Mađarska centralna banka uvećala baznu kamatu

28.05.2008. / 9:15

BUDIMPEŠTA, Mađarska centralna banka (MCB) je saopštila da je uvećala baznu kamatu za četvrtinu procentnog poena, na 8,5 odsto, što je najviši nivo u protekle više nego tri godine.
 Kako su  objasnili bančini funkcioneri, to je bio iznuđen potez kako bi se predupredili dalji inflatorni pritisci, izazvani rastom zarada u zemlji, ali i skokom inflatorne stope na globalnom nivou.
 “Mađarski ekonomski rast je nedovoljan, a smanjenje inflacije manje oštro nego što je očekivano”, navodi se u bančinom saopštenju.
 Banka dalje upozorava na potrebu smanjenja stope rasta zarada, ukazujući da je baš zbog većeg od očekivanog skoka plata došlo do povećanja cijena i uspona inflacije.
 Posljednji put MCB je povećala baznu kamatu za pola procenta u martu, ali to očito nije bilo dovoljno da se obuzda inflacija koja je, doduše, u aprilu opala na 6,6 odsto godišnje, prema devet procenata u martu 2007.
 Aprilska inflacija u Mađarskoj je, međutim, više nego dvostruko veća u odnosu na troprocentni nivo koji je ranije za ovu godinu projektovala vlada premijera Ferenca Đurčanja.
 Analitičari u Budimpešti, na čije mišljenje se poziva agencija DPA, navode da je mađarska inflacija, iako niža nego lani, još uvijek među najvišima u Evropskoj uniji.
 Veću inflaciju od Mađarske u 27-članoj EU imaju sada samo Rumunija, Bugarska i tri pribaltičke republike – Estonija, Letonija i Litvanija.
 Evropska banka za obnovu i razvoj zaključila je na godišnoj skupštini, održanoj 10. i 11. maja u Kijevu, da je inflacija, a ne globalna kreditna kriza, glavni problem za tranzicione privrede zemalja srednje i istočne Evrope, uključujući i Mađarsku.
 Đurčanjeva vlada je ove godine osjetno povećala i poreske dažbine, a odobrila je i visoko uvećanje cijena energenata, u okviru mjera kojima želi da smanji budžetski deficit u okvire koji su dovoljni da zemlja kroz nekoliko godina uđe u zonu evra. Zona sada obuhvata 15 članica EU.
 Prošle godine vlada u Budimpešti je uspjela da snizi budžetski deficit na 5,5 odsto vrijednosti ostvarenog bruto domaćeg proizvoda (BDP), s “nepodnošljivo visokih” 9,2 odsto u 2006.
 Maksimalno dozvoljeni budžetski deficit u EU je tri odsto ostvarenog BDP-a. To znači da će Mađarska još morati da se pomuči i bitno skreše javnu potrošnju da bi dostigla taj cilj, ističu domaći ekonomisti.