CPM se proglasio platežno nesposobnim – duguje 105 mil. evra
13.01.2011. / 12:48
MARIBOR, BANJALUKA, Slovenačka građevinska firma CPM, bivši strateški partner Srpske, koji je trebao graditi 300 miliona evra vrijedan autoput Banjaluka – Doboj, proglasio se platežno nesposobnim.
.
Dugovi za 22 mil. evra veći od imovine
CPM je zvanično proglasio je insolventnosti i priznao da je nesposoban da izmiruje svoje dugove. Neplaćene obaveze CPM-a iznose oko 105 miliona evra, dok je vrijednost njegove imovine znatno manja, tek 83 
miliona evra. Samo NLB banci CPM duguje 30 miliona evra. Sud u Mariboru je imenovao prinudnog upravnika koji će provesti proces prisilnog izmirenja obaveza. CPM je pred sudom u Mariboru povjeriocima predložio da im vrati samo 35 odsto dugova i to u narednih šest godina. U Sloveniji ovo nikoga nije začudilo. „Dogodilo se ono što su svi u Sloveniji očekivali već duže vrijeme. Dugovi CPM premašuju 100 miliona evra. Ukoliko minimalno 60 odsto povjerioca ne prihvati predloženi plan otplate dugova, CPM ide u stečaj“, rekao nam je novinar slovenačkog lista Dnevnik Primož Cirman.
.
Ugovor RS i CPM nije raskinut?
Ono što je posebno zanimljivo je tvrdnja CPM-a pred mariborskim Sudom da Ugovor sa RS o izgradnji puta Banjaluka – Doboj nije raskinut, odnosno da su uspjeli obezbijediti njegovo produženje, kao i da je taj ugovor osnova za njihov oporavak. U Ministarstvu saobraća i veza RS to demantuju, podsjećajući da je Vlada RS takvu odluku usvojila 24. decembra i da je o tome CPM obaviješten.
„U planu predstavljenom povjeriocima CPM je naveo da je uspio u pregovorima sa Vladom RS obezbijediti produženje ugovora do 01. marta 2011. godine. CPM tvrdi da će uspjeti obezbijediti bankarske garancije i da neće trpjeti kazne zbog probijanja rokova iz ugovora. U najavu da će CPM uspjeti da obezbijediti garancije, malo ovdje ko vjeruje, s obzirom da su insolventni i da predlažu da samo 35 odsto ukupnih dugova vrate u narednih šest godina“, kaže Cirman.
.
Srpska će svoje interese braniti na sudu
„Ministarstvo saobraćaja RS je informisano o trenutnoj situaciji u kojoj se našao CPM u Sloveniji. Odredbama Ugovora o potkoncesiji preciziran je odnos između ugovornih strana, i Ministarstvo saobraćaja i veza postupiće u skladu sa odredbama tog ugovora i interese Republike Srpske štititi u redovnom sudskom postupku. Imajući sve u vidu, smatramo da u ovom trenutku ne bi bilo svrsishodno za Republiku Srpsku da dajemo bilo kakve komentare u vezi sa eventualnim potraživanjima ili postupcima”, saopšteno je iz Ministarsva saobraćaja RS povodom pitanja šta su preduzeli povodom naplate ugovorenih penala od CPM-a.
Srpska od CPM, sudeći po ranijim zvaničnim izjava iz Vlade RS može potraživati oko 100 hiljada evra dnevno, što iznosi oko šest miliona evra za 60-tak dana kašnjenja. Ugovor sa CPM je potpisan 28. avgusta.
Tagovi: vazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Na jednoj od licitacija za prodaju dijela imovine preduzeća “Dobojputevi” a.d. Doboj, organizovane u doboskom sudu, na licitaciji se pojavio vođa surčinskog klana Ljubiša Buha Čume. Kada je sa 500.000 KM cijenu “napucao” na 1.000.000 KM, izašao je iz sudnice.
Slavko Dragičević i njegovi čistači su kupili državni kapital u “Dobojputevima” sa namjerom da iz preduzeća isišu kapital u svoje firme (Slavkovu i firmu Save Ružojčića). I niko im u tome nije smetao, sem malih akcionara koji su to preduzeće i stvarali – htjeli jadni da firma i dalje hrani njih i njihovu državu.
Slavko je na sve načine gledao kako da ih otjera. Jedan od načina bio je i finansijsko iscrpljivanje, nije ih isplatio plate i otpremnine, išao je na to da će njihovi tromi sudovi toliko odugovlačiti proces da će značaj broj radnika i pomrijeti,a neće ostvariti svoja potraživanja.
I stvarno, dugo se sudilo, ali sud presudi da se radnicima moraju isplatiti plate i otpremnine.
U sudu se organizuje licitacija za prodaju dijela imovine kako bi se izmirila navedena potraživanja, čije je ukupan iznos bio oko 500.000 KM.
Sjeli radnici, sjeli Slavko i kompanija i kreće licitacija. Oprema koja se namjeravala prodati bila je realno približno toj vrijednosti, ali je Slavko i tu htio da malo ukrade i on je, sem stvarnih kupaca imovine , doveo i njih nekoliko da “naćeruju”.
Jedan od njih bio je najarogantniji. Zalizani šminker, sa mafijajškim lancima na sebi, pričao je pretjeranim beogradskim jezikom (to je jezik provincijalaca koji odmah krenu sa “bate”, “sine”, “jbte” , ne bi li kako preko noći postali stari beograđani).
Sudinica je bila oštra i nije dozvoljavala nikakvu priču nikome, samo bi se skupila kada bi “faca” progovorila ( a pričao je uglavnom gluposti).
Onda se jedan od radničkih vođa okrenuo prema njemu i rekao : “Dobro, možeš li ti malo da ne komentarišeš svaku, nije ovo tvoj sud i tvoja država”.
Savo Ružojčić je radniku tiho rekao da ništa ne komentariše, na šta mu je ovaj masno odbrusio.
I bi licitacija, zalizani umjesto 500.000 “naćera” za Slavka 1.000.000 KM i kad je to napravio, diže se i ode.
Završio se proces, a Savo Ružojčić će : “Mićo, znaš li ti ko je čovjek kome si se drsko obratio”? “Ne znam, niti me interesuje, može da XXXXXX”, na šta će Savo, to ti je čuveni Ljubiša Buha Čume.
I tako Čume namače Savi u džep 500.000 KM.
Umjesto da nacionalni interes bude da imamo jednu respektabilnu kompaniju koja će obavljati značajne radove u oblasti niskogranje, naša država omogućava ratnim i poslijeratnim profiterima legalizaciju pljačke, ne birajući pri tome sredstva.
Tada poslove završavaju zemunski, surčinski, i kojekakvi XXX klanovi, što dokazuje tezu da je Republika Srpska odavno servis mafije.
Odlična prilika da država Republika Srpska ispravi jednu od niza svojih katastrofalnih grešaka.
Direkcija za privatizaciju je samoinicijativno obrnula procenat internih dioničara i države, tako da su državi nezakonito pripisali 68% umjesto 32% kapitala. Nisu se obazirali ni na nalaz “Deloitte Touch”. Komisija za reviziju privatizacije RS je konstatovala da je bez odgovarajućeg ovlašćenja i navođenja razloga Komisija Direkcije za privatizaciju izvršila dodatnu kontrulu utvrđene vlasničke strukture od strane “Deloitte Touch” kojom je povećan procenat državnog kapitala na štetu akcionarskog kapitala (interni-mali akcionari). Komisija za reviziju je u svom izvještaju od 6.11.2007. godine predložila da se pokrene postupak pred sudom s prijedlogom za izdavanje privremene mjere radi zabrane raspolaganja akcijama stečenim u privatizaciji – do donošenja konačne odluke o utvršivanju vlasničke strukture. Naveli su da su odgovorna lica za osnov sumnji za nanošenje štete internim akcionarima u preduzeću “Dobojputevi” a.d. Doboj Direkcija za privatizaciju RS i lica iz Direkcije koja su vršila dodatnu kontrolu.
Država RS je omogućila Slavku Dragičeviću (lik se na ovim izborima kandidovao za predsjednika RS) i sa njim povezanim licima da nezakonito dođu do ogromnog kapitala , kojeg su do temelja uništili.
Država sada ima odličnu priliku da dva velika problema koje je sama prouzrokovala :
1. pljačku akcionara u “Dobojputevi”
2. izgradnju auto-puta
Pljačku akcionara može djelimično sanirati na način što će prvo poništiti nezakonitu privatizaciju i vratiti malim akcionarima njihov udio u vlasništvu, nakon čega će PU konvertovati svoj dug u akcije – čime bi mali akcionari i država bili vlasnici preduzeća “Dobojputevi”.
Nakon toga treba početi i sa kvalitetnim ulaganjem sredstava IRB-a. “Dobojputevi” su bili gigant BIH i bivše Jugoslavije, gdje su (kao i u inostranstvu) radili mnogo veće projekte od puta Banjaluka – Doboj.
U protivnom , mali akcionari preduzeća će tužiti RS , sa 100% šansama da uspiju u sporu i dobiju ogromna sredstva.
Bolje je graditi nego se sukobljavati.
Veliki problem je često odlična prilika za realizaciju pravog posla.
Valjda je došlo vrijeme da se i mi malo spametujemo.
Izgradnju auto-puta treba nakok povjeriti preduzeću “Dobojputevi”
Kad naplate ta dugovanja neka ih uplate borackim kategorijama gradjana i ovim jadnim penzionerima. Dobro je to, ako jos RS ne bude morala nesto uplatiti CPM.
..CPM se proglasio platežno nesposobnim – duguje 105 mil. evra…Srpska od CPM, sudeći po ranijim zvaničnim izjava iz Vlade RS može potraživati oko 100 hiljada evra dnevno, što iznosi oko šest miliona evra za 60-tak dana kašnjenja….
———————-
Па можете тражити али да ли ћете и добити …
Našla krpa zakrpu!
jedno drugo vuce
ima logike CPM je pred stecajem kao i sama RS, nazalost.
Ko ce da odgovara za jos jednu stetu i blamazu.
Ugovor su potpisali pred izbore iako su svi znali da od toga nema nista jer je CPM pred stecajem.
Od Penala CPM nece biti nista. Uostalom takav ugovor je samo budala mogla potpisati. Pa svi znaju da je to uradjeno zbog izbora, samo sto je to sada i potvrđeno. SRAMOTA