Profit banaka 38 odsto manji u 2009.

22.03.2010. / 13:42

BEOGRAD, Banke su u 2009. ostvarile profit 38 odsto manji nego 2008, pokazalo istraživanje portala Kamatica.com.
Prema rezultatima tog istraživanja, u 2009. je ukupan dobitak banaka bio blizu 22 milijarde dinara, znantno manje nego prethodne godine. U 2009. je 14 banaka ostvarilo gubitak u poslovanju, dvije banke su poslovale na ivici profitabilnosti, a 18 je ostvarilo pozitivne rezultate.
Najveće profite u 2009. su ostvarile Banca Intesa, AIK banka, UniCredit bank, Raiffeisen bank, Eurobank EFG i Komercijalna banka, s dobiti većom od dvije milijarde dinara. Profit veći od dvije milijarde ostvarile su dvije banke, dok su gubitke veće od milijardu dinara imale OTP banka, Alpha banka, Credit Agricole Group i Privredna banka Pančevo.
Tokom 2008. ukupan profit banaka je bio oko 35 milijardi dinara, a po dobiti su prednjačile Raiffeisen banka, Banca Intesa, AIK banka, Eurobank EFG, UniCredit banka, Societe Generale, Hypo Alpe Adria banka i Komercijalna banka. Sve te banke su u 2008. ostvarile profite veće od dvije milijarde dinara. Najveće gubitke u 2008. su imale Metals banka, Credit Agricole Group i Marfin bank. Tri navedene banke su imale gubitke veće od milijardu dinara.
Ukupan dobitak banaka koje su pozitivno poslovale je smanjen sa 44,1 milijardu dinara u 2008. na 34,4 milijarde u 2009. U istom periodu je, prema nalazima istraživanja, gubitak povećan, i to sa 9,2 milijarde na 12,5 milijardi dinara. Najveće pogoršanje ostvarile su OTP banka i Raiffeisen banka, koje su u odnosu na 2008. zabilježile gubitke od 4,2 odnosno 3,6 milijardi dinara. Najveće poboljšanje ostvarila je Metals banka, koja je svoje rezultate poboljšala za više od četiri milijarde dinara.
„Od početka 2009. docnja u isplati mesečnih anuiteta se povećala 30 odsto. Iako takvo stanje još nije alarmantno, imajući u vidu raniju natprosečnu urednost u otplati kredita u Srbiji, ostaje neizvesno da li će se i u narednom periodu i u kojoj meri povećavati broj kredita u docnji. Posle krize poverenja i povlačenja devizne štednje u 2008, poslovne banke danas rešavaju novonastale probleme, koji se odnose na povećanje kašnjenja u ispunjenju obaveza kreditnih dužnika prema bankama“, navedeno je u saopštenju.
Nedavni sastanak predstavnika NBS-a i matica stranih banaka koje imaju filijale u Srbiji je obavezao poslovne banke osnovane stranim kapitalom da ne smanjuju svoju izloženost u Srbiji više od 20 odsto, što bi trebalo da garantuje relativnu stabilnost u pogledu kreditnih plasmana građanima i privredi. Međutim, Kamatica.com predviđa da će banke biti znatno restriktivnije u odobravanju kredita u Srbiji, posebno ako se nastavi trend povećanja neredovnih otplata. S druge strane, to će uticati i na njihove poslovne rezultate u 2010. godini. Emg.rs