše smoga je tokom jeseni i zime. Tada lišće opadne i zelene površine imaju jako malo uticaja.
.
Dakle i postojeću branu treba srušiti zato što HE Bočac pravi zaradu od 3-4 miliona godišnje, a građani Banja Luke zbog toga obolijevaju od bolesti disajnih puteva (bronhitis, astma, alergije i sl.), a srčani bolesnici to takođe teško podnose.
.
Nema nikakvu ekonomsku opravdanost niti širu društvenu korist držati branu koja zaradi 3 miliona, a građani Banjaluke daju desetine miliona godišnje da bi se liječili od posljedica vlage i smoga koje napravi ta brana i jezero.
..Svima je jasno da zbog veće površine isparavanja voda brže isparava iz jezera nego iz rijeke.
.
Takođe, jasno je da kroz pregrađen kanjon vazduh ne može da struji i odnosi smog…
———————-
Могуће , али ми се чини да је главни разлог зашто је у БЛ повећана влажност што се град шири . Аутоматски то значи да је више људи , бетона , асфалта , аута … а мање зелених површина . Зато умјесто евентуалног рушења бране боље би било садити више дрвећа и правити паркове у најурбанијим дијеловима града .
16.zicabo
.
Ti si stanovnik Banja Luke kao što su i žohari stanovnici moga podruma. I ti i oni ste jednako dobrodošli.
.
Kakve veze ima to što djevojka nije znala objasniti uzroke ekološke katastrofe?
Uzrokovaćete ekološku katastrofu i genocid nad građanima Banja Luke za neku svoju sitnu korist.
.
Svima je jasno da zbog veće površine isparavanja voda brže isparava iz jezera nego iz rijeke.
.
Takođe, jasno je da kroz pregrađen kanjon vazduh ne može da struji i odnosi smog.
15.BL
“Unistiti toliku prirodu”, da li znaš o čemu pričaš?
Zamolio bih vas za argumente, a ne da lupetate.
Kad se potpisivala peticija za neizgradnju hidro elektrana, pitam djevojku što je skupljala potpise, da li zna o čemu se tu uopšte radi. A ona veze ni očemu, došla tu za 20km….
11.David Štrbac
I ja sam Banjalučanin, i nemoj da govoriš u moje ime, tj. u ime svih građana BL.
Unistiti toliku prirodu, za sta? Zbog nekoliko miliona KM dobiti? Zbog povecanja energetskog bilansa RS za koliko, pisljivih 5%? Banja Luka treba da se digne protiv ovakvih suludih ideja.
Inace, slazem se da Banja Luka iz godine u godinu ima sve veci problem sa vlaznoscu. Samo sto bih ja to prije povezao sa smanjenjem zelenih a povecanjem betonskih povrsina u gradu.
13.Mark, Zicabo i ostali zlotvori
–
Da li to znači da trebamo dovesti i radioaktivnog otpada u centar Banja Luke, zato što neki ljudi žive u blizini Černobilja?
–
To što nam kradete pare iz džepa i otimate djeci od usta bi vam nekako i oprostili. Za ovo što nas hoćete da pogušite, da bi ukrali još koji milion, neće proći tako!
Па шта би онда рекли људи које живе у градовима који су на обали језера , великих ријека , океана … Имају ли они проблема са ‘влажношћу’ ваздуха ?
Još 108 dana je ostalo do završetka autoputa Gradiška_Banja Luka!
9.zicabo,
–
Odrastao sam u ovom gradu i znam da ćemo vam mi Banjolučani dati po nosu, ako pokušate da uništite naš grad.
9.zicabo
–
Da, akumulaciono jezero HE Bočac utiče na vlažnost vazduha i strujanje vjetrova u Banjoj Luci, kao što i prijedorski ribnjak utiče na klimu Prijedora.
–
Brana je visoka 66m i predstavlja “čep” na kanjonu, što značajno umanjuje strujanje vazduha i time povećava aero zagađenje u gradu. Takođe, akumulaciono jezero povećava isparavanje vode, tj. povećava vlažnost vazduha, što doprinosi stvaranju magle u Banjoj Luci. Sva vodena isparenja se kroz kanjon spuštaju u Banja Luku, jer u tih 30 kilometara su okolo brda pa vlaga nema gdje drugo da ode.
–
Za mali eksperiment napuni punu flašu vode pa je izvrni naopako kada je grlić otovren i kada ga do pola začepiš prstom.
Kada će voda brže da teče iz flaše, kada je grlić potpuno slobodan ili kada je do pola zatvoren?
–
Ako ti još uvijek nije jasno, onda se vrati u osnovnu školu, pa obnovi znanje iz fizike.
7.bosman
Molio bih link za “najnovije studije o ekološkim nalazima za Bočac”.
8.David Štrbac
Kako neko može vjerovati da, brana visine 66m koja je udaljena od Banja Luka 30km, može uticati na “strujanje vazduha” iznad BL??
http://www.henavrbasu.com/index.php?content=teh_info
6.zicabo
U interesu je građana Banja Luke.
Dok nije bilo HE Bočac u Banja Luci nije bilo smoga kao danas, jer je strujanje vazduha kroz kanjon Vrbasa raznosilo otrovne gasove, pa se nisu koncetrisali kao sada.
–
U slučaju da vlast silom pokuša da nametne gradnju dodatnih HE u blizini Banje Luke, imamo opciju da se dignemo na oružje ili da se selimo iz BL.
5.) Davide imaš moju podršku. Ko god neodgovorno narušava prirodu je “bolesnik” zdravog razuma. A HE Bočac je pravljen kada nije bilo “demokratije” u kapacitetu koji je danas. Je li neko možda smio reći da to nije u redu. Zapitajnmo se. Jedan primjer: poslije onog rata u opštini Prijedor je ribnjak Saničani proširen u odnosu na tada postojeći, čiji je vlasnik bi čuveni Burda koji ima potomke u Austriji. i šta se desilo: magla gora nego u londonu (kada u Banja Luci sunce izlazi u 6,00 ujutro kod prijedorčana izlazi u 11,00 časova, Prijedor je po broju oboljelih od TBC na prvom mjestu u BiH, a BiH prva u Evropi.
6.zicabo: malo se upustite u problem i iščitajte najnovije studije o ekološkim nalazim ai za Bočac a i za ribnjak Saničani kod Prijedor-a.
Glas javnosti mora biti neprikosnoven u odnosu na sve političke opcije a i privredne ako je u piotanju zdravlje ne samo ljudi nego i životinja (flore i faune).Zbog nešto parica ne bi trebalo narušavati prirodu. I te parice neće ići narodu nego pojedincima. Zato pamet uglavu.
Koje gluposti: povećana vlažnost vazduha, smanjen intenzitet vjetrova..
Jesi li možda nekad čuo za obnovljive i čiste izvore energije?
Što se tiče bolesti koje si pomenuo, popni se na Banj brdo, pa da vidiš koji je smog iznad Banja Luke, vjerovatno od HE Bočca!
Ne znam samo kome je u interesu da se to ne napravi!
Izgleda da našim “stručnjacima” nije dovoljno što su nas opljačkali do gole kože, nego bi sada da nas i pobiju.
Već je izgradnjom HE Bočac povećana vlažnost vazduha, smanjen intenzitet vjetorava pa je od Banja Luke napravljena gasna komora, naročito zimi, kada su smog i magla užasni.
–
Nije ni čudo da cijeli grad zimi boluje od prehlada, gripe, bronhitisa i slično.
–
Treba isprazniti i postojeće akumulaciono jezero i zatvoriti HE Bočac. Zaista ne vrijedi da se zbog 3-4 miliona zarade godišnje uguši grad od 300.000 ljudi. To je 10KM/stanovniku, pa da možemo normalno da dišemo. Svako od nas više zimi potroši na ljekare i antibiotike.
sve strucnjak do strucnjaka… gdje je taj dokument moguce vidjeti (Studija hidroenergetskog korištenja srednjeg toka rijeke Vrbas)
“značajni benefiti za širu društvenu zajednicu” su da ti poloime i ruke i noge.
Super,moraćemo se svi iseliti iz Banja Luke, kako bi nekolicina kriminalaca mogla da uzme još koji milion.