Mobilne banke već ustaljene u Evropi, čeka se ulazak na tržište Bosne i Hercegovine
10.12.2019. / 7:20
SARAJEVO, Banke bez klasičnih poslovnica, koje posluju samo preko mobilnih aplikacija, već su godinama prisutne u brojnim evropskim zemljama. Svojim inovativnim pristupom, brojnim uslugama i sniženim troškovima postale su ozbiljna prijetnja klasičnom bankarstvu. Njihov ulazak na naše tržište tek se očekuje.
Mobilne banke rade kao i druge mobilne aplikacije, odnosno nisu isto što i mobilno bankarstvo koje nude sve banke u našoj zemlji. Registracija korisnika se vrši online i bez papirologije. Odmah se dobije tekući račun koji ima IBAN i vrijedi u cijeloj Evropi.
Registracija je jednostavna, potrebna je samo aplikacija mobline banke koju odabarete i svega nekoliko minuta vremena. Virtualna kartica je spremna za online kupovinu odmah nakon što izradite račun, a i ona fizička uskoro dolazi na adresu. Karticom i svim uslugama koje korisnik odluči koristiti upravlja se iz mobilne aplikacije koja je obično intuitivna i jednostavna za korištenje i za složene stvari kao što su finansije i trgovanje dionicama.
Londonski Revolut je smatran najvećim igračem na tržištu, uvjerljivo najvećom mobilom bankom i najvrednijim finansijskim startupom u Evropi dok ga nije pretekao berlinski N26. Revolut ima više od sedam miliona korisnika, više od 650 zaposlenika i tržišno vrijedi više od 1,7 milijardi dolara, koliko ga cijene njegovi investitori poput Seedcampa, Index Venturesa i Balderton Capitala.
Revolut je na početku bio zamišljen kao kartica za putovanja kod koje su svi troškovi koji nastaju prilikom podizanja gotovine, plaćanja i razmjene valuta na putovanju maksimalno smanjeni. U četiri godine postojanja prerastao je prvobitno zamišljenu putnu karticu i izrastao u jednu od najvećih fintech kompanija u Evropi.
Početkom godine po tržišnoj vrijednosti pretekao ga je berlinski N26. Njemački digitalni div ima više od 800 zaposlenih. Tada su investitori poput Allianz grupe i Tencenta u šestoj investicijskoj rundi u N26 investirali 300 miliona dolara podigavši mu tržišnu vrijednost na 2,7 milijardi dolara.
Obje banke intenzivno se šire po Evropi, ali i na druge kontinente. Revolut posebno cilja Aziju, a N26 Ameriku, da bi uskočili na tržište prije nego se probude lokalni igrači. U SAD-u su zato vlastite mobilne banke pokrenuli JP Morgan i Bank of America.
U Brazilu je takav igrač Nubank, u Kini WeBank, u Indiji digibank by DBS, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima CBD NOW itd. U Evropi, osim novih nezavisnih izazivača, mobilne banke osnivaju postojeće banke i telekomi.
Mobline banke već posluju u susjednoj Hrvatskoj koja je dio jedinstvenog EU tržišta i zakonske regulative. Pitanje je samo vremena kad će pokucati i na naša vrata. Klix.ba
Tagovi: bankemobilne bankemobilno bankarstvo
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Ima li ista od ovoga u BiH? Ko ovo pokrene otvori poljubicu ga u guzicu samo da neplacam ovim smecarima u banci njihovu takozvanu naknadu za navodno vodjenje racuna?! Netreba mi nikakva kreditna kartica nista samo ebanking i racun da moze primat i slat novac sa njega. To vec ima u Hrvackoj Srbiji pa imal iko da se sastavi pokrene ovo? Imacete odma u prvom mjesecu bar 100000 ljudi sto ce se prebaciti. Al garant ce im one gazije iz Centralne banke i druge krvopije traziti par miliona za licencu. Smecari
+1
Za ovo je potrebno uvođenje zakona o elektronskom potpisu, koji bi priznavao biometriju sa lične karte i drugih biometrijskih dokumenata, zatim i selfi ili video poziv, kao oblike identifikacije klijenata. To bi i samim bankama olakšalo poslovanje, ma svima.