Kredit pokreće biznis
23.01.2010. / 8:05
BANJALUKA, Investiciono-razvojna banka RS odobrila je do sada 1,3 miliona maraka kredita za početne poslovne aktivnosti za 43 korisnika. Podaci iz baze podataka IRB RS govore da su od 47 razmotrenih zahtjeva četiri odbijena. Izvršna direktorka Sektora za plasmane IRB RS, Mirjana Čomić, zadovoljna je interesovanjem privrednika za ovu kreditnu liniju.
– Prošle godine uradili smo mnogo na promociji i obezbjeđivanju povoljnijih uslova, pa je samim tim povećan broj korisnika svih kreditnih linija. U odnosu na 2008. godinu, plasman sredstava po osnovu kreditne linije za početne poslovne aktivnosti povećan je osam puta – navodi Čomićeva.
Vesna Kapetina, koja je zajedno sa svojom sestrom Milenom otvorila vrtić “Maca” u Kasindolu, kaže da im je kredit IRB RS bio nepohodan kako bi počeli s radom.
– Kreditom od 100.000 KM izgradili smo objekat, ali nismo mogli da namjestimo vrtić, tako da smo aplicirali za kredit za početne poslovne aktivnosti u iznosu od 20.000 maraka. Veći dio tih sredstava uplaćen je na račun firme od koje smo kupili namještaj, a jednu četvrtinu rezervisali smo za isplatu plata zaposlenima – objašnjava Vesna. Ona kaže da procedura odobravanja kredita nije dugo trajala i da troškovi nisu bili veliki, ali da joj nije jasno zašto su za iznos od 20.000 KM bila potrebna dva žiranta. Kredit je odobren na pet godina, uz kamatnu stopu od 5,9 odsto, tako da plaćaju mjesečnu ratu u iznosu od oko 400 maraka.
Novo Adžić iz Dervente iskoristio je kredit IRB RS u iznosu od 50.000 maraka za nabavku repromaterijala i kupovinu mašine za izradu PVC stolarije, čime se njegova firma “Adžić” d.o.o. bavi. Za kredit je aplicirao preko mikrokreditne organizacije “Mikrofin” jer, kako kaže, banke su suviše komplikovane i vrlo je teško ispuniti njihove zahtjeve. Ipak, i u “Mikrofinu” su mu kao obezbjeđenje kredita tražili jednog žiranta i hipoteku.
– U današnje vrijeme vrlo je teško naći žiranta, jer niko nije likvidan, a i ljudi se nerado odlučuju da budu žiranti plašeći se da će na njih pasti teret otplate kredita – kaže Adžić. On dodaje da mu je kredit odobren na sedam godina i da je pomoću tog novca proširio proizvodnju, na kojoj je trenutno angažovano šest radnika. Blagoje Popović, vlasnik i direktor “Franko Džepa” iz Bijeljine, aplicirao je za kredit u iznosu od 50.000 KM preko “Mikrofina” i odobren mu je nakon desetak dana. Prema njegovim riječima, kamatna stopa od 5,9 odsto povoljna je u odnosu na kredite komercijalnih banaka.
– Novac sam iskoristio za otkup žitarica od poljoprivrednih proizvođača jer se bavimo proizvodnjom stočne hrane – kaže Popović. Iz IRB RS najavljuju da će i ove godine nastaviti s promocijom kreditnih linija da bi povećali interesovanje privrednika.
RARS pomaže započeti biznis
Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća (RARS), u okviru programa “Panorama”, mladim osobama do 35 godina koje imaju inovativne ideje i žele da ih pretvore u biznis, organizuje edukacije i treninge iz oblasti preduzetničkih vještina, te pruža konsultantske usluge pri izradi biznis planova i aplikacija za kreditna sredstva Investiciono-razvojne banke RS. U okviru navedenog programa, u prošloj godini obuku je uspješno završilo oko 350 polaznika. Predstavljeno je između 55 i 60 poslovnih planova, a 18 polaznika ima realnu šansu da tokom ove godine osnuju sopstveno preduzeće i na taj način obezbijede 37 novih radnih mjesta u RS, rekli su u RARS. Fokus
Tagovi: vazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
