Finansijska kriza povećala povjerenje u evro

15.01.2009. / 11:07

BON, Finansijska kriza povećala je povjerenje u evro, tvrdi njemački ekonomista Norbert Valter.

“Evro je dokazao da je druga najvažnija svjetska valuta, pored američkog dolara. Ne samo u posljednjih deset, već naročito u posljednje dvije godine finansijske krize, Evropska centralna banka pokazala se kao snažna i pouzdana finansijska institucija. Povjerenje u nju poraslo je u čitavom svijetu”, rekao je Valter.

Prema njegovim riječima, primjeri Mađarske i Letonije pokazuju koliko su nezaštićene zemlje bez evra.

“Mađarska forinta postala je objekat špekulacija, što je zemlju otjeralo na ivicu bankrotstva. Akutna finansijska kriza nastupila je i u Letoniji. Tamo je finansijsku pomoć od jedne milijarde pružila Evropska unija i Međunarodni monetarni fond. Zato i ne čudi što je evro stekao mnogo novih simpatizera”, istakao je Valter za Radio “Dojče vele”.

On je uvjeren da su zemlje koje su na putu ka EU i monetarnoj uniji postale manje sumnjičave, što se ne odnosi samo na male zemlje, poput baltičkih, već i na Poljsku.

“Čak i u Velikoj Britaniji, u kojoj se od evra toliko strahovalo, sada se iznenada glasno razmišlja o evropskoj moneti. Diskusija je otvorena u decembru, kada su funta i evra bili na skoro istom paritetu. Poljska, koja je do sada, takođe, pripadala frontu protivnika evra, najavila je da će 2012. uvesti evro, Rumunija se sprema za 2014. godinu”, dodao je Valter.

On je ukazao da snažan evro nema samo dobre strane – on čini izvoz iz evrozone skupljim i otežava privredni oporavak.

“Pošten kurs prilikom zamjene evra bio bi prije 1,20, a ne 1,40 američkih dolara. Sa druge strane jasno je da snažan evro u tržišnoj konkurenciji predstavlja opterećenje za privrednike. Ali, Amerikanci ne bi bili ono što jesu kada bi pretjerano razmišljali o brigama Evropljana”, konstatuje Valter i dodaje da razlike u kamatama između Evrope i Amerike privlače špekulante.

Evropska centralna banka, smatra Valter, neće pratiti politiku nultih kamata Banke američkih federalnih rezervi, čak i ako razlike u kamatama u ovom trenutku nanose štetu.

“U Evropi nastupa recesija. Postoje nedoumice i oko pitanja da li je djelotvorna finansijska politika. Treba reći i da je visoki uzlet koji je evro imao do sredine 2008. u međuvremenu relativizovan”, naveo je njemački ekonomista.