Hrkač smanjio portfelj, ali i kupovao akcije

07.01.2008. / 8:00

BANJALUKA , Kontroverzni hrvatski investitor Aleksander Hrkač nije ispunio svoje obećanje o rasprodaji svog portfelja i odlasku sa tržišta kapitala RS, već je naprativ, pokazuju podaci, i kupovao neke akcije.
 
Hrkač, jedan od većih individualnih investitora na Banjalučkoj berzi, je krajem oktobra prošle godine, revoltiran dugotrajnom blokadom njegovih računa od strane pravosudnih organa, izjavio da će “rasprodati sve akcija koje ima u RS, jer mu se zgadilo to tržište”.
Podaci centralnog registra od 3. januara, međutim, pokazuju da je Hrkač samo djelimično ispunio svoju najavu, jer je prodao svoje akcije iz četiri od sedam investicionih fondova koji su činili njegov fondovski portfelj, ali je i, sa druge strane, kupovao akcije dva fonda i preduzeća naftne industrije.
Hrkač je prodao svoje udjele u “BLB-profitu” (imao 3,1 odsto od ukupnog broja akcija), “Aktiva investu” (5,6 odsto), “Privrednik investu” (3,4 odsto) i “VB fondu” (6,6 odsto).
Akcije u fondu “Jahorina konseko investu” nije dirao (ima 2,9 odsto), kao i 1,4 odsto udjela u preduzeću “Višegrad promet”, dok je u dva investiciona fonda čak nešto povećao portfelj, pa sada u “Balkan investmentu” iznosi osam odsto, a u “Invest Novoj” 1,2 odsto.
Hrkač je, takođe, u međuvremenu ušao među deset najvećih akcionara banjalučkog naftnog distributera “Petrol” sa pola procenta udjela, a, prema nezvaničnim informacija, kupovao je i akcije Rafinerije nafte u Brodu i Rafinerije ulja Modriča, ali zbog veličine tih preduzeća nije uspio ući u akcionarskih top 10.
Hrkaču, koji je vlasnik i direktor brokerske “Vrijednosnice” iz Osijeka, su akcije u RS bile blokirane godinu i osam mjeseci zbog istrage koju je protiv njega vodilo banjalučko Okružno tužilaštvo zbog sumnje da je bio organizator grupe koja je nezakonito trgovala akcijama u RS. Ta istraga, međutim, nije dovela do podizanja optužnice niti je ikada saopšteno da je prekinuta. Poslije žalbe Hrkačevog branioca, Osnovni sud u Banjaluci je u oktobru prošle godine naredio Centralnom registru i bankama da mu omoguće raspolaganje imovinom, što su oni i ispoštovali.
Hrkač je poslije toga izjavio da se radilo o izmišljenoj aferi zbog čega je savjetovao sve svoje poslovne partnere iz Hrvatske, Slovenije i Velike Britanije da se povuku sa tržišta RS, čime je, navodi, oborio indekse na Banjalučkoj berzi.
U Banjalučkoj berzi su, pak, izrazili nevjericu da je Hrkač mogao značajnije uticati na pad njihovih indeksa u tako dugom periodu u kojem se bilježe negativna kretanja, ističući da je to posljedica korekcije poslije dugogodišnjeg rasta cijena i svjetskih silaznih trendova.Nezavisne n.